четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.02.2020. у 22:55 Љ. Митић

Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка

Након 100 година унуци и праунуци упалили свећу и посули гроб земљом из родног села Данковић
(Фото лична архива)

Куршумлија – Након више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села. Гроб је пронађен у Северној Македонији, у селу Орехово, а надгробни споменик је, кажу, и данас добро очуван. Спомен-обележје Перишића је случајно пронашао македонски познавалац тамошњег терена Драгиша Страхињић, водич и логистичар већине српских удружења, група и појединаца који одлазе у Македонију како би истражили, обилазили или чистили војничка гробља. Страхињић је фотографисао споменик, а настала слика је убрзо пронашла пут до потомака јунака Вукоја из Данковића којима је, према сазнању, требало неколико дана да се организују и посете гроб свог претка.

– Ми, његови потомци, праунуци и чукунунуци, први пут смо запалили свеће на гроб нашег храброг претка, окадили тамјаном, обавили скромно опело, а гроб прекрили земљом донетом из родног села – каже праунук Југослав Савић из Куршумлије. Он истиче да су на гроб свог претка отишли само мушкарци, а да ће идући пут доћи и женски део велике Вукојеве породице, те да су га на самом гробу „упознали” по именима са свим члановима породице који су после њега дошли. Миле Копривица, председник куршумлијског Удружења „Коста Пећанац” које се бави очувањем и неговањем историје и традиције српског народа, као и очувањем сећања на јунаке топличког Гвозденог пука, истиче да је Перишић само један од великог броја настрадалих српских бораца током Првог светског рата у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године и да је његов гроб пронађен сасвим случајно. – У северномакедонској општини Новаци, где је и место Орехово, према подацима тамошњих мештана, поред сеоске цркве некада је постојало и српско војничко гробље. Ту су сахрањивани јунаци погинули у борби са Швабама за чувену коту 1050. Житељи Орехова тврде да су постојала 34 надгробна споменика ограђена бодљикавом жицом – тврди Копривица. Ипак, он додаје да се данас тамо налази само један добро очувани споменик Куршумличанина Вукоја Перишића. Копривица, који је и сам потомак славних предака, подсећа да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир, где има око 500 гробова, пре три године пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. – Већ 12 година чланови Удружења „Кајмакчалан” из Београда и нашег Удружења „Коста Пећанац” самоиницијативно одлазимо на Кајмакчалан у Македонији, а током неколико дана боравка очистимо на десетине запуштених српских гробаља погинулих војника у Првом светском рату у атарима села Скочивир, Трново, Добровени, Живоино – каже Копривица. Он тврди и да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.

Коментари25
6fbd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
Vecna slava junacima, nasim pradedovima, koji dadose svoje zivote da bi mi imali danas svoju zemlju. Bog da im dusu oprosti i laka im zemlja bila. Slava im.
Jovica Vujanac
Kajmakčalan-kota 2542, slavno mesto i vrh planine Nidže! Našim precima to beše kapija slobode i Srbije, ostaviše svoje kosti tamo, danas i sutra našoj deci nažalost, to je druga država i tuđina. Ko kroči tamo shvatiće veličinu tih naših predaka, zašto su slavni, zašto nas sva stradanja učiniše jačima i zašto je Srbija večna! Kralj podiže crkvu tamo i uklesa: "mojim Divjunacima neustrašivim i vernim koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine"!
Мило
Нису Срби гинули само на бојном пољу,бранећи своја огњишта.Никад се неће сазнати гдје леже кости оних Срба у БиХ иХрватској,који су одведени 1941-1945,понајвише за вријеме већере или мужње крава,и исте ноћи погубљени.За многе јаме се зна,али многе јаме је прекрила трава.Послије рата о том геноциду се није смјело прићати."Братство и јединство".
Raca Milosavljevic
.... hvala Politici ... vecna slava svima koji su dali svoje zivote za slobodu u Velikom ratu,Balkanskim pre toga ... a neka je sramota svima koji decenijama skrivaju pravu istinu o tim i docnijim stradanjima ...
Francesco
Ne trebaju Srbima zapadnjaci i "jezuite" da ih pljačkaju varaju i lažu... znaju Srbi to i sami.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља