среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.02.2020. у 11:01 Бранка Васиљевић

Седамдесет година на перону историје

Железнички музеј у Београду је током седам деценија постојања постао ризница у којој је 3.500 предмета, 40.000 фотографија, 8.500 књига, мноштво макета возова и правих локомотива
Испред улаза у Музеј стоји зелена локомотива која је саобраћала од 1917. до 1965. године (Фото Н. Неговановић)

Железнички музеј у Београду прославио је јуче 70. рођендан. Ова јединствена установа у региону баштини предмете и документа којима не могу да се похвале ни богатији музеји у свету. У Архиву се налази више од 134 метра техничке документације, у библиотеци има око 8.500 наслова и више од 1.200 јединица периодике.

Музеј је основан 1. фебруара 1950, као једини у ондашњој Федеративној Народној Републици Југославији са задатком да чува баштину железнице. Решење о оснивању потписао је Тодор Вујасиновић, министар железница ФНРЈ. Уједно, био је то тек други техничко-историјски музеј у Србији.

Први управник био је Драгољуб Јанковић, а прва стална поставка – Кроз историју југословенских железница – отворена је 30. априла 1953.

Галерија садашњег Музеја простире се на око 190 квадрата. Ту могу да се виде оригиналне капе железничара, фењери с почетака развоја железнице, таблице с првих локомотива, око 40.000 фотографија и разгледница, макете чувених локомотива, уметничке слике…

(Фото: „Железнице Србије” ад)

Данас је Железнички музеј техничко-историјски музеј у саставу „Железница Србије” ад и његова основна делатност је да прикупља, сређује, излаже, одржава и чува предмете и документа, сведочанства о настанку и развоју железнице. Овај музеј је једна од најстаријих културних институција на Балкану који, представљајући јавности техничка културна добра као део богатог националног наслеђа из прошлости, популарише железнички саобраћај. Уједно, подиже свест о томе да је неопходно заштитити сваки делић железничке историје, истичу у „Железницама Србије”.

Музејски фонд броји око 3.500 предмета, распоређених у четири основне збирке: Техничку, Историјску, Уметничку и Збирку примењене уметности. Ту је и својеврсни „музеј на отвореном” – Одељење узаног колосека Пожега, које у априлу обележава тридесет година рада. У овом одељењу чувају се неки од најстаријих и највреднијих експоната, попут локомотива узаног колосека. Најзначајније међу њима су „Рама”, за коју се сматра да је довукла први воз у Сарајево, затим „Милан”, прва локомотива која је грађена у Краљевини Србији 1882, као и локомотива „Костолац”, која ужива статус културног добра. Поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, новембра 2018, ова локомотива је била изложена у Француској.

Коментари5
b84c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Radovanovic
Steta sto se ne ulaze u odrzavanje. Lokomotiva ispred muzeja, kao i ona na bivsoj glavnoj zeleznickoj stanici se godinama ne odrzavaju. Pa , valjda je lakse odrzavati, nego pustiti da propadaju, pa onda, ako se neko seti, ulazu ogromna sredstva za popravku i dovodjenje u korektno stanje. Toliko zaposlenih ima, pa kada bi se svakih par dana neko pobrinuo za ciscenje, podmazivanje, bili bi to fantasticni, vredni eksponati, da se ponosimo. Pogledajte kako je uradjeno na Sarganu, bravo.
Мртваја аванз наљеж
Интересантно, на сајту ове установе може да се прочита да су Ложионица и Стругара (у Београду) саставни део збирке Музеја железнице, док је релност неумитно другачија - срушене су зарад рашчишћавања терена за потребе Београда на води. Осим тога, може се сазнати да комплекс "Шарганска осмица" у Мокрој Гори не припда Музеју железнице, већ Србија воз а.д, што, потенцијално, може да значи да ће се, у неком будућем реструктурисању железнице, наћи у неком делу који лако може да буде приватизован.
Vanja Nikolic
Nikada lepsi muzej i nikada glupljeg radnog vremena, od 9 do 15 radnim danima. To samo turista moze da stigne da obidje, niko iz Beograda ko radi ne moze.... Cak ni vikendom ne rade... Model upravljanja je stao u vremenu pre jedno 40 godina..
goran
Ma čim ode ova vlast opet će to biti Glavna železnička stanica ,kao u svim metropolama ona je u centru Grada a ne na periferiji.
Mare
Ovo je zeleznicki muzej nalazi se na uglu Nemanjine-Hajduk Veljkov venac a zgrada bivse zeleznicke stanice se nalazi u Savskoj ulici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља