субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Санскрт као духовна и језичка блискост два народа

Срби не заслужују да им се санскрт представља као мистичан и тежак за учење, јер постоји огромна сличност језика на свим нивоима, каже Мирјана Петровић, преводилац и учитељ овог древног језика
Аутор: Данијела Кнежевић Стевановићпетак, 31.01.2020. у 22:00
Мирјана Петровић: трагом санскрта на Балију (Фотографије лична архива)

Недавно је (26. јануара) Индија прославила 70 година од ступања на снагу устава своје независне државе којим је 1950. године замењен британски колонијални акт о управљању. Овим уставом, ког је сачинио др Б. Р. Амбедкар чија се величина према мишљењу многих пореди са Гандијевом, укинута је хиљадама година дуга кастинска подељеност индијског друштва и проглашена правна и економска равноправност свих држављана. Добар повод да се подсетимо да је и Србија одмах након ослобођења од турског ропства, сопственим снагама (као и Индија) све своје грађане прогласила слободним и равноправним.

Србија и Индија имају дуготрајно пријатељство на националној, политичкој, економској и културној основи. О духовној блискости два народа писао је и владика Николај Велимировић, епископ жички и охридски, духовни отац и просветитељ Срба, чије је књижевно дело било далеко изнад времена у коме је живео, а о сродности нашег језика и санскрта – језика Веда и целокупне древноиндијске мисли данас се све више говори на обе стране.

– Током прошлог века санскртом су се у Србији бавили појединци (јер је катедра за хиндологију у СФРЈ била додељена Загребачком универзитету), као преводиоци – на пример Павле Јевтић, Мирослав Марковић, Радослав Мирослављев... и као лингвисти – проф. др Радивоје Пешић и проф. Радмило К. Стојановић који је са великом вољом до дубоке старости једини држао наставу санскрта оставивши за собом бројне поштоваоце и ученике који су, свако на свој начин, доприносили упознавању јавности са блискошћу два језика – каже преводилац и предавач санскрта Мирјана Петровић, која овај древни језик преноси данашњим генерацијама, идући трагом свог учитеља, проф. Стојановића. Јер учитељ је на санскрту света реч која означава човека „који треба да те узме за руку и доведе тамо где ћеш моћи самостално да расуђујеш”, објашњава она и додаје да је учитељ ту да научи, наставник да наставља, а да „питање улоге професора свакако остаје недоречено”.

У последњих неколико година културна сарадња Србије и Индије је после дуже утрнулости снажно оживела, залагањем пређашњег амбасадора Индије, госпође Нирендер Чохан, и њеној сарадњи с проф. др Александром Петровићем са Филолошког факултета Универзитета у Београду, који предаје Културну историју Индије, први општи предмет посвећен Индији и њеној култури у историји Универзитета.

– Прво предавање на курсу одржала је управо госпођа амбасадор, која је написала и предговор за књигу путописа по Индији кнеза Божидара Карађорђевића коју је превео професор Петровић, иначе и руководилац пројекта Матице српске „Културне везе Србије и Индије кроз историју”. У оквиру пројекта објављена је најпре професорова књига „Од Наланде до Хиландара”, а потом и поменути кнежев путопис. Посебно је важно да је проф. Петровић организовао први српско-индијски научни скуп чији је први део у организација Института за европске студије одржан септембра 2017. у Београду, док је други одржан децембра исте године на Универзитету Мадрас под називом Technology, Religion and Cultural Identity” – додаје наша саговорница.

Индијски министар Џитендра Синг и професор Александар Петровић

Прошле године је у издању Матице српске објављен и „Мануов законик” ког је са санскрта, на чист српски, без икаквих туђица, превео др Светислав Костић, који се вратио у Србију након што је окончао радни век професора и шефа катедре за хиндологију на Карловом универзитету у Прагу.

– Ова књига, са поднасловом: „Учење о људским законима, правди и реду” сажетије од било ког другог дела приказује староиндијско друштво и хиндуизам у самом корену. Матица најављује још два превода проф. Костића „Артхашастру (науку о економији и управљању државом)” и „Камашастру (науку о телесном уживању)” чиме ће бити заокружено древно индијско учење о три човекова животна циља – наглашава Мирјана Петровић, уједно и редактор „Мануовог законика”. Питали смо нашу саговорницу како би она некоме представила санскрт?

– Може се рећи да је санскрт опис стварности, у појединостима и у целини, онако како су је видели мислиоци древног Истока, те је учење језика трајало 12 година и било основно образовање виших касти. Срби не заслужују да им се санскрт представља као мистичан и тежак за учење, јер постоји огромна сличност језика на свим нивоима, од гласова, коренских речи, граматике, мишљења условљеног језиком а препознатљивог у конструкцији исказа, погледу на свет, пословицама...

Санскрт је језик сачињен, што му и име говори, за потребе древне духовне и интелектуалне елите, на њему су, поред Веда, светих списа, исписана велика дела религиозне, филозофске и научне мисли, испевани епови, испричане легенде и сачињена бројна књижевна дела. Старост му није тачно утврђена, није ни важно да ли је то „најстарији језик” или не, битно је да је то једини древни језик којим су се хиљадама година приљежно бавили граматичари, та су дела сачувана, те имамо непосредни увид у њихов „унутрашњи” поглед на језик. Штета што сродни српски на себе није „навукао” логичну и природну граматику кројену по мери, која би се могла сачинити по угледу на санскртску, већ се пати у преправљеној латинској граматици – закључује Мирјана Петровић, преводилац и учитељ овог древног језика.


Коментари19
a91fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Нада Л.
Ако је нешто конфузна и романтична лингвистика, онда је то актуелна српска лингвистика кројена по мери аустроугарске културне политике.
Veslac
@ BBZ - Kao da si hteo nesto da kazes ali nisi imao ni znanja ni hrabrosti pa si ovde izbacio prazan komentar sa praznim recima.
Препоручујем 5
Bečko-berlinski zaverenik
Savremenim srpskim lingvistima meru daje država koje nema više od sto godina? Da nema ovih komentara ne bih saznao koji su sve alternativni svetovi u glavama naših bližnjih.
Препоручујем 3
Doktorand Filološkog
Još jedan doprinos pseudolingvistici inspirisanoj neoromantizmom. Svako ko ima osnovne pojmove o lingvistvici zna da "logična i prirodna gramatika" pa još krojena po meri sanskrta nije ništa drugo nego konfuzija pojmova i zastarelih predstava.
Ostroilo
Samo totalno neznanje moze biti uzrok iskljucivosti. Kako je moguca jezicka slicnost (odakle li je?) a da nema duhovne slicnosti? Hinduizam je nastao POSLE dolaska arijevaca koji su doneli kulturu I mitologiju. Postoje paralele izmedju bogova hinduizma I stare srpske mitologije (koju su kasnije kopirali Grci I Rimljani). Rig Vedu su doneli arijevci. Kako je moguce da postoji slicnost jezika, mitologije I identicnost gena na 10 000 km udaljenosti I hiljade toponima u Aziji bez duhovne slicnosti?
SrdjanM
Kako to da vi tako dobro poznajete istoriju, lingvistiku pa i modernu genetiku, a da se vaše teze ni u jednoj od tih oblasti ne poklapaju sa aktuelnim rezultatima istraživanja? Odakle to vaše znanje?
Препоручујем 8
SrdjanM
"Bez tuđica" je zanimljiv koncept, posebno kada se tekst sa sanskrita prevodi na neki drugi indogermanski jezik (na primer srpski), koji neminovno sadrži reči različitog porekla. Jer, jezik živi, posebno u ovim vremenskim razmerama. A pošto je i latinski u svojoj strukturi indogermanskog porekla, to sa gramatikom baš i nije neka šteta...
Ostroilo
Indogermanski? Neverovatno. To je bilo u doba kada su Nemci tvrdili da su oni arijevci i trajalo oo 100 godina. Posto su Englezi I Francuzi trazili svoj ‘deo’ to je preimenovano u indoevropski. Sam termin je prazan I bez sadrzine. Latinski jezik je nastao u srpskom okruzenju jer je mnogo mladji. Vrlo jednostavno, termin indo-evropski treba zameniti sa ‘srpski’, koji je jedan od najstarijih jezika.
Препоручујем 27
Бранислав Станојловић
Прилично познајем Хинди, Гуђурати и Бенгали, па знам да постоји језичка блискост. Духовна? Ни случајно!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља