понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

За 100. рођендан – концертна дворана у Палати САНУ

Здање у Кнез Михаиловој улици биће обновљено без промене димензија објекта, а највећи градитељски захват планиран је у дворишном делу зграде где ће бити нова сала
Аутор: Далиборка Мучибабићуторак, 04.02.2020. у 14:00
(Фото: Д. Јевремовић)

Учинити Палату Српске академије наука и уметности (САНУ) у Кнез Михаиловој улици 35 ближу широј јавности и преобликовати постојећи простор тако да се у њему удобније осећају академици, задатак је конзорцијума компанија „Bureau cube partners” и „Аг института” чије су архитекте добиле посао да начине пројекат реконструкције и адаптације објекта подигнутог 1924. године.

Палата од око 10.000 квадратних метара која се протеже на три улице – Кнез Михаилову, Ђуре Јакшића и Вука Караџића – требало би да буде преуређена до 2024. на стогодишњицу постојања на том месту.

Планирана реконструкција биће прва већа интервенција на објекту после 70 година откако је Палата САНУ обновљена према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта

До јануара следеће године тим пројектаната са архитектом Миланом Рашковићем на челу требало би да припреми инвестиционо-техничку документацију, почев од идејног до пројекта за извођење укључујући и папире неопходне за издавање грађевинске дозволе.

– Здање неће бити дограђено нити ће му се мењати постојеће димензије и облик. Реч је, пре свега, о интервенцији на унутрашњем простору да би палата била прилагођена савременом начину коришћења тако да и грађани могу да доживе највишу научну и уметничку установу у Србији. Највећи градитељски захват биће у дворишном делу зграде јер је идеја да атријум претворимо у концертну дворану и повежемо са другим целинама академије – објашњава Рашковић и додаје да ће у току пројектовања бити ангажовани и стручњаци Градског завода за заштиту споменика културе будући да је здање споменик културе и да припада просторној културно-историјској целини од изузетног значаја Кнез Михаиловој улици.

Ова реконструкција биће прва већа интервенција на објекту после 70 година откако је Палата САНУ обновљена према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта. Њој се радује и академик и архитекта Милан Лојаница који каже да је палати обнова одавно потребна и да би акценат требало да буде на унутрашњем језгру зграде – светларнику који је запуштен и не употребљава се.

– Простор треба преобликовати тако да се ојача веза целина у оквиру академије, али и омогућити да здање посећују широке народне масе. У згради има толико пасивних делова: наталожени материјали који не служе никоме и њих треба изместити. Очекујем да после реконструкције палата буде ново магнетно место за културна догађања у граду – каже Лојаница.

Реконструкцију ће финансирати држава, истиче Рашковић, док је тендер спроведен под будним оком УНДП-а.

Споменик културе од 1992.

Палата Српске академије наука и уметности изграђена је 1924. по пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године. Представља монументалну архитектуру Београда и домет домаћег грађевинарства са почетка 20. века. Концепцијски сложен и обиман програм решаван је на великој површини основе, у четири нивоа (мезанин је накнадно унет у пројекат) и са фасадама на три улице. Обликована је академски са елементима необарока и сецесије, а у каталог културних добара палата је уписана 1992. године.


Коментари6
dee76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

a od kuma...
...koncertna dvorana. Ali nije od kuma, nego od naših para, a nas niko ne pita da li bismo svoje pare dali ono malo muzičara akademika (ukupno 3) da se igraju.
Srdjan
Gospodo akademici! Za početak,mogli ste te škrabotine na vašoj fasadi sa leve i sa desne strane da očistite, odnosno, da organizujete. Ako to ne vidite i nemate interesovanja za to ,onda.........šta da vam kažem.....bljak !!!
bravo
Ona tri jadna kompozitora SANU moraju da imaju veeeeeeliku koncertnu salu da primi rodjake i prijatelje na koncertima svoje muzike. Jevtiću, ti li si taj megaloman? Festival trube u dvorištu? Guća u SANU?
svašta
Kakve ambicije! Da neće da prave kafić?
Akai á mjed
Како ли ће то атријум (унутрашње двориште) бити претворен у концертну дворану без дограђивања и мењања постојећег облика? Чаробним штапићем? Ово ме неодољиво подсећа на грађевински статус "летњих" башти многобројних градских кафића чији се затворен простор, са све прозорима, кровом и грејањем "рачуна" као да не постоји у реалности, само зато што власници објекта не могу никако да прибаве грађевинску дозволу.
Драган
Тренд унаказивање Београда се наставља. Ето како ће се направити концертна дворана.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља