субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.02.2020. у 10:00 Дубравка Лакић
ФИЛМСКА КРИТИКА

Ратна прича, уметнички филм

Филм: „1917”, режија: Сем Мендес, улоге: Џорџ Мекaј, Дин-Чарлс Чепмен, Колин Ферт, Бенедикт Камбербач, Ричард Маден..., трајање: 119 минута, производња: САД/ВБ, 2019.
Из филма „1917” (Фото Дистрибутерска кућа Blitz Film &Video)

Два готово голобрада разводника британске војске добијају задатак да једну изузетно важну поруку пренесу од тачке А до тачке Б, кроз непријатељску територију на западном фронту, и један од њих ће успешно завршити спасоносну мисију.

Боже, каква наизглед једноставна прича! А како је од ње настао занимљив, узбудљив и значајан филм! Један од најбољих ратних из новије ере – „1917” Сема Мендеса. Неће чудити ако му уз већ освојени Златни глобус и седам награда БАФТА, вечерас у Лос Анђелесу, припадне и Оскар (освојио га је већ за „Америчку лепоту”).

Причу из Првог светског рата, једну од многих, овај редитељ је чуо од свог деде Алфреда Х. Мендеса (посветио му је овај филм) и заједно са Кристи Вилсон-Кернс написао сценарио за акционо непомпезан, у том смислу готово сведен, дубоко уверљив и убедљив, изазовно реалистичан, емотивно драмски и изнад свега хуманистички филм.

На неки чудан начин чак и нежан, ако се за тему рата, и то тако крвавог какав је био Велики рат, уопште може везивати нежност, али је ето и то пошло Мендесу за руком. Зато што нас је заједно са својим јунацима, тим случајним, скромним ратним херојима повео на узбудљиво и напето путовање – кроз лавиринте ровова дуж фронта, преко озелењених ливада, поред процветалих стабала трешања, кроз рушевине, несахрањена тела војника обе зараћене стране – до следеће крваве ратне станице, чинећи то с пуно љубави, разумевања и поштовања и за младе ратнике, војничку жртву и за оно што се зове часна војничка дужност...

Нема код Мендеса бусања у патриотска (победничка) прса, нема надмоћног хероизма и оне чувене стриктне поделе на добре и лоше момке, наметнуте сада већ крајње излизаним америчким блокбастеровским матрицама у жанру ратног филма. Нема исфорсиране спектакуларности, заглушења ни запушења специјалним ефектима, експлозијама, брзим резовима, крвљу која лети на све стране, а сав ратни ужас и бесмисао ипак је ту. У филму „1917” као на длану. Најреалистичније могуће, према Мендесовој замисли.

А замисао му је храбра, јер је на ивици експеримента, који је до сада већ успешно савладао руски редитељ Александар Сокуров у филму „Руски ковчег” („Руска барка”) снимивши га из једног континуираног кадра, што је подразумевало и виртуозно прецизно осмишљену кореографију и глумаца и камере. Нисам сто одсто сигурна да је и Сем Мендес филм „1917” снимио у једном кадру, али је постигао то да делује да јесте. Уз изврсну подршку директора фотографије Роџера Дикинса и монтажера Лија Смита са креативном страшћу ствара ту чаробну визуелну шему која ипак, мада му неки то замерају, није сама себи циљ. Пре бих рекла да је добро и срчано осмишљено средство да се циљ постигне. Да се гледаоцу приближе сва лица апсурдности рата.

Филм је дивно снимљен, на аудиовизуелном плану ово је вредно уметничко дело (обратити пажњу и на звук, сценографију, костим и музику Томаса Њумена), али му ону истинску душу и достојанство дају глумци који тумаче ликове та два млада разводника у курирској мисији: Блејка – Дин-Чарлс Чепмен и (нарочито) Скофилда – Џорџ Мекај.

Они су ти чије кретање са напетошћу, бригом и пажњом као гледаоци пратимо два сата. Чепмена, као Блејка који са собом носи онај борбени дух младости и фантазије о јунаштву и до перфекције изнијансираног Мекаја, као повученог и ћутљивог Скофилда, одлучног у извршењу мисије до краја. Они су ти који су од генерала Еринмора (Колин Ферт) тог 6. априла 1917. године добили задатак да се пробију кроз непријатељску територију у Француској и команданту Другог батаљона Мекензију (Бенедикт Камбербач) предају поруку о прекиду планираног пробоја и напредовања, јер је немачка војска припремила замку. А то би онда значило покољ 1.600 британских војника укључујући и Блејковог старијег брата (Ричард Маден)...

На том њиховом путу од тачке А до тачке Б редитељ Мендес води рачуна да их претерано не узнемирава пиротехничким средствима. Напротив, усредсређује се на глумце, све страшно што се дешава чује се и види њима иза леђа или поред њих. Фокусира се на ужарено Макајево лице што рефлектује безобзирност рата, ужасне губитке и уништења који остављају неизбрисив траг. На жар младости која је искусила страхоту и жртву.

И тако је Сем Мендес, уз сву мешавину ратне буке и хаоса, начинио достојанствено смирен, емоционалан и поетичан ратни филм који гледаоца не напушта тако лако. Можда и зато што је ово и филм о тешко променљивом човечанству. У сваком случају, „1917” је за памћење.

Коментари3
9d4f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Estetski dopadljvo ali nista originalno, rediteljski pomalo dezorjentisano u vremenu i prostoru... scenario vapi za dramaturgijom, poruka pacifizma je vec klise u drustvu cija je cela istorija u krvavim ratovima... ali prenesimo to na polje kulture i publicistike zapad te teme I i II sv. rata besomucno eksploatise dok je istocni front odavno makar filmski zaboravljen.
Desko
Film je neobično linearan i praznjikav, nema tu ničega za pamćenje. Scenario je nelogičan, nekoherentan i povremeno besmislen, likovi napreduju iz dela u deo kao u kompjuterskoj igrici sa pauzom posle ostvarenog nivoa igrice, čak je i kamera postavljena samo iz ugla igrača - zato i bespotrebni kontinuirani kadrovi. Pojedini segmenti su van ikakve funkcije priče, drugih likova u filmu praktično nema i jedino su u funkciji mizanscena kroz koji junaci prolaze i prolaze... Ne znam šta izaziva oduševljenje ovakvim filmom, slabim u skoro svim aspektima. Šteta što je pakao Zapadnog fronta prikazan na ovakav način.
Crna guja
Zapadani front nije bio pakao non stop kako izgleda vi razumete iz zgusnutih istorijskih prikaza u knjigama. Englezi su izgradili citave zeleznicke pruge od obala Belgije do rovova za dotur oruzja do rovova a koricene su i za redovan odlazak vojske na odsustva kuci svaka 3 meseca kao i za vikende u pozadini. Od pocetnih bitki 1915/15 pa do 1918 malo sto se dogadjalo mada sa povremenim nastojanjima da se probije front ali bi se ubrzo vratili svako u svoje rovove jer su snage bile izblansirane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља