среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.02.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Најбоље би било да ген за дијабетес не буде пробуђен

После 44 године живота с дијабетесом типа 1 могу рећи да се с овим стањем живи нормално и да оно не би требало никога да спречава у прављењу планова за будућност
(Фото Пиксабеј)


Стела Пргомеља, потпредседница Дијабетолошког савеза Србије

Стела Пргомеља (Фото: Лична архива)

Када ваш, или живот вама ближњег, подразумева борбу с хроничним стањем, најчешће покушавате да сазнате све што се може сазнати из те области. Тако сам и ја, живећи с дијабетесом типа 1 од пете године, стално трагала за најбољим могућим решењима. Преносила сам своја сазнања свима који су се суочавали с истом битком, не бисмо ли сви заједно прошли са што мање последица.

Прво сам се 1997. године прикључила удружењу особа с дијабетесом. Потом сам и сама увидела да рад тог удружења на нивоу Београда може да се унапреди, па сам га преузела 2003. године. Годину дана касније отишла сам у инвалидску пензију због озбиљне компликације дијабетеса, али ме то није спречило да се и даље посвећујем овој области. Следеће деценије биле су испуњене израдом прве интернет странице на нашем језику, организовањем радионица, стручним предавањима, писањем различитих едукативних материјала, па и књиге о животу с инсулинском пумпом. Упоредо с тим присуствовала сам многобројним конгресима и тематским скуповима у земљи и иностранству. То је важно јер ту постоји двосмерна улога: с једне стране, да се сазнају и пренесу актуелности, а с друге – да се представи рад удружења особа с дијабетесом у Србији.

Наша земља данас може да се похвали једним делом постигнутих резултата у терапији дијабетеса. У дијагностици и лечењу пратимо светске трендове. Имамо најновије инсулине, користимо савремене апарате за мерење шећера у крви, инсулинске пумпе, а сада креће и двадесетчетворочасовно континуирано праћење нивоа гликемије. То је највећим делом терапија намењена особама с аутоимуним дијабетесом типа 1, који чини од пет до десет одсто оболелих. Све то најпре деци, младима и трудницама, а потом и осталима умногоме олакшава контролу дијабетеса и вођење нормалног живота.

Оно чиме не можемо потпуно да се похвалимо јесте доступност једног дела терапије и медицинских помагала о трошку обавезног здравственог осигурања. Као прво, трачица за мерење шећера у крви нема довољно за све категорије особа с дијабетесом. Као друго, особе с дијабетесом типа 2, уколико не примају инсулин, плаћају све: и терапију (таблете) и помагала (трачице). Осим тога, у свету, па и у окружењу, годинама се прописује иновативна терапија за дијабетес типа 2, која даје одличне резултате. И у нашој земљи се примењује, али се купује.

Дијабетес типа 2, који чини од 90 до 95 одсто оболелих од шећерне болести, некада је био резервисан за старију популацију. Међутим, данас ту врсту дијабетеса, коју су имале баке или деке, сада имају и деца и млади. Не смемо заборавити да је овај тип дијабетеса наследног карактера. У народу постоји неко уврежено мишљење да су „ти људи сами криви што имају дијабетес”, али то није исправно. Требало би да постоји окидач који ће пробудити ген (гојазност, лош начин исхране, физичка неактивност), али није нужно да се он увек искаже. Такође, ако не носите ген за дијабетес – нећете га ни добити. На пример, неко ко је гојазан, а нема оболеле од дијабетеса у породици по крвном сродству, имаће неке друге здравствене проблеме.

Дијабетес је заправо поремећај метаболисања угљених хидрата и масти. Угљених хидрата (шећера) има свуда око нас, а највише у скробним намирницама (хлеб, кромпир, тестенина, палента, пиринач, воће). Кашика брашна је исто што и кашика шећера. То значи да би исхрану требало базирати на немасном месу и поврћу, салатама. Дијабетес не боли, па се понекад чини имагинарним поремећајем. Ако се не држи под контролом, напада прво мале, а потом и велике крвне судове и због тога временом отказују витални органи.

Као и код сваког хроничног стања, едукација је врло важна. То је први услов за добру контролу. У дијабетесу, па и другим хроничним обољењима, принцип добре контроле иде следећим редоследом: физичка активност, исхрана, терапија. Ако, на пример, шетате сваки дан, водите рачуна о томе да не прескачете оброке и једете разноврсну храну, било која преписана терапија лакше ће вам онда помоћи. Уколико не можете сами, или немате довољно добру подршку околине, прикључите се постојећем удружењу у вашој средини. Ту се окупљају људи који разумеју све што вам се догађа, могу да дају савет, понуде помоћ и међусобну подршку. Слушају вас и покушавају да у дијалогу с носиоцима власти изнађу најбоље могуће решење у датом тренутку и сходно ономе што држава може да обезбеди. Увек има простора за побољшање, тако да удружења која окупља Дијабетолошки савез Србије стално раде на програмима едукације, спортским сусретима, камповима, акцијама подизања свести о дијабетесу. Упоредо с тим, у сталној је комуникацији с доносиоцима одлука, покушавајући да унапреди званична акта у вези са здравственом бригом особа с дијабетесом.

После 44 године живота с дијабетесом типа 1 могу рећи да се с овим стањем живи нормално и да оно не би требало никога да спречава у плановима за будућност. Медицина непрекидно напредује. Док научници не пронађу лек и ова пандемија постане прошлост, потребно је до тада сачувати здравље.

Коментари11
37609
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Vukic
Diabetes a pogotovu diabetes tipa 2 moze se jako uspesno kontrolisati jednostavno ishranom tipa malo ugljenih hidrata ( od 20g do 50g dnevno) puno masti (LCHF diet ili reto diet). Ishranu traba bazirati na lisnatom povrcu i prirodnim mastima sa umerenom kolicinom belancevina od 100g do 150g dnevno. Naravno neophodna je i fizicka aktivnost ali uz ovakav rezim moze se ziveti bez lekova a sto je najvaznije izbegnu se komplikacije dijabetesa.
Мило
Исхрана је свакако најважнија,али проблем,како се држати здраве исхране. Незнам како је сад стање у Југославији,али у Њемачкој је углавном овако: Ради се од јутра до мрака.Поједе се за вријеме паузе шта има у оближњим експрес ресторанима,бифеима,или се понесе шта од куће.А навеће се отвори конзерва.Организам треба текућине.Пије се пиво и шечерне лимонаде у пластичним флашама.Велике,углавном државне установе,имају своје кантине,гдје се доноси храна,незнам одакле.А пише се много о здравој исхрани.
Slobodan Milanovic
U Nemackoj ne placas skoro nista za lekove a ni za pomagala.Ne vredi svaki dan secer u krvi meriti ako se ne odreknete cvaraka slanine sarme raznoraznih pita proje pice torte i da ne nabrajam dalje.Ja sam dijabeticar 50 godina i zivim u Nemackoj i nikad nisam otvorio konzervu za rucak i ne jedem beli hleb.Na nemackom trzistu a i u Srbuji imate veliki izbor hrane koji je prilagodjen dijabeticarima.Znate vi sami sta je coca cola i pivo.Svugde pa i u kantinama je prilagodjeno dijabeticarima.
Mihajlo
Daleko smo mi od svetskih standara u lečenju dijabetesa. Zemlje u okruženju (Slovenija, Hrvatska i dr.) znatno više posvećuju pažnje ovoj bolesti. Rezultat je da sve više ljudi postaju invalidi zbog amputacija. To je mnogo skuplje za državu a teže za lica obolela od DM i njihove porodice. Savetovališta koja su postojala pre nekoliko decenija sada nepostoje na nivoima domovas zdravlja, teško je doći do lekara, mnogo toga se kupuje a primanja su u proseku mala. Edukacija preko medija nedovoljna.
Magla
Čitam komentare, istina je da smo dosta opušteni, tek kada imamo problem onda se uozbiljimo, pa se opet opustimo i tako u krug dok se isti ne prekine. Bolest bez bola, sa uticajem na psihu, umrtvi vas i polako gubite volju, a i nešto vrednije....
између редова
панкреас је жлезда, не мишић

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља