Видова на Каблару – На кабларском вису у Видови дизалицом је постављена купола на цркву брвнару коју мештани и приложници из разних тачака српских земаља дижу у част завичајца, данашњег патријарха Српске православне цркве Иринеја (Мирослава Гавриловића, 1930). Он је стасао недалеко на обали Каменице, око три стотине метара од храма, замонашио се 1959. у манастиру Раковица, а на место старешине Српске православне цркве ступио пре једне деценије, 22. јануара 2010. као 45. српски патријарх.

– Ова богомоља има 82,45 квадрата, припада реду мањих, скромна и по материјалу и по свему, али смо се трудили да на архитектонски и други начин добије једну фину духовну димензију какву заслужује. Подигнута је средствима мештана Видове и околних села и других добротвора, а парцелу је приложио Драган Гавриловић из Видове – каже за „Политику” др Милош Радовановић из Чачка, универзитетски професор и архитекта, који је пројектовао овај храм.

Он иза себе има 12 пројектованих цркава и напомиње да овој преостају, после дизања куполе прекјуче иза поднева, завршни грађевински радови, постављање пода, израда иконстаса, која је већ у току, уређење простора, звонаре, конака и мале продавнице свећа и црквене литературе.

На градилишту смо затекли и Слободана Ковачевића из Видове, Иринејевог сестрића, који води одбор за градњу и рече нам:

– Градња је почела 2015. године, мој рођак Драган, који је поклонио овај плац, и ја кренули смо првог дана да крчимо терен који је данас три или четири метра нижи неко пре градње. Дуго смо чекали и дозволу за радове јер је ово пољопривредно земљиште и требало је добити папире да постане грађевинско – описује Ковачевић.

Он је додао да патријарх још није одредио којем ће свецу да буде посвећена ова брвнара, грађена по узорима на оне из доба османске владавине и око устанака. Иконостас, такође у дрвету, припрема Владан Палибрк из Чачка, а неки ранији предрачун каже да је за цело грађевинско дело потребно 9,5 милиона динара.

Видова је мало село са 114 душа и до сада није имало цркву.

Иначе, тројица потоњих српских пастира духовним стопама припадали су, на различите начине, чачанском крају. Његова светост Герман (Хранислав Ђорић), који је на челу СПЦ био од 1958. до 1990, службовао је као парох (1927–1931) у Миоковцима 12 километара северно од града и предавао веронауку у чачанској гимназији. Наследио га је патријарх Павле (Гојко Стојчевић) замонашен 1948. у Благовештењу, у Овчар Бањи код Чачка. Од Миоковаца, преко Видове до Овчар Бање има само око 15 километара. Још тројица Чачана данас имају важне дужности у православној цркви: Методије (Марковић) игуман је манастира Хиландар, Тихон (Ракићевић) старешина Студенице, а Јустин (Стефановић) владика је жички.