четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.01.2020. у 20:00 Јелица Антељ - Ивана Албуновић

Коме одговарају кесе од биополимера

Оне се у природи не могу разградити самостално, већ захтевају такозвано компостирање. Индустријско постројење у којем би то могло да се ради нема ни Србија, нити било која држава у окружењу, упозорило Удружење пластичара Србије
Фото Пиксабеј

Нацрт новог правилника о пластичним кесама, који је прослеђен Министарству за заштиту животне средине, већ је изазвао полемике у јавности и једну, чини се, озбиљну нелогичност.

Међу три врсте кеса које ће према том предлогу моћи да се употребљавају на тржишту нашле су се и компостабилне кесе од биополимера, за које ни у Србији нити у окружењу не постоје ни сировина ни постројење за њихову „разградњу” (компостирање), упозорили су из Удружења пластичара Србије. Овакве кесе, напомињу, нису биоразградиве у природи док се не компостирају, што практично значи да би прво требало да буду сакупљене са отпада, а онда послате у најближе индустријске погоне, који се налазе – у Италији.

Душан Стевановић, председник Удружења пластичара Србије, чији су чланови и произвођачи кеса, каже да је ово удружење учествовало у изради правилника заједно са стручњацима и уз подршку Привредне коморе Србије.

– Овај правилник на првом месту служи да одгонетне нејасноће и да јавности, инспекцији и трговцима појасни које врсте кеса ће моћи да се нађу на тржишту – каже Стевановић и додаје да је на првом месту предвиђено да то буду полиетиленске кесе, за које сви знамо и које се годинама користе. Такође, ту су и оне којима се додаје један одсто адитива за бржу оксо-биоразградњу у природи, као и компостабилне кесе, за које ово удружење сматра да су лоше решење по екологију, домаће произвођаче, али и грађане, јер ће бити знатно скупље.

– Оне се праве од материјала новије генерације а форсира га само један италијански произвођач ових гранулата у Европи. Наш став је да је ово убедљиво најгоре решење. Основни проблем је то што Србија нема домаћег произвођача гранулата за ту врсту кеса. С друге стране, имамо „Петрохемију” из Панчева, за коју се тражи стратешки партнер. Нико од домаћих произвођача нема озбиљну технологију нити обучену радну снагу за производњу компостабилних кеса – наглашава Стевановић.

Гледано са аспекта екологије има много недоумица и различитих информација о разградивости ове врсте врећица које се праве од биополимера.

– Оне се у природи не могу разградити самостално, већ захтевају такозвано компостирање. Индустријско постројење у којем би то могло да се ради нема ни Србија нити било која држава у окружењу. Најближе постројење је у Италији. То значи да када би такве кесе ушле у масовну употребу и нашле се у природи, а тамо би остале вечно – истиче наш саговорник, додајући да је компостирање сложен процес који захтева строго контролисане услове. Такође, кад је реч о потрошачима, то би, каже, био велики удар на буџет, јер су овакве кесе три до четири пута скупље од осталих.

Упитан која је вероватноћа да ће трговци форсирати ову врста кеса и да ће се масовније употребљавати, Стевановић одговара да је питање ко ће у држави доносити такву одлуку.

– Већ имамо пад од 30 до 40 одсто и нама је јасно да тако мора да буде. Али циљ нам је да се донесу реалне одлуке и да се задржи што више радних места. Тржиште је слободно и не може бити дискриминације, а правилник дефинише шта се све на њему може наћи. Ми не знамо зашто неко форсира компостабилне кесе, али је став нашег удружења да је то убедљиво најгоре решење – истиче Стевановић и наглашава да у Србији има око 200 фирми које се баве производњом пластике, а погрешним одлукама и протежирањем технологије која код нас није заступљена било би угрожено око 5.000 радних места. 

Коментари19
6d3cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Козјера
Па нечувено! Јуче сам баш бацио гомилу тих кеса у реку, покачио их по дрвећу и сл. пун наде да ће се биоразградити! Која превара!
Леон Давидович
Кесе су само један делић амбалаже. Санас је све упаковано у амбалажу и ово је ера амбалаже. Наравно сасвим логично како би производи долазили до произвођача без амбалаже. Стакло као амбалажу која може бити повратна у многом је заменила пластика коју нико и не скупља и не враћа.Кесе су највидљивије јер их људи свуда бацају носи их ветар и реке. Прича се о милионима година потребним за распадање пластике. Али у природи можете видети да су кесе и слично на сунцу већ после годину у стању распадања
milic
Alatnicar sa bogatim iskustvom sa plastikom i onima koji koriste plastiku.Mozda se jednog dana i resi taj problem,ali kada.!? Mozda za vek ili 2. Nije problem samo u kesama,vec u skoro svim plasticnim proizvodima,a plastika nam ucestvuje i u najvisim tehnologijama.Moj predlog je da se preduzmu najbolje i najstrozije mere da se vise nepotrebni plasticni proizvodi i otpad kod proizvodnje,najpametnije moguce uklanjaju,a ne da nam na 8-mom spratu vetar i vrane unose kese i komadice plastike u stan.
Саша
Ако таквог постројења нема онда је закон донешен без размишљања. Не би им то био први пут.
aleksandar
Papirne kese samo drvnog otpada ili biljnih ostaka u suprotno unisticemo sume.
Саша Микић
За производњу таквих потребне су хемикалије. У такав финални производ није баш препоручљиво паковати храну.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља