понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Филм који се рађа једном у животу

За Оскара двоструко номинована северномакедонска „Земља меда”, филмско ремек-дело, данас има три специјалне пројекције у Дворани културног центра у Београду
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 09.02.2020. у 15:16
Из документарног филма „Земља меда” (Фото дистрибутерска кућа „Five Stars Film”)

На вечерашњој додели 92. Оскара, током набрајања номинованих филмова, чак два пута чуће се „Земља меда” („Honeyland”). С овим северномакедонским дугометражним документарним филмом, аутора Тамаре Котевске и Љубе Стефанова, догодио се историјски преседан – номинован је за Оскара у две категорије: за најбољи документарни и најбољи страни филм и тако се заувек уписао у дугу и бурну историју најпожељније и најсањаније филмске награде на свету.

Двострука номинација у овим категоријама јесте раритет, али сасвим оправдан и заслужен у случају овог филма, чије су вишеструки квалитети препознати и признати током прошле године освајањем више награда на Санденсу и другим фестивалима и номинације за „европског оскара” – одличје Европске академије за филм. У његове вредности може се данас уверити и београдска публика, она која је пропустила да га погледа на фестивалу „7 величанствених”, јер се дистрибутер („Five Stars Film”) потрудио да данас у Дворани културног центра организује три специјалне пројекције: у 17, 19 и 21 сат.

Шта су то и како Котевска и Стефанов урадили те су „Земљом меда” омађијали филмску планету и критичаре нагнали да њихов филм опевају хвалом? Једноставно, направили су ремек-дело. Филм који се „рађа” једном у животу. Као на длану понудили су пред гледаоцима: и своје стваралачко срце и душу своје филмске јунакиње, традиционалистичке пчеларке Хатиџе Муратове, чију истиниту животну причу приповедају, и заједно с њом и пчелињим светом у планинском бескрају – нежно, хумано, спокојно, животно шаљиво – створили раскошну алегорију земаљских чудеса природе која су опустошена последицама људске похлепе, неконтролисаног конзумерства и поремећених система вредности.

Њихова „Земља меда” може се сврстати и у категорију еколошко-антрополошког филма, чији крајњи резултат, значај и лепота надмашују задате оквире. Ово је и освешћујући филм. Човек се опасно одродио од природе и убрзане последице тога видимо на сваком кораку и сваког дана.

Случај је хтео да укрсти путеве документаристичког ауторског двојца Котевска–Стефанов (и једно и друго живе и стварају у Скопљу) и Хатиџе Муратове, чије су кошнице у високим планинским пределима истраживали за један еколошки документарац. Пошто су ову усамљену жену – чија се свакодневица своди на бригу о пчелама и остарелој мајци у рушевном кућерку – упознали и од ње сазнали о пчеларској традицији, која у породици давних турских дошљака сеже генерацијама уназад, Котевска и Стефанов су променили план. Остали су са својим камерама, сниматељима и шаторима да би у наредне три године снимили више од 400 сати материјала.

У њима је остала забележена сва интима скромног и незахтевног, а човеку сасвим довољног живота главне јунакиње испуњеног, осим усамљеношћу (наоколо нема људи) оним суштинским квалитетом и чврстом везом с природом која јој захваљује својим благодетима. Зато што Хатиџе зна ту исконску тајну суживота с природом – она ће скупљајући мед у стеновитим врлетима пола узети за себе, а пола увек оставити пчелама да преживе зиму. И тако је скромна, ликом неугледна Хатиџе задржала равнотежу у природи у којој живи и тако од себе направила ону суштинску, људску лепотицу којој, захваљујући филму у којем је јунакиња, сада цео свет може да се диви...

Тамара Котевска и Љубо Стефанов са својим бриљантним филмом „Земља меда” довели су још увек скромну кинематографију Северне Македоније у центар светске пажње на најбољи могући начин. И за то заслужују медаљу. Конкуренција у обе категорије за Оскара им је жестока. За најбољи страни филм, осим њих, номиновани су и Алмодовар са „Боли слава”, Бонг Јон-Хо с исфорсираним „Паразитом”, Лађ Ли с „Јадницима”, а ту је и пољски „Тело Христово” Јана Комаса.

У категорији најбољег дугометражног документарног филма најопаснији конкуренти су му „Америчка фабрика”, први филм у продукцији Барака и Мишел Обаме (!), као и „За Саму” (петогодишње искуство живота у Алепу под опсадом током рата у Сирији) који је већ освојио „европског оскара” – награду ЕФА Европске академије за филм.

Какав год да буде вечерашњи расплет у Лос Анђелесу, „Земља меда” је освојила најважнијег „оскара” – оног који му је од срца већ дала и публика и критика широм света. Врхунски филм који не треба пропустити.

Финална оскаровска грозница

Оскаровска грозница се ближи врхунцу и вечерас ће(по пацифичком времену) бити познато да ли ће 92. Оскара освојити „Џокер” (11 номинација), „Било једном у Холивуду”, „Ирац”, „Брачна прича”, „1917” (сваки са по 10 номинација), „Џоџо зец”, „Славна 24 сата”, „Мале жене” или јужнокорејски „Паразит” с номинацијом и у категорији најбољег страног филма...

Новински написи се утркују у финалним објавама и пикантеријама, па је тако забележено и да ће овогодишња оскаровска церемонија бити „сувише бела” јер су сви номиновани учесници белци (!?). Поставља се и питање може ли Скарлет Јохансон да освоји вечерас два Оскара с обзиром на то да је номинована и за главну („Брачна прича”) и за споредну женску улогу („Џоџо зец”), а набрајају се и оскаровски повратници-миљеници: сер Ентони Хопкинс, Том Хенкс, Ал Паћино и Рене Зелвегер, од којих су сви били вишеструко номиновани (а неки од њих и освојили више Оскара). Велики медијски простор и данас заузима интрига везана за „Земљу меда” и његову двоструку номинацију...

 

 


Коментари17
2af2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Емилија Лазаревска
Pridev ,,makedonski'' se koristi u svim varijantima i pored promena zvanicnog imena nase drzave Makedonije. Dakle, Makedonija ostaje Makedonija, a Severna je samo geografska odrednica. Pridev ,,makedonski“ se koristi kao i do sada, a pridev ,,severnomakedonski“ ne postoji. Mediji mogu da se informisu iz Uputstva na linku www.mfa.gov.mk , gde se isto tako nalazi ceo Dogovor iz Prespe izmedju Makedonije i Grcke. Makedonski film ,,Zemlja meda“ stvarno se deshava jednom u zivotu. Hvala.
Александар Првуљ
Све је то лепо, само, Македонцима себе зову и Грци у Солунској регији. И, ко су Македонци? Док је била Југославија, Македонац се користило као географска одредница за народ који је живео у СР Македонији. Да напоменем да се та територија пре другог светског рата налазила у склопу Вардарске Бановине. Како се народ тадад звао? Вардарци? Није се звао никако, није било националне самосвести, осим силног пробугарског елемента, који смо хвала Богу успели да сузбијемо.
Препоручујем 0
Nadezda
Na zvanicnoj Wiki stranici filma pise zemlja porekla: Severna Makedonija, tako da mi nisu jasni ovi sto se bune.
Dragan Todorovski
Poshtovana Nadezhda, zemlja porekla je Severna Makedonija, ali pridev je "makedonski" (na pr. makedonski film makedonski reditelj itd.). Takogje, narod je "makedonski" ili Makedonac/Makedonka/Makedonci. To je potvrgjeno t.z. Prespanskim sporazumom, sklopljen izmegju makedonske Vlade i grchke Vlade, megjunarodna ugovor koji poshtuje ranija i sadashnja grchka Vlada, pa ne vidim razlog da to ne bude razumljivo za bracu Srbe.
Препоручујем 0
Makedonski Fim
Draga Politiko, Kako sto vi kazete da komentari ne trebaju da sadrze "расне и националне увреде", zasto ondak vi vasim tekstom to svesno radite? Ne postoji nesto sto se naziva "severnomakedonski". Namerno upotrebljavajuci taj termin, sami ne postujete vasa pravila i vredjate ceo narod-makedonski. Tekst je divan i daje zasluzeno priznanje ovom prelepom Makedonskom filmu, kojeg su realizirali izvanredni Makedonski reziseri i Makedonski producenti.
Zdenka
Ceo svet vas naziva Severnomakedoncima, to vam je zvanican naziv drzave. Ako imate problem sa tim Politika je pogrsna adresa. Obratite se Grckoj i Evropskoj Uniji.
Препоручујем 14
Kimi
Balkan jos nije spreman za oskara.
Minja
Ili Holivud još nije spreman da dodeli Oskara nekom na Balkanu.
Препоручујем 8
Trpe
Daragane i Makedonci su ucestvovlai na Slunskom frontu ali nazalost cak i rodjena braca su bili jedan nasproti drugoga u rovovima jedan u Srbskoj drugi u Bugarskoj vosci i naravno ne po njihovoj zelji borili su se za druge!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља