петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.01.2020. у 07:31 Бранка Васиљевић

Време је да се заштити римска гробница код Гроцке

Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа
(Фото Р. Крстинић)

Касноримска гробница у Брестовику јединствена је на територији града. Не постоји, до сада откривена, очуванија и импозантнија грађевина тог типа из периода трећег и четвртог века наше ере на територији престонице, али Србије. Овај уникатни породични маузолеј показатељ је живота Римљана, архитектуре и уметности на нашем тлу у античко доба.

Пре само неколико дана Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа.

– Пројекат смо урадили најпре с намером да се гробница заштити од влаге која продире у унутрашњост овог у земљу укопаног објекта и утиче на зидно сликарство. Конзервација гробнице је урађена 1964. године, али је од тада прошло више од пет деценија и у том периоду нису рађене велике интервенције. Што се тиче конструкције, гробница није у лошем стању, али је услед продора влаге зидно сликарство изузетно угрожено, па на плафонима и зидовима недостају читаве површине малтера са бојеним слојем – прича архитекта Емилија Николић, научни сарадник у Археолошком институту.

Уколико министарство одобри средства за суфинансирање, уз подршку општине Гроцка посао би можда могао да буде готов и до краја године. Наравно, све зависи од тога како ће радови на терену тећи.

– Осим грађевинских радова на осигурању гробнице од воде и влаге, а затим и обимних конзерваторско-рестаураторских радова на зидном сликарству, у плану је и да се измести стаза којом се долази до маузолеја, а која тренутно пролази средином приватног плаца. Идеја је да се направи нова стаза и да она иде ободом имања, да се постави путна сигнализација, да се посебно уради нова капија, озелени и уреди простор око гробнице, а испред ње постави клупа и табла са информацијама – каже Емилија Николић.

Овим пројектом указано је и на могућност да се на листу светске баштине Унеска у оквиру номинационог досијеа  „Границе римског царства – Дунавски лимес у Србији” који заједнички раде Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе предложи и ова гробница.

– Римска гробница у Брестовику један је од најдрагоценијих споменика културе из римског периода на тлу Београда и једини који је у тој мери очуван да у њега може да се уђе и доживи античка архитектура по којој су стари Римљани чувени. Овај антички породични маузолеј откривен је 1895. године и изузетан је потенцијал када је реч о туризму – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Касноримска гробница налазила се делимично на приватном плацу, а делимично на гробљанској парцели. Део земљишта где је маузолеј, како сазнајемо, давно је продат држави, али је тек недавно та одредница промењена и у катастру па је сада тај део плаца преведен на општину.

– С обзиром на угроженост римске гробнице, овај пројекат је не само од локалног, већ и од националног значаја. Због тога Центар за културу подржава овај пројекат – истиче Зорица Атић.

Три саркофага и три просторије

Маузолеј у Брестовику случајно је откривен 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак и том приликом пропао у гробницу. Испоставило се да је случајно открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, управник Народног музеја из Београда.

Он је тада утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи. Простор гробне одаје богато је украшен сликаним орнаментима, гирландама, мрежом укрштених трака на своду са цветовима, представама пловке, птица и рибе, а на западном зиду некада су се видели избледели делови одеће.

У другој просторији Валтровић је пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.

Мученици за хришћанство

Гробница за коју стручна јавност на основу археолошких истраживања и налаза сматра да је припадала римској имућној породици везује се и за имена великохришћанских мученика Ермила и Стратоника који су поштовани како у православном, тако и у католичком свету. Постоји веровање да су ту сахрањене мошти светаца, а потом у неком периоду пренете у Цариград.

Писци житија ових светаца и на грчком и на латинском наводе да су Свети Ермил и Стратоник погубљени у време када је цар Константин 313. године већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Лициније, владар источног дела Римског царства, у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Свеци су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија (римска мера) низводно. Локални хришћани сахранили су их на брегу у каменој гробници, што је верујуће навело да се ради о локалитету у Брестовику.

 

Коментари3
54c86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aurora
Fenomenalno! Ovo su najbolje priče iz kulture, svaka čast, a ne dnevno-političke trivije koje se zaborave koliko sutra. Kada se grobnica sredi, biće dobra za mnoge generacije posetilaca i turista. A putopisci iz 19. veka svedoče o mnogim vilama rustikama koje su se još uvek videle duž puta Grocka- Smederevo. Lepo je tu bilo Rimljanima, vinogradarski kraj, važni putevi, fina klima, velika reka, plodna zemlja. Raj na zemlji.
Hungover
Znači ovi što prave mauzoleje po Malom i Velikom Mokrom lugu nisu seljačine nego nastavljači rimljanske tradicije
Мр Радомир Шћепановић
Neka normalna i uredjena zemlja bi vec od ove grobnice napravila turisticki oblizak!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља