понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Сизиф с воденом куглом

Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 02.02.2020. у 22:00

Након што су и превише пута морали да гледају како од њих беже колоније проклето незахвалне за све оно што је Круна благостиво учинила да цивилизује те полукриминалне авантуристе, верске фанатике и обичне дивљаке, напокон су и Енглези дочекали дан на који су се од некога отцепили, макар тиме изнервирали готово половину својих људи и већину оних на територијама што су им некад такође били колоније а сад су поносне чланице Уједињеног Краљевства: Шкотска и Северна Ирска.

СВАЂА ОКО НИМАЛО ЗЛАТНИХ РИБИЦА: Кад је свануо тај дуго ишчекивани дан брегзита, на Острву се славило и у мањој мери плакало, на Континенту, уз понеку сузу, скривало олакшање због тога што су торијевци и остале пробрегзитовске групе, изнурени међусобним свађама, постигли некакав привремени компромис око тога под којим би условима да изађу из ЕУ и дозволили да се то већ једном и деси.

Спектакли радовања и туговања били су и ни најмање спонтане политичке демонстрације, порука сваке стране да и даље сматра да је била у праву у досадашњим свађама и да неће одступити ни у будућим расправама, нарочито не тамо где се оне не тичу емотивних колико пословних односа. Мада, има нечега и у симболици, иначе не би рибарство било међу првима у фокусу даљих дискусија Британије са ЕУ.

Рибарство не доноси Острвљанима више од 0,1 одсто њихове привреде, али је, изгледа, амблематски прежитак славне прошлости, кад је британско бродовље владало светом, и залог величанствене постбрегзитовске будућности, у којој се очекује да бивша „империја у којој сунце не залази”, ослобођена европских букагија, докаже како јој је увек било боље самој и да ју је искључиво полувековно суспрезање суверенитета у непромишљеној заједници с Континентом спречавало да испољи своје природно надмоћне трговачке и дипломатске инстинкте. Пред поновно отискивање на пловидбе светским морима, прва битка Британаца биће та да од Француза и осталих Европљана заштите забран за сопствене рибаре, мада њихов улов махом извозе а оно што сами од рибе једу понајвише добијају увозом.

Рибарство је међу темама у фокусу даљих расправа између Британије и ЕУ (Фото: EPA-EFE/Will Oliver)

Постоји у енглеском језику израз који би се дословно превео са „вући воде за собом”, што асоцира на подухват истовремено немогућ и апсурдан, али у пренесеном значењу подразумева зарањање у дубину у потрази за истином: амбиција наизглед скромнија, понекад, међутим, подједнако неизводљива и парадоксална као тегљење неке велике воде на својим плећима. Истина о британском рибарству је, упоређена са симболичношћу која јој је придата, прилично апсурдна. Али, Британија ће се упињати да докаже како воде Ламанша, то јест оно што је спаја с Европом, неће вући за собом да јој успоравају корак у њеном поновном освајању света.

О СЛЕПИМ МИШЕВИМА И НЕЉУДИМА: Симболика која потапа те планове назире се у томе што Острвљани од слављења и оплакивања брегзита нису стигли ни да се косну због тога што је истог дана откривен први случај коронавируса на њиховој територији. До некадашњег владара планете допрла је болест поникла на тлу, како многи виде Кину, будућег господара света.

Ресантиман према државама које су себи изградиле такву позицију увек је огроман, што су и Британци и, након њих, Американци осетили, мада их то, онако понесене својом цивилизацијском мисијом, можда никад није превише жацнуло. Веровање у надмоћ сопствене културе укорењено је и међу Кинезима, али их то свеједно не штеди од расизма, који разни тешко обуздавају сад кад им је вирус дао изговор да га испоље према свим Азијцима.

Неко ће рећи да је у времену епидемије зачете у Азији разумљиво кад се склањате од људи с тог континента. Само, бежање од њих, па и одбојност и отворено непријатељске поруке према њима почели су и кад је вирус још био ограничен на неколико делова Кине, која је толико велика да је то било исто као да се због нешто јачег грипа у Португалу, хиљадама километара далеко, панично трчи кући чим чујете како је пролазник изговорио неку естонску реч, као да ће вам с њом у ухо упузати куга.

Уз све потврде које је, претећи глобалној економији, пружио за домашај кинеске економске снаге, укључујући ту и нову платежну моћ Кинеза, која им масовно омогућава да обилазе планету, овај коронавирус је душу дао за изливе расизма. Није још јасно како је вирус зачет, али се поскочило на прве претпоставке да је за заразу криво то што су Кинези појели месо неке погрешне змије или слепог миша. Антрополози би сад, позивајући се на ауторе од Леви Строса наовамо, писали о томе колико су прехрамбене навике значиле за одвајање људи од животиња и како је забрана извесних јела потцртала и баријере међу појединачним културама. Тако и данас многи сматрају полуживотињама оне који једу њима чудне ствари, не помишљајући на то колико је некима другима, на пример, свињетина огавна.

ЧЕЛИЧНИ СТИСАК ФРАНЦУСКЕ: Уместо коронавируса, земљу у којој је избила Индустријска револуција можда више брине то што главног националног произвођача челика, „Бритиш стил”, којем прети банкрот, Кинези још не могу да откупе и спасу га јер се с тим не слаже Француска. У тој држави „Бритиш стил” држи толико велики део свог бизниса да он представља стратешки капацитет за Француску, која стога има право вета на продају тог дела компаније и најавила је да ће га искористити. На страну објашњење таквог става Француза, за ову је причу интересантно још и то да су „Бритиш стил”, кад смо већ код бивших колонија, донедавно држали Индијци, затим и један Американац.

Као што је ових дана показала и ЕУ дозвољавајући, уз извесна ограничења, учешће „Хуавеја” у постављању 5Г мреже, колико год да и сама, изгледа, подозрева да ће је ова компанија изложити шпијунима под командом Пекинга, без Кине више нико ништа не може. Британија и даље не може све што је замислила без Француске. Још само да јој она и рибе узме. Јер, ни Французи ни остали Европљани свакако неће Британцима на растанку, као делфини Земљанима када их напуштају пред смак света у „Аутостоперском водичу кроз галаксију”, поручити „До виђења и хвала на свим рибама”.


Коментари1
ec077
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
RE: Postoji u engleskom jeziku izraz koji bi se doslovno preveo sa „vući vode za sobom”. Istina je da na engleskom postoji izraz - “Drag The Waters” koji je stekao popularnost sa istoimenom pjesmom američke grupe Pantera, no značenje mu nije onakvo kakvo mu je autor ovog teksta dao. Ne radi se o “vučenju vode za sobom” nego o “dragging” postupku, potezanju mreža i drugih sprava po dnu mora, jezera i rijeka u cilju sakupljanja riba, školjki, a ponekad i leševa utopljenika, tzv. “bottom trawling”.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља