петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.01.2020. у 20:00 Вишња Аранђеловић

Прегрева се планета, с њом и Србија

За сто година просечна температура на Земљи порасла је један степен, што за последицу има јаке олује, шумске пожаре, смањену количину леда око 40 одсто на Северном полу, а у Србији 2019. као најтоплију годину од 1951.
Фото ЕПА ЕФА - О.П.

Звучи познато и логично.

– Док му је телесна температура 36,5 човек се осећа уобичајено, али чим жива у топломеру покаже степен више, он осећа тегобе. Тако је и с планетом – овим речима метеоролог Владимир Ђурђевић, иначе професор на Институту за метеорологију при Физичком факултету у Београду, описује колики је удар за нашу планету један степен, колико је порасла просечна температура у протеклих сто година. Управо је то разлог за све блаже зиме и све чешће топлотне таласе. И не само то, последице тог једног степена јесу јаке олује, шумски пожари попут ових аустралијских, смањена количина леда око 40 одсто на Северном полу...

– Иако не изгледа много, просечна температура планете порасла је у изузетно кратком периоду. Земља је у процесу климатских промена, а кривац су фосилна горива која све више и више користимо. Рецимо, током прошле године, емитована је рекордна концентрација угљен-диоксид у атмосферу. Овај гас се тешко уклања, за то нам је потребно хиљаду година. Уколико се настави с даљим порастом емисија угљен-диоксида, можемо очекивати пораст температура, дуже и интензивније топлотне таласе, екстремне падавине, па тако и поплаве… – појашњава Ђурђевић и додаје да је сада концентрација угљен-диоксида 45 одсто већа него на почетку индустријске револуције.

Даље загревање планета изазвало би катастрофалне последице не само у погледу животне средине већ би цела друштвена структура постала нестабилна. Сасвим очекиван сценарио би био, по речима нашег саговорника, суочавање с климатским мигрантима jeр би људи услед, рецимо, недостатка хране или због подизања нивоа океана морали да траже нове домове. Где је решење?

– Све земље су потписале Париски споразум о клими. У оквиру тог споразума предвиђено је да сигурна граница буде два степена. Будући да смо топлији за отприлике један степен, према поменутом споразуму било би добро да тај пораст температуре зауставимо на два степена. Решење је да до 2050. године престанемо с коришћењем фосилних горива и постепено пређемо на обновљиве изворе енергије – појашњава Ђурђевић.

Екстремно ниске температуре које су прошле године погодиле Америку покренуле су питање, не само међу обичним грађанима већ и међу политичарима, нарочито међу онима који су блиски председнику Доналду Трампу – Ако земља постаје топлија како зима може бити тако хладна?

Једна студија из 2009. на коју је указао „Њујорк тајмс” каже да је педесетих година прошлог века у САД забележено једнако рекордно високих као и ниских температура. Али до двехиљадитих двоструко више рекорда забележено је у корист врелих дана.

И подаци Републичког хидрометеоролошког завода из 2019. сведоче да се планета прегрева, а с њом и Србија. Наиме, прошла година била је најтоплија на целој територији наше земље од 1951. године, тачније откад постоје довољно квалитетна мерења за читаву Србију. Истовремено, то је била најтоплија година и за Београд. И то од почетка мерења, односно од 1888.

– Претходна најтоплија година била је 2018. Од 15 најтоплијих година у Београду, чак 13 је забележено од 2000 – додаје наш саговорник.

За нама је и најтоплија јесен икада досад. А бујичне поплаве које памтимо с почетка лета такође су одраз загревања планете. Како објашњава наш саговорник, топлија атмосфера може понети више водене паре, па самим тим и произвести већу количину падавина за краће време. Уосталом, сви екстреми који се дешавају управо су последица глобалног загревања. 

Коментари22
f775d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Socijalna ekologija
@dr Slobodan Devic. Na Zemlji postoje dva izvora iskoristive energije: potencijal planete i Sunčevo zračenje. Prema zakonu entropije (II zakon termodinamike), ukupan sadržaj energije u kosmosu je nepromenljiv a ukupna entropija neprestano se povećava. Prema tome i zagađenjem (čovekovim aktivnostima) se može povečavati zagrevanje planete. Ne može se izračunati precizno ali nije ni potrebno.Preporučujem knjigu "Posustajanje budućnosti" od američkog autora Džeremi Rifkina, Naprijed, Zagreb, 1986.
Socijalna ekologija
Проблема је капиталистички систем као такав, услед чега се може рећи да је за добробит човека, економије и природе, неопходна друштвена трансформација. Али не на реалсоцијалистичким пројектима и идејама двадесетог века који су заобилазили питање животнесредине.Капитализму је својствено да ствара еколошке а тиме и економске кризе. Пред друштвеним наукама и друштвеним покретима је епохални изазов да пронађу модел друштвене трансформације капитализма.
Socijalna ekologija
Присталице неолибералних модела државе, друштва и економије примењују приступ који подразумева да ће тржиште само решити проблеме одрживости и еколошку кризу. То је неистина, али и лаж, а онај ко лаже зна да то није истина.
Socijalna ekologija
У угледном америчком часопису Monthly Review, Џон Белами Фостер (John Bellamy Foster), у својој теорији метаболичког процепа, исправно тврди да је капитализам систем који је инхерентно неодржив и нееколошки.
Socijalna ekologija
O vezi između profiterskog industrijalizma - kapitalizma i klimatatskih promena videti sledeću literaturu naših i svetski poznatih naučnika: 1. Dž. Stiglic, Slobodan pad: amerika, slobodna tržišta i slom svetske privrede, "Akadenska knjiga", Novi Sad 2013. 2. T. Piketi, Kapital u XXI veku, "Akademska knjiga", Novi Sad, 2015. 3. T. Kuljić, "Prognani pojmovi", Clio, Beograd 2017. 4, E. Gidens, Klimatske promene i politika, Clio, Beograd, 2010. 5. Global Climate Change Life on Earth, Richard L. Wom

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља