среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.02.2020. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Језик се брани у школи, медијима и библиотеци

Друштво у којем се не цене књиге него му се потурају прапорци и лажи нема будућност, упозорава проф. др Александар Јерков
Александар Јерков (Фото лична архива)

Опстанак српског језика доводи се у питање ниском културом и јадним обликом говора у јавном животу, упозорава др Александар Јерков, професор Филолошког факултета и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, истичући да је и наша култура слабо представљена у свету, да је мало превода с нашег на стране језике, а и све мање преводилаца, мада је посебан проблем и то што смо недовољно присутни у дигиталној сфери.

Овај професор Српске књижевности 20. века појашњава да је српски угрожен епидемијом нових језика на простору некадашње српскохрватске језичке заједнице и потискивањем ћирилице из равноправне употребе наша два писма. Зато смо, каже, сви одговорни, али не подједнако. Према професору Јеркову, најодговорнија је држава када, како тврди, допушта дискриминацију српског језика и тако не поштује себе и своју културу.

Ко нас спречава да водимо рачуна о нашем језику, зашто у школама и ми не бисмо имали онолико часова матерњег језика колико их имају Французи и Руси, пита Јерков. Уместо тога млади су, сматра он, у друштву спектакла и скандала засути лажним узбуђењима, сензационалистичким најавама и пуким простаклуком.

– Зато се дешава да пренадражени добро упакованим глупостима почну да одустају од рада на себи и радије прате вести о убиству неког криминалца него да читају Достојевског и Поа, Мешу Селимовића и Милорада Павића, па да уз уметнички смисао схвате чак и злочин и његово разрешење. Иде омладина у библиотеке, али друштво не награђује такав труд. Нашим светом не владају фини, образовани и паметни људи већ они грабежљиви. То ништа добро неће донети овој земљи и народу, премда то није нека нова појава. Сетимо се упозорења Арчибалда Рајса, изречених баш нама, ако не оних општих Сократа, Диогена и Епикура. Данас је боље него деведесетих, па ипак се све више људи исељава из Србије. То је смртна пресуда, тако се нестаје из историје. У први разред основне школе уписало се мање од седамдесет хиљада ђака, а број исељених из Србије је најмање половина тога. Дакле, нестаћемо. Ко о томе заиста брине – упозорава Јерков и додаје да друштво у којем се не цене књиге него му се потурају прапорци и лажи нема будућност.

Решење види у друштвеном препороду и енергичној акцији сузбијања некултуре и простаклука свим моралним средствима. За почетак, он би на све медије применио законе људскости и пристојности који се, каже, крше свакога дана, што нипошто није случајно.

Сматра да је бесмислено и непотребно рећи „лајковати”, „анфрендовати”, или „бити у проблему” и да до тих омиљених израза омладине воде незнање и воља за опонашањем „до границе обичног мајмунлука”. Они који користе те изразе руже наш говор и показују да заиста имају проблема не само с језиком, већ и с мишљењем. Ипак, „србинглиш” којим све више комуницирају млади у Србији, према Јеркову, није главни узрок кварења нашег језика јер „цивилизације продиру”, па сада кажемо компјутер и фајл, као што су наши очеви говорили шрафенцигер и ауспух (германизми), а дедови улар и камџија (турцизми)...

– Језик се озбиљно квари када не умемо да се лепо изразимо и не поштујемо довољно оно где он достиже апсолутни симболички врхунац – а то је књижевност. Људи читају стално, али је проблем шта читају. Све мање вредне ствари. Време не посвећују правим мислима, уметничким делима, стиховима, већ прате простачке, рекламне и политичке приче. Штета. Где год вам поглед падне нешто је исписано, од реклама по улицама до такозваних принтова на доњем вешу, а све глупост до глупости. Погледате у људе, а они не гледају једни друге већ свако у своју справицу у којој се, осим фотографија, налази и море сувишних, непотребних текстова. Од вести ни о чему, до лажних јунака стварних ријалитија и политичких узурпатора времена, пажње и живота – указује на суштину проблема професор Јерков.

Најтеже је руководити државом и васпитати дете

Присећајући се пријатељских разговора с проф. др Владетом Јеротићем, који му је једном приликом рекао да је најтеже управљати државом и васпитати дете, професор Јерков наглашава да нема лаког одговора на питање како да у друштву спектакла, о коме говори, родитељи васпитају децу.

– Али има један једноставан и савршено ефикасан тест: да ли сте се заиста трудили да ваше дете буде образован, фин и пре свега добар човек, или сте, да умирите себе, само глумили – одговор на питање проф. Јеркова крије и решење за најтеже занимање.

Учитељи су најпотцењенији, а основни део друштва

На питање да ли би наставници, па и министар просвете, могли да ублаже кризу у којој је српски језик, Јерков каже да су учитељи најпотцењенији иако су, заправо, основни слој друштва. Уместо да буду врло заинтересовани с ким њихова деца проводе половину свог дана док су тако мала, родитељи би, како каже, желели да тај „потлачени слој људи” исправи све оно где они сами, и цело друштво, греше, да им врате из школе анђеле док они у свакодневици од њих праве будуће преваранте.

– Учитељи би могли и морали да брину о деци као да све на свету од тога зависи. Господин министар треба, по цену политичке крви до колена, да се бори за другачији буџет. Наш буџет за просвету и науку је минијатуран, мањи него у свим нoрмалним земљама. У борби за просвету бисмо без оклевања сви помагали здушно, без обзира на политичке прилике или разлике – наглашава Јерков.

Коментари40
776c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Језик би морао да буде одговарајући, према прописаном стандарду у свему и свуда где је у уопотреби српски језик. И квалитет језика на коме се штампају књиге, новине и сл. не треба да зависи у квалитету од тога ко је власник издавачког предузећа, ко је власник новина и било чега за шта се подразумева српски језик и писмо. Најпрее мора да се поштује свуда обавеза из Члана 10. Устава Србије у вези с језиком и писмом. Пре тога морају стручњаци за језик да успоставе најбољу могући језичку норму.
Beogradjanin Schwabenländle
Имам одавно осећај и примећујем свакодневно у новинама да се стање језика и ћирилице погоршава управо због такозваног упозоравања. Можда би било боље да се " неки " мање брину о нашем језику и нашем писму.
Драгољуб Збиљић
Дакле, пре свих других, српски лингвисти треба да правописно, по Уставу Србије и по општој пракси у свим другим језицима, врате српској ћирилици у српском правопису стопостотну сувереност. Остане ли двописмо, српска ћирилица ће све више нестајати у корист хрватског писма које је, смишљено, у Југославији власт исфаворизовала и заменила српску ћирилицу гајицом до данашњих 90 одсто. Док из правописа и уџбеника ђаци не уче да се српски језик пише (само) српским писмом, од ћирилице неће бити ништа.
Дејан.Р.Тошић
Језик и писмо једног народа се брани првенствено својим новцем. Српски Краљеви и Цареви су први у овом делу Балкана ковали свој новац исписан на ћирилици од 12.в. Први пут се латинично писмо на Српском новцу употребило 1919.г Уставом је прописано службено ћирилично писмо од 2006.г. али НБС и даље кује и штампа новац на два писма, Хрватском латиницом и ћирилицом Срба. Сваке године због употребе два писма Српска привреда губи 0,5% БДП. Тако се не штити језик и ћирилично писмо Срба.
Дејан.Р.Тошић
Поштована Мила Симић,латиничних алфабета има око 90 држава које своје језике пишу различитим "латиницама" . Хрватску латиницу Италијани не разумеју ни Французи, Немци, Британци.Сва упутства и гаранције на производима којим се тргује у Србији су исписани на СРБ али на латиници Хрвата. Наша привреда искључиво производи, увози и извози "своју" робу са декларацијом исписаном на латиници Хрвата. Чија је то роба? Ко зарађује? Иначе за Вашу инфо. Србија има највећи увоз из Русије 60% а са Хрватском 5%.
mila simic
92 % naseg izvoza ide u zemlje u kojima se pise i cita latinica.
Marko
Stomak me zaboli kada čujem ili pročitam u medijima da je neko "ukrao šou", da postoje "crvene linije" u pregovorima, komentariše "recentne" događaje ili priča o "benefitima" ulaganja u... Ostavljam čitaocima da sami zaključe kakvi su političari na vlasti u Srbiji kada profesor kaže "Našim svetom ne vladaju fini, obrazovani i pametni ljudi već grabežljivi".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља