среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Од Светог Саве до митрополита Амфилохија

четвртак, 06.02.2020. у 15:31
Митрополит Амфилохије (Фото EPA-EFE/Boris Pejovic)

Сава (Немањић), по добијању аутокефакности за српску цркву, рукоположио је за првог зетског епископа свога ученика Илариона (Шишовића) 1219. године, потом епископа Герасима. Обојица су столовали у Боки Которској. Трон зетски затим наслеђује епископ Неофит 1262. године. када се седиште зетске епископије сели у манастир Светог Архангела на Превлаци. Наслеђује га Јевстатије Први Превлачки 1270. године, потоњи архиепископ српски (1279), који је управљао српском црквом до 1286. године. Наслеђује га Јован од 1286. до 1305, потом следе епископи Гернан Други, Михаило Први, те Арсеније и Михаило Други. У статус митрополије зетска епископија је уздигнута 1346. године на сабору у Скопљу, којем је председавао српски цар Душан Силни. Први митрополит зетски био је Давид Први, који је на трону био од 1391. до после 1396. године. Не постоје сачувани подаци о именима епископа и митрополита од 1309/19.  до 1391 године.

Митрополит зетски Арсеније столовао је од 1396. до 1417, Давид Други од 1417. до 1435. године, а Јефтимије од 1435. до 1446. године. Име наредног митрополита Теодосија помиње се пре 1446, када је у историји Зете забележен покушај унијаћења православних верника и превођења у католичанство. У времену од 1453. до 1458. забележени су унијатски митрополити Сава, Павао, Душман и Иван, чије седиште је било у Пречистој Крајинској, када митрополит Јосиф води борбу против римокатоличења, па је морао да се повуче у манастир Врањина, потом на скадарско острво Ком (1478), па у ријечки Обод, потом до 1484. на Цетиње. Са цетињског трона црквом управљају митрополити: Висарион, Пахомије Први, Вавила, Роман, Павле, Герман, Ромил Први, Василије, Никодим, Макарије, Дионисије, Ромил Други, Рувим Први, Пахомије Други, Герасим, Венијамин, Стефан, Мардарије (Корнићанин), Висарион (Колиновић), Мардарије Други, Рувим (Бољевић), Василије (Велекрајски), Висарион (Бориловић – Бајица), Сава (Очинић – Калуђеровић), Саватије (Љубибратић – Руђић), Данило Први (Петровић – Његош), Стефан (Љубибратић – Руђић), Сава (Петровић – Његош), Симеон (Кончаревић), Василије (Петровић –Његош), Петар Други (Петровић – Његош), Никанор (Ивановић), Иларион (Рогановић), Герасим (Петрановић), Висарион (Љубиша), Митрофан (Бан), Доситеј (Јовић), Владимир (Боберић), Кирило (Митровић) Гаврило (Дожић), Михаило (Шиљак), Јеротеј (Гавриловић), Нектарије (Круљ), Јоаникије (Липовац), Арсеније (Брадваревић), Данило (Дајковић) и Амфилохије (Радовић).

Владику Данила Петровића рукоположио је у Сечују избегли патријарх српски Арсеније Трећи Чарнојевић (1700), што показује коју патријаршију признаје овај „воевода српске земље”, како се потписивао. Владику Василија Петровића хиротонисао је у Пећи Атанасије Други Србин (1750), давши му титулу „егзарха трона пећскога". Све ово требало би да зна актуелни председник Црне Горе. који би да преко ноћи уводе неку нову православну цркву, и председник владе, „који би за један дан да поруши све `нелегалне` српске светиње у тој држави.

Милутин Осмајлић,
Београд


Коментари49
2f9e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Треба да одговорите, јер је једино то поштено. Не, то је овде кључно, поготово када су историјско-канонске недоумице у питању. Овде треба да почне Ваша едукација када су у питању црквене ствари. Даље, одговорите на питање: ко је преместио седиште Архиепископије из Жиће у Пећ? Који архиепископ се потписивао титулом - архиепископ српских и поморских земаља? Ко је уздигао ову Архиепископију у ранг Патријаршије и када? Које су све епархије припадале овој Цркви? Ту се крију одговори на Ваша питања.
Горан
Замолио бих да објавите коментар са оригиналним текстом Синтагматиона и линком који води до њега, ради развејавања неистина које подстакнут говором србомржње овде износи извесни "Драгомир Олујић Олуја", неуспешно негирајући очигледни историјски и канонски идентитет и континуитет српске Цркве у Црној Гори. С поштовањем
Горан
Какве замене теза... Као прво, Ви је не разликујете, не знате шта је Синтагматион, а шта Синтагма. Навео сам Синтагматион из 1855. и страну 22 оригиналног документа на грчком. Успут, где је аутокефална "ЦПЦ" пре 1855. и после 1920.? Испарила? Инстант аутокефалија? Ма каква расправа, овај преписка се не може тако назвати... Тај "сваки иоле озбиљнији истраживач" је изгледа само Вама познат! Ево једног издања: Gordon L. McDaniel, "Lives of Serbian Kings and Archbishops", Washington, 1980. Толико..
Препоручујем 7
Dragomir Olujić Oluja
Vi ste, Gorane, neverovatni – tvrdite da ste teolog, a ne poznajete (i ne priznajete) kanonska i odgovarajuća građansko-pravna dokumenta, ne razlikujete Sintagmu 1855. od Zbornika Ralisa i Potlisa, a pritom ne možete da u prilog svojih smatranja navedete ijedan dokument! Dok ne pokažete makar jedan dokument, za mene je rasprava završena!... Uzgred, o Danilovom „spisu“ svaki iole ozbiljniji istraživač zna ovo što sam napisao!
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Filip
Da li je autor čuo za Svetog Petra Cetinjskog?
B. N.
Molim vas, zašto pišete Sveti Sava kad je pravilno sveti Sava jer je reč o istorijskoj ličnosti a ne o liku iz književnog ili nekog drugog umetničkog dela?
Skadranin
Izostavili ste Arsenija Plamenca i Petra Prvog Petrovica neposredne predhodnike Petra Drugog Petrovica

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља