недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.02.2020. у 23:30 Миленко Пешић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ШАН МАКЛАУД, амбасадорка Велике Британије у Србији

Не напуштамо Европу

„Излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ омогућиће више прилика за унапређење билатералне сарадње са Србијом”
(Фото Иван Милутиновић)

„Велика Британија напушта Европску унију, али не и Европу. Европски суседи ће и даље бити наши блиски пријатељи, савезници и партнери. Ми с њима имамо доста заједничког. Делимо исте вредности и имамо заједничке интересе. Уједињено Краљевство је донело одлуку на основу резултата демократски спроведеног референдума да свој пут настави изван ЕУ”, каже у разговору за „Политику” амбасадорка Велике Британије Шан Маклауд поводом завршетка историјске недеље у којој је после 47 година њена земља прва изашла из ЕУ.

Амбасадорка Маклауд, која је пре четири месеца дошла у Београд, сматра да ће нова позиција Велике Британије омогућити више прилика за унапређење билатералне сарадње са Србијом.

„У наредних 11 месеци уговорићемо детаље наших будућих односа не само с ЕУ већ и са осталим државама укључујући и Србију”, каже ова дипломаткиња, која је пре доласка у Београд била шеф британске делегације у ОЕБС-у у Бечу и амбасадор у Прагу.

Поводом најаве српског председника Александра Вучића крајем прошле године да ће британски премијер Борис Џонсон посетити Србију амбасадорка Маклауд каже:

„Волела бих да доведем Џонсона у Србију. Он је веома заинтересован за вашу земљу коју је 2016. посетио као шеф дипломатије. Не знам колико је то могуће у овој години, због великог посла око преговора с Европском унијом. Ако не ове, пробаћу да организујем његову посету идуће године.”

Многи у ЕУ сматрају да је рок од 11 месеци за постизање споразума о слободној трговини „немогућа мисија”?

Трговински преговори су комплексна материја. Али наша влада је уверена да је уз квалитетне експертизе и добру вољу обе стране за столом могућ договор у том року до краја 2020. Није само у нашем већ је и у интересу ЕУ да постигнемо споразум.

Европска комисија је најавила „зелени договор” да Европа до 2050. буде климатски неутралан континент и спремна је да у тај подухват уложи билион евра. Шта Велика Британија ради на заштити од климатских промена?

Заштита животне средине и борба против климатских промена је један од приоритетних циљева који делимо с ЕУ. Британија је већ донела закон којим се обавезује да смањи на нулу нето емисију угљен-

-диоксида до 2025. Мислим да смо прва од развијених земаља која је то урадила. Заједно с Италијом организоваћемо у новембру у Глазгову конференцију УН о клими (ЦОП26).

Колико британска влада издваја из буџета за „зелене пројекте”?

Влада се обавезала да за решавање проблема климатских промена до 2021. издвоји најмање 5,8 милијарди фунти. Одлучили смо да удвостручимо наша издвајања за заштиту климе на међународном нивоу, 11,6 милијарди фунти у следећих пет година.

Такође, планирамо 1,44 милијарде фунти да уложимо у климатски фонд за промоцију „зелених пројеката”.

Инвестирање у зелену чистију будућност доноси и економске користи. Отворено је 430.000 радних места у индустрији с ниском емисијом штетних гасова која остварује извоз од пет милијарди фунти. Осим тога улажемо и 2,5 милијарде евра у „зелене иновације” као део индустријске стратегије 2020–21. Наша је процена да ће „зелена економија” с ниском емисијом штетних гасова у наредних неколико година расти четири пута брже од осталих привредних грана. Мислим да и Србија у овом сектору има велики потенцијал и ми желимо да радимо заједно.

Шта ће се променити у британској политици према Србији и западном Балкану после изласка из ЕУ?

Остајемо привржени Србији што се видело и на самиту о западном Балкану 2018. године у Лондону. Најавили смо значајно повећање подршке целом региону. Кренули смо с амбициозним пројектом „Школа за 21. век”. У оквиру тог пројекта сви основци у 1.150 школа у Србији ће добиће микробит уређаје који ће им помоћи да лакше савладају основе програмирања, развијају критичко мишљење и способност решавања проблема. Недавно смо поделили 17.500 џепних рачунара, а укупно ће их бити подељено 35.000. Такође из нашег „Фонда за бољу управу” подржавамо дигитализацију многих сектора. Један од мојих омиљених пројеката који смо финансирали је е-Бебе, онлајн пријављивање новорођене деце…

У току 183 године дипломатских односа било је и успона и падова. Лондон и Београд се, ипак, не слажу у неким стварима, рецимо око КиМ и Русије?

Ако имате снажне односе, можете и да разговарате о стварима о којима се и не слажете, искрено и отворено, а да истовремено сарађујете на многим пољима у којима се слажете. Тачно је да постоје неслагања, на пример око Косова. Ми смо признали Косово, српска влада није.

Али тамо где можемо да се сложимо јесте да подржавамо сваки напор да се односи између Београда и Приштине нормализују.

Дијалог Београда и Приштине је 14 месеци у застоју. Како гледате на напоре америчког амбасадора Ричарда Гренела да помери ствари с мртве тачке, да се успостави авионска и железничка веза између Србије и КиМ?

Поздрављамо сваки корак напред у нормализацији односа Београда и Приштине, бољу повезаност грађана Косова и Србије. Радимо заједно с колегама из земаља квинте и веома смо били јасни: критиковали смо увођење царина на српску робу, али смо критиковали и кампању повлачења признања Косова.

Зашто земље квинте ипак врше већи притисак на Београд да попусти, него на Приштину да би се обновио дијалог?

Мислим да то није тачно.

Али Приштина је увела царине на српску робу кршећи одредбе ЦЕФТА споразума. Сада се очекује да Београд прекине с кампањом за повлачењем признања да би Приштина повукла царине?

Не прихватам да наше поруке Приштини и Београду нису доследне. Оне говоре да је најбоље избећи акције које компликују постојећу ситуацију. Боље је усмерити се на кораке да се односи нормализују како би дошло до боље повезаности међу грађанима на обе стране. Зато поздрављамо напоре да се обнове авио и железнички саобраћај.

Како Лондон гледа на руски утицај на Балкану и у Србији, будући да су односи Лондона и Москве оптерећени нерешеним проблемима?

Потпуно је нормално да свака држава има добре односе са што више земаља. Али Србија, као и Велика Британија, мора да узме у обзир шта је у њеном најбољем интересу када су у питању њена будућност, стабилност и просперитет и на основу тога да бира партнере. Иако ћемо бити ван ЕУ, подржавамо реформе које је Србија започела на путу приступања ЕУ.

У Русији сам живела више од шест година. Волим да путујем по овој држави, волим руске пејзаже, руску зиму, језик Толстоја и музику Шостаковича. Имам много пријатеља међу Русима. Ми нисмо у свађи с руским народом, али су се наши односи с Русијом искомпликовали због опасног и безобзирног напада руских обавештајаца у мирном британском граду Солзберију. Они су у свом нападу користили нелегални нервни гас, због чега је један пролазник изгубио живот. Међународна заједница је осудила тај инцидент и то је искомпликовало наше односе.

Вучић је у Давосу ипак рекао да му је досадило да му држе предавање због блиских односа с Русијом и Кином, напомињући да Србија остаје привржена европском путу?

Ја никоме не држим предавање, али када је у питању ваш процес придруживања ЕУ очекује се да Србија усагласи своју спољну политику са спољном политиком ЕУ.

Како оцењујете атмосферу уочи парламентарних избора, део опозиције најављује бојкот? Амерички амбасадор Ентони Годфри је рекао да је незадовољан таквом одлуком.

Одлука да ли ће изаћи или не на изборе је на партијама, потенцијалним кандидатима и гласачима. Влада има обавезу да у складу с међународним демократским стандардима, које је Србија прихватила, обезбеди услове за фер и слободне изборе. Није на мени да говорим, ни странкама ни гласачима, шта треба да раде.

Међутим, када се избори одржавају у мојој земљи, као грађанка, желим да бирам слободно између разних политика, платформи и кандидата. Желим и да имам слободан приступ ставовима које заступају преко слободних медија као, на пример, на јавном медијском сервису.

Ако део опозиције ипак на крају не изађе на изборе да ли ће Велика Британија те изборе сматрати легитимним?

На експертима који прате изборни процес је да то процене, конкретно Канцеларији ОЕБС-а за демократске институције и људска права. Обратићемо пажњу на то шта ће они рећи.

У последњих десет година ваше компаније су инвестирале 631 милион евра у Србију и Велика Британија је на 10. месту по висини страних улагања. Како повећати привредну сарадњу?

Када сам прошле јесени дошла у Србију председник Александар Вучић и ја смо се сложили да постоји велики потенцијал за повећање трговинске размене и инвестиција. Предузели смо важан корак. Реактивирали смо Британско-српску привредну комору, то је заједнички пројекат у који је укључена и српска амбасада у Лондону. Оживели смо комору како би српски и британски бизнис могли да се размахну на обострану корист и како бисмо промовисали здраво, предвидиво пословно окружење.

Овде сам тек четири месеца и ово је почетак важног процеса и сигурно ће наши економски односи да се развијају. Ми имамо компаније које овде успешно раде у рударском сектору, фармацеутској индустрији и другим областима.

Британија подржала више од 60 пројеката у Србији

Од 2015. године Британија је, кроз „Фонд за добру управу”, подржала више од 60 различитих пројеката који се односе на структурне и економске реформе у Србији. Укупна вредност ових пројеката прелази двадесет милиона евра.

„Уједињено Краљевство је највећи билатерални донатор програма е-Управа, чији је циљ развој бољих услуга за грађане и привреду у Србији. На пример, директно смо подржали реформу катастра, која је омогућила јефтинију, бржу и једноставнију регистрацију непокретности. Такође, Министарство финансија је користило британску подршку и искуство да смањи обим ненаплативих кредита у привреди с 23 на 5,3 одсто”, каже амбасадорка Маклауд.

Коментари11
f1b27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Albrecht
Било би занимљиво када би наша држава имала снаге и потенцијала да сагледа шпијунску улогу те тзв помоћи. На жалост од наше клептократске олигархије нисмо ни могли очекивати опцију да сами(са сопственом памећу и технологијом) уредимо е-пословање, е-владу итд. На крају као што малопре рече један од читалаца, англосаксонци су све само хуманисти не.
Mile
Britanija je pocinila mnogo konkretnih steta prema Srbiji i Srbima .To prvo da ispravi , pa da s e prica o relaksaciji odnosa.
Миле Сремчица
Све што они (наводно) улажу у Србију је чист, њихов скривени интерес. Нарочито "Е" ствари, катастар и сл. Никад, никад нису били (искрени) пријатељ Србији нити било коме у свету. Оно су највеће (подмукло) зло овог света и далеко им лепа кућа
milic
Drugim recima: "Nisam general,ja sam civil,ali komandujem vojnicki i podnosim raport komandi.A,kada dodje vreme,e onda ......"
Vale
Tipicno Engleski ! Da kao "Ameri " dele lekcije, a da su po strani kao velike tate. To je osnovna masovna logika stanovnistva ostrva. Da su iznad svega, da se oni o svemu moraju pitati i ostati eminencija. Sada ce tek da vrsljaju po EU i da pridikuju. Valjda ce biti snage da im se pokaze gde im je konacno mesto

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља