субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:48
ИНТЕРВЈУ: ЈЕЛИСАВЕТА СЕКА САБЛИЋ, глумица

Љутња и бес су замена за тугу

„Мој” Атеље 212 припадао је времену Ташка, Булета, Зорана, Бате, Руже, Мире Бањац, ту је био и мој Гага који се увек више „качио” за млађу генерацију
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 05.02.2020. у 20:00
(Фото Н. Марјановић)

Јелисавету Секу Саблић после много година поново ће гледати публика Атељеа 212 у Београду. Представа „Лажљивица” Николаја Кољаде у режији Стефана Саблићa који потписује и сцену, костим и музику биће премијерно изведена у петак увече, 7. фебруара од 20.30 сати на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212, са Јелисаветом Секом Саблић у лику Серафиме Маргаритовне. У овој дуо драми у којој луцидни Кољада извлачи из мрака и осветљава ликове са руба игра и Горица Поповић која тумачи Маргариту Серафимовну. Текст је превео Новица Антић, драматург је Јелена Мијовић.

Јунакиње „Лажљивицe” су две старије жене, које се срећу у малом, неугледном провинцијском музеју националне историје. То је урнебесна, топла и духовита прича о самоћи, о потреби за пријатељем, о пролазности и великим сновима…

– „Лажљивица” јесте прича о усамљености, о самоћи две потпуно различите особе, али је то све у контексту друштва у којем живимо. Текст је питак, веома жив, наравно Кољада пише о свом руском друштву, али прича апсолутно може да буде пресликана и на нашу страну. Ниједан Кољадин моменат, сцену нисмо ни окренули, нити преправили, све се поклапа, као да говоримо наше приче и ситуације, наше муке, бесове, очаје. Тумачим Серафиму, која je побуњена, иако је старица. Као што смо сви ми све више без нерава, у неким својим бесовима, тако је и Серафима пуна мржње. Питање је да ли је то и у њеној основи јер сви знамо да су љутња и бес замена за тугу. Времешна Серафима је узела правду у своје руке.

Зашто нам је ова Кољадина прича потребна данас? Шта Серафима осветљава?

Серафима кроз текст прича своју малу личну причу повреде, јер је и те како повређена. Креће у борбу, обрачун са тим друштвом, али никако не може да стигне до оних главних, како она каже тајкуна. Зато се обраћа онима који служе тајкунима, не либећи се да их назове „проституткама”. Тако зна да каже Маргарити: „Ти си неосвешћена особа, понашаш се као жена са ниском социјалном свешћу.” Дакле, Серафима замера људима да немају свест о томе где живе, коме служе, коме помажу. Наравно, иза свега што пише Кољада стоји и њена лична прича која и те како асоцира на наше ситуације. Она доноси причу да су јој кућу у којој је музеј махинацијама мазнуле „лопине”, јер ко бајаги стоји тако годинама чекајући рушење. Њу су преселили у неки станчић преко пута улице, а та кућа никада није ни срушена, већ се појавио „лопина” и баш у њој основао музеј. За сићу је купио кућу у центру града. То и ми слушамо сваки дан, о томе читамо по новинама, гледамо на телевизији, тако да је све то веома блиско нама и нашој стварности.

Кољадине јунакиње Серафима и Маргарита су времешне жене. Какве су њихове судбине?

Серафима има цео списак људи, код кога ће све да иде да се свети, то и не крије, већ лепо каже: „Идем да вам се светим. Мрзим вас гадови, уништићу вас, волим кад вам није добро. Радујем се кад видим да неко од вас умре.” Толики је њен очај, али и немоћ. Мислим да је Серафима од оних људи који се рађају са осећањем правде, и да живи у здравијем друштву она би исто видела где је неправда и исправљала би је. Цела ова Кољадина прича ме је још на самом почетку рада асоцирала на Молијеровог „Мизантропа”, којег раније нисам ни разумела. У предрасуди он се тумачи као човек који мрзи људе. Заправо Мизантроп не мрзи, већ се бори против лажи, лицемерја говорећи свима истину као што је и Серафима говори. Овај лик доноси јаку иронију, која иде у лакрдију, поспрда се са именима, догађајима, иронише све. Реже патетику, лицемерје и тако покушава кроз ситуације представе да окрене и „преваспита” Маргариту Серафимовну. Функционише као нека „злоћа”, успева да Маргарити расточи живот, уноси јој сумњу у њеног пријатеља који јој је и наводно некакав љубавник. Све је то уједно и комично, духовито. Кољада све то провлачи кроз питкост, надам се да ће публика са смехом и задовољством да гледа „Лажљивицу”.

Прича о глумцима је и прича о друштву њиховог доба и ономе што се дешава у њему. Одавно вас није било у Атељеу 212. Зашто?

„Мој” Атеље 212 припадао је времену Ташка, Булета, Зорана, Бате, Руже, Мире Бањац, ту је био и мој Гага који се увек више „качио” за млађу генерацију. Ето, то је мој Атеље. Дошла је затим друга генерација у којој сам се, онако, провлачила, али више се нисам осећала као раније. За Атеље 212 сам била емотивно везана, али је то прошло. Човек мора да заврши са емоцијом да би постао професионалац. Играла сам овде одличне представе као што данас играм неколико одличних представа у ЈДП-у. Пријао ми је недавни позив Новице Антића, новог управника куће којег познајем као врхунског преводиоца, познаваоца литературе и театрa тако да сам са задовољством прихватила овај посао иако у последње време полако одустајем од нових пројеката. Са Горицом Поповић сам много сарађивала, рад са њом, али и са Стефаном Саблићем ми је опуштен и пријатан. Без обзира на то што ми је син, када је посао у питању са Стефаном се разумем, имамо исте приступе, исту слику света, исто размишљање, исте процене, укусе...

Живимо у времену површности. Вас ипак прати одговорност и строгост . Колико вам је помогла, односно одмогла у животу?

Није ми одмогло. То ме је и довело до врхунског заната. И данас имам ту одговорност, дисциплину и задовољство. Зато понекад губим стрпљење јер то тражим и од других. Кад прихватим улогу веома брзо радим. Можда сам нестрпљива, живим са њом, будим се са њом, текст ме зове да га читам сваки дан, да размишљам, понекад да не спавам. Увек мора исти процес да се прође као пре 40-50 година, наравно сада само мало блаже.

Одувек изражавате сопствени став. Какво ми то време живимо?

Сви смо ми као Серафима побуњени, дезоријентисани, тешко налазимо стубове идентитета. Далеко је то од живота у коме се дише и у коме се бавимо животом и радошћу. Много је лажи, неправди које се умножавају, никако да стану. Дошло нам је до носа, као што каже Кољада.


Коментари5
1aa14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Увели су на управнике зграда, протерују досадашње институције као што су војни сервис и систем одржавања преко ИНФО стана?! Нови управници полу писмено нестручно и хаотично преузимају зграде по Бгд. Тужн са слика хаоса.Примера ради нова управница одварила заштитну мрежу на улазним вратима и пренела у тржни центар и заварила на улазна врата истог. Наплатила дупло , а на питање зашто каже да није??? Шта ми то хоћемо као друштво да постигнемо , зар нам је мало терора из вана још и овај.
Milos miokovic
...... onda je dobar deo Srbije tuzan....veceras na semaforu momak koji briše sajbne godinama, isprska novo, skupo, cisto auto,Wiena regist., covek sa zenom ni rec otvori prozor i dade novac a nas pre toga mu ne plati a masu puta sam video da ljudi sa skupljim vozilima, samo sto ga ne ujedu kroz prozor, jer kako li se samo usudio da zaradi tako dinar sto ce mozda i cistu soferku hteti da opere.... zveri smo postali.....
Milos miokovic
.... e da@krenes od mikijevog almanaha pa polako.....
Препоручујем 4
e da
Ja stvarno ne razumem šta se ovde desilo, ko je šta oprao, ko je koga ujeo "masu puta"...
Препоручујем 8
Заврам
Вечите теме, вечите категорије...Иако ће поједини одмах све приписати овом времену. Незадовољство, бес, тражење стубова идентитета, лажи, неправде...Баш то нас тера да не посустајемо, да гурамо напред, да истражујемо, откривамо, верујемо, надамо се...Иначе, Саблићева је наша глумачка дива. Надајмо се да ће је син Стефан, током свог стваралачког, редитељског пута, достојно наследити...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља