среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Брзе акредитације на факултетима одмах постале сумњиве

То што су студијски програми за три месеца одобрени комисија објашњава убрзаном процедуром коју је условила Европска асоцијација за обезбеђивање квалитета у високом образовању, али има и оних који не верују у то
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 01.02.2020. у 21:59
(Фото А. Васиљевић)

Наводно пребрзо одобравање појединих студијских програма, међу којима су и они с приватних универзитета, ових дана главни је повод медијског преиспитивања ваљаности рада нове Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), задужене да разматра захтеве за акредитацију који из високошколских установа стижу пред Национално акредитационо тело (НАТ). На основу записника са седнице КАПК-а од 5. јуна прошле године, на којој су акредитовани студијски програми приватног Универзитета „Сингидунум”, може се закључити да су одобрења за њих стигла за отприлике три месеца јер су ти програми усвојени у марту.

У ранијој универзитетској пракси то је било незамисливо јер поједини факултети на акредитације чекају око две године. Из записника се такође види да је извештај рецензентске комисије о програмима „Сингидунума” читала проф. др Верка Јовановић, која је запослена на том универзитету, а истовремено чланица КАПК-а. То се у јавности такође оспорава и изазива сумњу да је донедавна председница КАПК-а проф. др Неда Бокан прекршила етички кодекс омогућивши Јовановићевој да то чини.

Професорка Бокан је за „Политику” рекла да не жели да даје изјаве о томе јер није више на челу КАПК-а, нити да образлаже зашто о свему ћути. Професор др Јелена Кочовић, директор Националног акредитационог тела (НАТ), наглашава да није само „Сингидунум” за око три месеца добио акредитацију свог студијског програма, већ да се то исто догодило с програмима пет државних факултета, међу којима су нишки Електронски факултет, београдски Електротехнички и Машински факултет, као и заједнички мастер програм Електротехничког факултета и Факултета организационих наука у Београду. Напомиње да ове високошколске установе свакако не би тако, „релативно брзо” добиле акредитацију да нису имале „уредну и озбиљно припремљену документацију”.

– Ти програми су акредитовани према новој методологији коју смо увели и надамо се да ће брзе акредитације одсад бити пракса. Споро иде с оним старим захтевима за акредитовање јер често рецензенти из некадашњег акредитационог тела КАПК-а нису добро одрадили посао и дали валидна мишљења. Потрудили смо се да предложене програме акредитујемо у што краћем року, убрзали процедуре, јер нас је Европска асоцијација за обезбеђивање квалитета у високом образовању (ЕНКВА) условила да то учинимо за пет нових предмета, а међу њима је био и онај који је поднео „Сингидунум”. Европска асоцијација је тражила да документујемо не само чињеницу да смо донели нову методологију већ да је спроводимо у пракси. „Сингидунум” је први у марту поднео захтев за акредитацију за смер Животна средина и одрживи развој и зато ју је први добио у јуну. Остали су поднели 28. јуна, и већина је добила 3. октобра – наглашава проф. Кочовић и додаје да не би требало стављати акценат на временски рок за акредитовање, него на суштину да ли су програми испунили све стандарде.

Она подсећа да је ЕНКВА, због неиспуњавања одређеног броја стандарда за акредитовање у високом образовању, бивши КАПК 2017. године ставила у чланство „под надгледањем ”. Да ли ће НАТ као правни следбеник бившег КАПК-а, који је од њега наследио и статус пуноправног члана „под надгледањем”, овог фебруара остати у том статусу или бити враћен у редовне чланове, зависи пре свега од ваљаности спровођења поступака акредитација и спољашњих провера квалитета у високом образовању у складу са законом и стандардима.

– Медијски натписи да наше дипломе неће бити валидне због ове приче немају никакво покриће. Србија остаде без лекара и инжењера колико нам у иностранству не признају дипломе. Не желим да говорим о томе да ли су професорке Бокан и Јовановић биле у сукобу интереса док се не утврде конкретне чињенице. Затражила сам њихова писана изјашњења – истиче директорка Кочовић.

Ништа чудно у томе што су за два студијска програма акредитације добили за мање од три месеца не види ни проф. др Милован Станишић, председник и суоснивач Универзитета „Сингидунум”. Истиче да су испоштовали основни принцип да НАТ-у предају добру и уредну документацију за акредитовање основног и мастер програма за Животну средину и одрживи развој. Он додаје да су у априлу 2018. предали и захтеве за акредитовање докторских студија на том програму, као и за још седам програма и да још чекају одговоре. На акредитацију деветог програма одговор чекају, како каже, чак две године.

– Не стижу нама одобрења тако брзо за све. Знамо да рецензенти НАТ-а имају много посла и ми се не мешамо у њихов рад, то је независно тело, већ чекамо одговоре. Немам никаквих сазнања о неправилностима приликом акредитовања наших програма. Професор Верка Јовановић, која је запослена на „Сингидунуму”, није бирала рецензенте за наше акредитације. Читала је извештај рецезентске комисије за њих, а ако се утврди да је извештај читала другачије него што је написан, онда је проблем. Нисам присуствовао седници и не знам. Мој утисак са стране јесте да нема основа да се донесе одлука да је тиме прекршен етички кодекс – истиче проф. Станишић.

Министарство просвете: валидност диплома није доведена у питање

И у саопштењу које је јуче издало Министарство просвете наглашено је да нема бојазни за студенте који су дипломирали у Србији, а намеравају да потраже посао у иностранству.

– Валидност факултетских диплома стечених у Србији не доводи се у питање и не зависи од чланства Србије у Европској асоцијацији за осигурање квалитета у високом образовању – поручили су из министарства.


Коментари13
1803d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дека Антипревејановић
Ово је одлична антикорупционашка мера. Замислите када би уважени професор правног факултета ''државног'' Универзитета у Београду акредитовао програм конкурентног факултета? Када би се акредитација спроводила ''ни по Бабу ни по стричевима'', већина државних факултета не би прошла. Овако су се досетили, па се уместо програма, или факултета, акредитују ''универзитети''.
Мица Хаубица
овде се не зна ко пије ко плаћа
Aleksandar 100
Ovo je sjajna vest. Umesto da gube vreme na domaćim fakultetima najpametniji i najsposobniji đaci treba da studiraju tamo gde će njihove diplome nešto vredeti. Svaki odgovoran roditelj će podržati odlazak svog deteta tamo gde neće džaba učiti.
JD31
Kako je akreditovana visa medicinska skola u Cupriji gde su izmislili novi predmet da bi pravnik predavao medicinarima?
Robi
Bilo bi posteno kada bi kriterijumi akreditacije vazili za sve podjednako. Mnogi drzavni fakulteti ne bi prosli
nis rados
Који то државни факултет не би прошао-наведите један који сматрате да не задовољава стандарде акредитације. На основу чега то тврдите. А ја мислим да ни један приватни не би био акредитован, ако би се посматрало знање које студенти носе са тих назови факултета.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља