среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.02.2020. у 19:00 Марина Вулићевић

Речи које се могу обући утичу на очување планете

Модна креаторка Стела Макартни и писац Џонатан Сафран Фор заједно су створили колекцију одеће инспирисану књигом овог аутора „We Are the Weather”
Џонатан Сафран Фор (Фото: EPA/Emilio Naranjo)

Оскар Вајлд једном је написао: „Само површни људи не суде по изгледу”, и док писци воле удобну одећу која ће им помоћи да се осете слободно и да своје идеје заодену у речи, мисли неких књижевних дела могу дословно да се отелотворе кроз моду. На пример, речи о погубности по животни простор и суровости месне индустрије могу да се нађу на оделима, као што је то случај у новој колекцији модне дизајнерке Стеле Макартни.

Један од највећих дизајнера света Ралф Лорен моду је одувек посматрао кроз причу, одређену сценографију, амбијент, ситуацију, и због тога важи за визуелца који је требало да буде режисер, а Фицџералдов роман „Велики Гетсби” инспирисао га је да у свом „поло” стилу у истоименом филму ствара посебно за Роберта Редфорда.

Савремена мода све чешће задобија хумани ангажман одрживог развоја, одриче се правог крзна и коже, а поменута колекција Стеле Макартни, кћерке Пола и Линде Макартни, инспирисана је књижевним делом бестселер аутора Џонатана Сафрана Фора, код нас аутора „Геопоетике”. Она је позната по томе што њени модели промовишу управо одрживи развој, дугогодишњи је вегетаријанац, а као и њена мајка, залаже се за права животиња.

Књига Џонатана Сафрана Фора „We Are the Weather: Saving the Planet Begins at Breakfast” својом идејношћу конкретно је инспирисала Стелу Макартни, а објављена је прошле године. Ово дело на суптилан начин заговара конзумирање што мање меса, чиме се чува планета, управо због тога што индустрија месних прерађевина ствара највећи ефекат стаклене баште.

Сетимо се узнемирујућих књига „Живот животиња” и „Стаклена кланица” нобеловца Џ. М. Куција, (код нас су их објавили „Паидеја” и Самиздат Б 92). У првој, Куци однос према животињама упоређује са логорским условима истребљења људи. Већина је знала шта се дешавало у нацистичким логорима и окретала је главу од тога, тако и данас људи знају како изгледају кланице или експерименти над животињама, али одбијају да се са тим суоче. Ово поређење са Холокаустом Куцијеве јунакиње и ауторовог алтер ега, професорке Костело, изазива негодовање њеног колеге Јеврејина... У „Стакленој кланици”, Куцијева јунакиња Елизабет Костело наводи на размишљање о човековој свакодневној суровости према животињама.

У својој претходној књизи „Јести животиње”, после које се „месо на тањиру неће гледати истим очима” и након које је глумица Натали Портман престала да једе месо, Џонатан Сафран Фор суочава фармерски начин индивидуалног односа узгајивача према свакој од животиња, са оним индустријским, безличним, сведеним на пуку производњу грла да би се у следећем тренутку ликвидирала у сврху исхране људи, као на траци. Аутор, при том, износи доказе о несхватљивој, а беспотребној тортури, чистом иживљавању, којој су изложене животиње пре смакнућа.

– На истој смо таласној дужини. Има толико тога у овој књизи што сам могла да искористим визуелно и уметнички – изјавила је за „Гардијан” Стела Макартни, објашњавајући своју сарадњу са Сафраном Фором. На џемперима и блузама из њене нове колекције налазе се речи из Форове књиге: „Потпуно смо слободни да живимо другачије”. На једном џемперу просто пише: „СОС”, преноси „Гардијан”. Ова одећа сачињена је од одрживих тканина, органског памука, регенерисаног кашмира.

Говорећи о њиховом заједничком пројекту, Сафран Фор објаснио је да сарадња није права реч, већ да је он написао нешто у шта верује, а да је она нашла начин да га укључи у тај процес. Још је додао и то да се диви њеном приступу проблему, и да она омогућава људима да се осећају моћно, тако што верују да могу да утичу на промене.

– Не треба да преокренемо своје идентитете и да од себе стварамо мученике, већ стварно треба да размислимо о узроцима и последицама у ланцу у који ступамо сваки пут када одлучимо да будемо потрошачи – нагласио је Џонатан Сафран Фор за „Гардијан”.

Оно што је такође важно јесте да колекција Стеле Макартни долази у тренутку када се разматра штетан утицај модне индустрије на животну околину, јер према извештајима Гринписа сваке године емитује 1,2 билионa тона угљен-диоксида.

У књизи „We Are the Weather”, Џонатан Сафран Фор истражује глобалну дилему нашег времена на дубоко личан и нов начин. Задатак очувања планете Земље он види као обрачун човека са самим собом, личност која одуговлачи да жртвује свој комфор због будућности, а открива истину да смо своје окружење претворили у фарму за узгајање животињских производа, где су последице катастрофалне. Сафран Фор сматра да само колективна акција може да сачува наше домове и начин живота, а почиње тиме шта једемо или не једемо за доручак.

Због тога је Оскар Вајлд био у праву, све што чинимо, почев од наше спољашњости, говори о нашим уверењима, о идејама које прожимају наш живот, до спремности да се странцу осмехнемо и понудимо помоћ, или да спасемо животињу која је препуштена себи.

Коментари2
1955e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заврам
О штети модне индустрије, коју ова причињава, а због тренутних задовољстава, размишљам одавно као Земљанин, онако, помало приземно. Ништа против заштите животиња. Нисам ни месождер, али...А шта ћемо са милијардама тона синтетике, која је одавно заменила памук? Шта ћемо са хиперпродукцијом одевних предмета, јер мода се мења чешће од времена..? Кад чујем ове "уметнице" са по стотинак пари ципела...питам се како ово гледамо, слушамо, а никоме не припадне мука. Или да њу запитамо да ли је нормална?
Александар
То се зове лицемерје. Исто као уредништво Политике које је сво за ''различитост мишљења'' а не објављује неподобне коментаре.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља