среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46

Тренутак истине између Путина и Лукашенка

Колико је незахвално прогнозирати ком ће се царству приволети, толико је вероватно да ће белоруски председник учинити све како сусрет с Путином не би значио и крај његове политичке каријере
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 06.02.2020. у 20:00
Александар Лукашенко и Владимир Путин (Фото: EPA-EFE/M. Klimentyev/Sputnik/Kremlin)

Док сутра у Москви буду разговарали председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко, локалне бензинске пумпе ван Минска и већих градова већ увелико ће имати ограничење на точење горива како би нафте било довољно за све. Белоруски председник ипак има бољу стартну позицију уочи новог сусрета с Путином – који је назвао „тренутком истине” – захваљујући посети америчког државног секретара Мајка Помпеа, који му је понудио стопроцентно снабдевање америчком нафтом у замену за досадашњу руску, али и америчке инвестиције. Помпео је и током посете Казахстану упозорио власти да буду обазриве у вези са руским и кинеским улагањима и утицајем, рекавши да атрактивност таквих инвестиција „иде уз цену суверенитета и може да наруши, уместо да помогне, дугорочан развој земље”.

Путин и Лукашенко у два сусрета током децембра нису успели да се договоре о новом споразуму о снабдевању нафтом јер је изостао договор о цени. Русија је од 1. јануара сасвим обуставила испоруке, а потом их је после четири дана делимично обновила. Транзитне испоруке руске сирове нафте Европи преко Белорусије настављене су несметано, али белоруске рафинерије нафте раде на минимуму капацитета. Притом је влада у Минску тражила да и транзит кроз њихову земљу поскупи за 21 одсто, док Руси не пристају да поскупљење буде веће од шест одсто.

За Белорусију би поскупљење нафте и гаса из Русије био велики шок пошто је држава деценијама зарађивала од извоза јефтиних нафтних деривата произведених од руске нафте коју су добијали по много нижој цени од тржишне. Русија је одлучила да не жели више да продаје нафту по субвенционисаној цени, али ни Лукашенко није губио време: преговарао је са САД, Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Казахстаном. Од Норвешке су купљене прве количине нафте за рафинерије, а у уторак је у Минску био министар спољних послова Литваније Линас Линкевич како би разговарао о извозу нафте.

Сада је главна политичка интрига у томе да ли је у питању само руски економски интерес или је на снагу ступила и политичка стратегија, која се западним медијима чини највероватнијом – да је притисак у функцији намере Кремља да формира јединствену државу са Белорусијом како би Путин прешао на нову функцију пре краја мандата 2024. године.

Подстакнут срдачним разговорима с Помпеом, Лукашенко је најавио да ће од Путина у петак тражити да настави с испоруком нафте и гаса по субвенционисаним ценама. Председник који је на власти већ 26 година поручио је да не жели да буде „последњи белоруски председник”, алудирајући да су притисци у функцији уласка у заједницу са Русијом у којој би Белорусија изгубила суверенитет. Неки руски медији тврде да би одговор на ову његову констатацију из руске перспективе могао да гласи – да би текући мандат за Лукашенка могао да буде и последњи.

На оптужбе из Минска да Русија заустављањем снабдевања нафтом ради на растакању Белорусије, из Москве је одговорено да Лукашенку не би било паметно да се ослања на америчку помоћ јер би могао да прође као бивши украјински председник Виктор Јанукович, коме су из Вашингтона прво обећавали инвестиције, да би касније стали на страну оних који су извршили пуч. Исти кругови наглашавају да је Москва узнемирена због одбијања Минска да пристане на даљу интеграцију, о чему је споразум потписан још пре две деценије. О томе се преговара годинама, а Лукашенко је усавршио методу затезања и попуштања, „играјући” између Русије и Запада. Обећао је да ће 2004. године увести заједничку валуту, а прошле године Москва је убрзала преговоре и испоставила захтев да се формира наднационално тело. Напредак у овим питањима је условила задржавањем попуста на нафту и гас (Русија испуњава 80 одсто потреба Белорусије за енергентима). Међутим, током прошле године, број присталица савеза с Русијом у Белорусији смањен је са 60,4 одсто на 40,4 одсто, показала је социолошка студија белоруске аналитичке радионице Андреја Вардоматског.

У односима Белорусије са САД и ЕУ такође постоје „одређене несугласице”. Вашингтон је Минску увео санкције 2006. године, док је на снази била фраза да је Белорусија „последња диктатура у Европи” у којој се крше људска права и политичке слободе. До извесне релаксације је дошло када је Лукашенко 2015. ослободио свих шест белоруских политичких затвореника и предузео одређене кораке за побољшање стања људских права. Санкције су умањене, али су још увек на снази, а у септембру прошле године је договорена размена амбасадора после више од 10 година.

Колико је незахвално прогнозирати на чију страну ће Лукашенко стати, толико је вероватно да ће белоруски председник учинити све – па и купити који танкер америчке нафте – како „тренутак истине” не би значио и крај политичке каријере.

Помпео изјавио да је Украјина изгубила Крим

Кијев – Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је да је Украјина изгубила Крим, да то знају сви светски играчи, а да Русија није једна од земаља којој је могуће нешто одузети, пренели су поједини украјински медији. Према наводима украјинског портала „Ново време”, Помпео је то рекао на затвореном састанку са кримско-татарским активистима током посете Кијеву, одговарајући активисткињи Емини Џапаровој, која је рекла да Америка мора „да држи Крим у видокругу своје спољне политике”, пренели су Спутњик и Танјуг.

Извори су пренели да је током састанка Џапарова замолила Помпеа да помогне у организацији конференције о Криму у Вашингтону, али како се наводи, судећи по изразу Помпеовог лица током одговарања на то питање, било је јасно да су његови приоритети сасвим другачији од учешћа на том догађају.


Коментари13
36312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic Dusan
Putin trazi bilo koji nacin da nikada ne sidje sa vlasti, kao nekada kod nas sto je bilo...prvo dva puta predsednik Srbije,pa predsednik SRJ. Samo Lukasenko nije nimalo blesav i ne pada mu na pamet da postane mladji partner.Odmah se okrenuo zapadu i dobio Americku finansijsku podrsku. Sad Putin planira "vrhovni savet" kojim ce vladati kao Ajatolah u Iranu, zauvek, time zauvek ruseci demokratski sistem u Rusiji.
dule
Da ostavim komentar na poslednji zakljucak pompea da je Ukrajina izgubila Krim.Kao prvo "g."pompeo Krim je uvek bio Ruski,ali nije ga Ukrajina izgubila nego vi kauboji.Hteli ste izvanredan strateski,tacnije vojni polozaj.Vojne objekte i sve ostalo izgradili su Rusi pa ste hteli da se instalirate na gotovo.Po uobicajenom lopuze,agresori i apsolutno najveci teroristi danasnjice.Sada vam jedino preostaje da zavadite Rusiju i Ukrajinu,a vec jeste pa ste presli ubedjivati Belorusiju da su ugrozeni.
Petrovic Dusan
@dule Amerika nema nikakve veze sa Krimom.Krim nije ni od kakve strateske vaznosti za Rusiju, jer je Rusija nuklearna sila koja bazira svoje nuklearne rakete u okeanima unutar podmornica, i u silosima koji su duboko ukopani po Rusiji,te bombarderima.Kakve veze ima Krim!?Ukrajinci nisu hteli da zive pod Rusijom,hoce u EU,samo zato su zbacili korumpiranog predsednika.
Препоручујем 0
Милош Лалатов
Мали додатак на причу. То о 100% снабдевању од стране САД је прича за малу децу. Тачно је да амерички бизнис то предвиђа али са ... руском нафтом. План американаца је да Белорусији препродају руску нафту, коју и овако америчке компаније обилату купују од Русије и онда је препродају по азијиском и европском тржишту као трејдери. Иначе гас за Белорусију је овога тренутка 127 долара за 1000 кубика, па сами оцените да ли је то привилегована цена или није.
ВОЈИН
Гасовод Сила Сибира кога су Путин и Си отворили 02.12.2019. грађен је 5 година у миру и тишини. Кина ће њиме у наредне 3 деценије добити гаса за 400 милијарди долара. Сила Сибира има и немали геополитички значај. Јача енергетску независност Кине, а Русију чини независнијом* од гасног протока кроз Европу. Што се тиче уједињења Руских земаља то је један природни процес јер их везује заједничка историја из времена када се стварала Рус. империја. Неприхватљиво је мешање САД у руске ствари !
Petrovic Dusan
@ВОЈИН Kinezi su naterali Ruse da im prodaju p[o najnizim cenama svoja prirodna bogatstva, jer Rusiji ocajnicki treba novac, a pod teskim sankcijama su. Ovo je jako los projekat za Rusiju, a Srbiji i Evropi prodaju gas i naftu dva do tri puta skuplje nego Kini!
Препоручујем 1
Radoslav Jovanovic
Koliko je cinizma i zamene teza kad Pompeo ubedjuje bilo koga kako saradnja u stvari trgovina vodi gubitku suvereniteta. To tvde oni koji gde god su otisli tamo ostaju za navek. Niko se vise ne raduje tudjim problem ima kao zvanicna americka politika. Oni su kao lesinari, gde osete smrt kruze li kruze. Bice tu plena. Ko se primi ulazi u klub gde su vec Ukraina, Irak, Sirija, Libija itd. Naravno i nas su davno vec uclanili PA of miline ne znamo sta da radimo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља