субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.02.2020. у 19:00 Тијана Палковљевић Бугарски

Српски модернизам у Љубљани

Централно место на изложби припада сликама Саве Шумановића – „Енглескиње у Паризу” и „Концерт у пољу” које осликавају његове париске узоре али и шидска исходишта
Са изложбе у Љубљани (Фото лична архива)

Сарадња Галеријe Матице српске из Новог Сада са Народном галеријом Словеније из Љубљане траје већ дуже од деценије у различитим областима музејског деловања као што су размена знања и добрих пракси у области музејске едукације и конзервације уметничких дела, те смо на тако успостављеним темељима професионалног поверења одлучили да у актуелном тренутку сарадњу унапредимо кроз размену изложби из наших колекција.

Галерије је на позив директорке др Барбаре Јаки специјално за простор Народне галерије приредила изложбу која се надовезује на недавно одржану „Хрватски модернизам из колекције Вугринецˮ. У сарадњи са колегом др Андрејом Смрекаром и читавим тимом стручњака Народне галерије, уз њихов „поглед са стране”, заједнички смо створили изложбу „Српски модернизам 1880–1950. из колекције Галерије Матице српске” која обухвата 86 уметничких дела – 75 слика, седам скулптура и четири графике. Кроз дела 37 аутора представљен је пут од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизмима 20. века услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и коначно Паризу као центру уметничких идеја 20. века.

Стога, изложба указује на развојни пут српске ликовне уметности од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера. Уз најпознатије и најрепрезентативније уметнике попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Петра Лубарде са којим се хронолошки и завршава поставка, изложена су и дела можда јавности мање познатих сликара који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности али и колекцији Галерије Матице српске. Посебан акценат стављен ја на стваралаштво женских аутора: Надежде Петровић, Данице Јовановић, Ане Маринковић и Зоре Петровић као и на скулпторске изразе Ђорђа Јовановића, Сретена Стојановића, Риста Стијовића и Војислава Шикопарије.

Овако конципирана поставка кореспондира се делима изложеним у сталној поставци Народне галерије и јасно се могу пратити паралеле али и разилажење. Изложба „Српски модернизам 1880–1950. из колекције Галерије Матице српске” замишљена је управо са идејом да укаже на јединствен уметнички простор и сличности наших колекција које у дијалогу отварају бројне могућности за боље разумевање и сарадњу. Замислили смо је као огледало историје Галерије Матице српске и њене колекције са идејом да се у простору Народне галерије у Љубљани у њој огледају везе, сличности и заједнички уметнички простор српског и словеначког сликарства крајем 19. и почетком 20. века.

На свечаном отварању изложбе, уз министре културе обе државе присуствовао је изузетно велики број званица. Уз колеге из других музеја, наше сараднике и пријатеље, био је ту велики број уметника и представника српске заједнице у Словенији. Изложба је изазвала велику пажњу публике, одушевљене појединим ауторима и делима што је довело до бројних питања и дискусија. Посебно нас је изненадила посета Милана Кучана који с пажњом прати сва дешавања у Народној галерији и који је с великим интересовањем уживао и у нашој изложби.

Велико интересовање публике привукла су монументална по формату а минуциозна по изведби дела Паје Јовановића и Уроша Предића, али и минијатурне слике Надежде Петровић и Данице Јовановић. Пажњу публике придобили су и одабрани аутопортрети Стеве Алексића, Ивана Табаковића и Зоре Петровић који су постављени баш тако да се огледају као у огледалу. Централно место на изложби припада сликама Саве Шумановића – Енглескиње у Паризу и Концерт у пољу које осликавају његове париске узоре али и шидска исходишта. Коначно изложба се завршава серијом пејзажа: Богдана Шупута, Јована Бијелића и Петра Лубарде који указују на географски разноврсне пејзаже некадашње Југославије али и стилске промене од експресионистичких, преко интимистичких до апстрахованих и синтетизованих представа средином 20. века.

Изложба ће бити отворена све до 3. маја а током њеног трајања биће приређена бројна вођења кроз изложбу и одржане разноврсне дечије радионице. Надам се да ће ова изложба допринети бољој перцепцији српске ликовне уметности епохе модернизма и као таква постати платформа за будуће заједничке пројекте наших установа.

Коментари3
300d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Лепо је уживати у делима старих мајстора . Моје мишљење је да они треба да привуку љубитеље сликарства у матичним музејима и тако поспешу и туризам , као свуд у Свету а не да се уз огромне трошкове и промене температуре доносе до посмотрача . Тиме се оштећују. Изложбе путујуће само живих аутора је логичније и мудрије.
Bata
Примедба, у чланку само једна фотографија, а ово је визуелна уметност и манифестација.
Branislav
Ja obicno ne stavljam komentare i skoro uvijek se sustezem da odgovaram na komentare, ali ovaj put cu replicirati. Ovo je clanak o otvaranju izlozbe i ilustrovan je vrlo kvalitetnom fotografijom sa tog dogadjaja. To je dovoljno. Za one koji bi htjeli da vide djela nasih likovnuh umjetnika cija su djela trenutno izlozena u Ljubljani, predlazem internet - ukoliko su knjige sa reprodukcijama umjetnickih djela nedostupne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља