субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

План Б: узели бисмо „само“ земљишта на приморју

Аутор: Никола Милованчевуторак, 11.02.2020. у 18:00
Бока Которска (Фото А. Васиљевић)

На дан Светог Саве, 27. јануара, у емисији „Аргументи” на црногорској државној телевизији (РТЦГ), гостовали су г. Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве  и адвокат г. Никола Мартиновић, који је близак ставовима црногорске владе. Тема је била најактуелнија: Закон о слободи вјероисповијести који је донела скупштина Црне Горе. У телевизијској дебати је г. Мартиновић заговарао одредбе тог закона а СПЦ је упутио да се за преиспитивање његових одредби обрати у судским инстанцама Црне Горе. Међутим, већ крајем седмице, 1. фебруара, РТЦГ је објавила вест о новом иступу Н. Мартиновића: „Мартиновић оцијенио: СПЦ брине због вриједног земљишта ”. По тој вести, адвокат Мартиновић је сада изјавио: „Проблем неће бити ни формална регистрација, већ вриједне инвестиционе некретнине...”

Јасно је да један, несумњиво способан адвокат не би неовлашћено давао изјаву да ли ће држава Црна Гора регистровати СПЦ и шта жели да узме од СПЦ. После поновних масовних протеста у четвртак 30. јануара, паника режима је очито све већа и апетити су се смањили: невладина организација „Црногорска православна црква” се пушта низ воду, није више спорна регистрација СПЦ а некога занимају још једино земљишта на Јадрану. Уз то је Н. Мартиновић додао: „Оно што је суштина и на чему ће, према мојем мишљењу, СПЦ инсистирати у преговорима јесте питање некретнина које нијесу коришћене као богослужбени објекти. Дакле, њих интересује градско грађевинско земљиште прије свега, што је и највреднија имовина којом та црква данас газдује у Црној Гори”. Ово је пак замена теза, било би поштеније рећи: „Нас интересује градско грађевинско земљиште, да га одузмемо од СПЦ”.

Ипак, то је велики позитиван помак – нема више уцењивања са регистрацијом СПЦ а и имовински апетити су смањени „само” на грађевинска земљишта која су погодна за изградњу туристичких објеката (углавном у општинама Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва). Али, појављује се сада проблем на који г. Мартиновић и истомишљеници нису рачунали: баш та имовина на Приморју није ни била у краљевини Црној Гори, на чије наводно власништво над црквеном имовином се заговорници закона данас позивају (подсетимо да се тамошња до 1918. најјача странка, под Аустријом, звала Српска странка на Приморју). И приликом уједињења 1918. године Бока Которска у нову државу није ушла одлукама Подгоричке скупштине (на којој није била ни заступљена, јер није била у саставу Црне Горе), већ одлукама својих народних вијећа.

На подручјима општина Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва постојао је аустријски правни ред са земљишним књигама (упис власништва) и са катастром (геодетски уписи и уписи поседника). Барем ту је дакле кад хе реч о имовине документација уредно вођена. А шта је са црквеном имовином у приморским крајевима? Године 1870. је цар Франц Јозеф, на предлог Стефана Митрова Љубише, српског књижевника из Боке и посланика Царевинског већа у Бечу, донео одлуку о стварању Бококоторске епархије. То подручје је тада издвојено из Далматинске епархије, а са њим и сва српска црквена имовина далматинске епархије на подручју Боке – цркве, манастири и земљишта.

Из шематизама Бококоторске епархије, који су излазили од 1874. видљиво је чија је то црква. Већ у уводном чланку „Исторички преглед о правосл. Цркви у Бококоторској ” у шематизму из 1874. говори се о Светом Сави, који је „у стара србска доба ” у тим крајевима основао две епархије, зетску и захумску, чија граница је била између Котора и Рисна. У каснијим шематизмима, на уводним странама се помиње: „Завјетни Покровитељ цијеле Епархије Св. Сава архиепископ српски ”.

Може ли се данас постављати питање чија је имовина српске цркве на Приморју? Бококоторска епархија била је заједно са Далматинском епархијом у Буковинско-далматинској митрополији до 1919, до уједињења српских цркви. Самосталност је задржала све до 1931, када је прикључена Црногорско-приморској митрополији СПЦ.

Дакле, потпуно је јасно у чијем су власништву некретнине на Приморју некадашње српске Бококоторско-дубровачке и спичанске епархије односно њеног правног претходника Далматинске епархије Српске православне цркве: у власништву српског народа. Ни план Б подгоричких властодржаца нема шанси да прође.

Правник и публициста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари10
5ccfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Antic
Na zalost, arocito gradjevinsko zemljiste na primorju je i dalje zrtva nacionalizacije. Isto kao i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, tako i na crnogorskom primorju, sirom ex FNRJ, preko noci (ali bukvalno) 26. decembra 1958. godine, posle ponoci, prestala je svojina svima i postala takozvana drustvena, a sustinski partijska svojina saveza komunista. Za razliku do Srbije, i jos nekih drzava nekadasnje FNRJ, u Crnoj gori nije bilo zakona o restituciji crkvene imovine te imovina ostaje u svojini RCG.
Ставро
Па шта им је онда био потребан још један закон?
Препоручујем 14
мајоркурсула
Наречени адвокат би требао, по писању подгоричке штампе прошле године, као правни саветник у предмету експропријације и урбанизације Буљарице поред Петровца на мору да се плати око 3,5 милиона евра. Део тог земљишта је у приватној својини мештана, а део је у власништву цркве. Па сад види.....
ДАН
Краљевина Црна Гора није имала Петровац, Будву и Бока али је имала Пећ и Ђаковицу на Косову. Краљевина Србија није 1914 имала цело Косово.
Гост
Метохија је био део Црне Горе. Нека се Мило тамо разграничи са пријатељем Тачијем.
Препоручујем 49
dušan petković
Браво Никола . Свака час за коментар.
Вукодав
Коначно да прочитам нешто што личи на издиференциран приступ црногорском питању. Не ради се, међутим, само о томе да Краљевини Црној Гори није припадало све што припада Републици Црној Гори, него и о томе да у тој kраљевини црногораца с великим почетним словом по српском правопису уопште није било. А и да их је било, они данас не би могли да претендују ни на шта друго него на сразмеран део. Знају они то и сами али су (знајући да иза њих стоји Нато) ипак решили да заиграју на све или ништа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља