недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.02.2020. у 20:00 Катарина Ђорђевић

Неолитски беби-бум

Тим српских археолога открио кашичице за бебе старе око 8.000 година којима су маме спремале кашице од жита и млека
Кашичица од говеђе кости за бебе (Фо­то Ка­та­лог из­ло­жбе „Но­во до­ба”)

Када је у археолошком налазишту града Старчева пронађено 50 кашичица од говеђе кости, научници нису ни слутили да ови предмети откривају загонетку која је деценијама морила демографе – зашто је баш у неолиту дошло до значајног пораста броја становника на земљи. Држећи у руци малену кашику стару око 8.000 година, на којој се захваљујући софистицираном микроскопу виде трагови млечних зуба, др Софија Стефановић, професор на Катедри за археологију на Филозофском факултету у Београду и руководилац пројекта „Рађање” на Институту „Биосенс” у Новом Саду, не крије задовољство што је лидер истраживачког тима из Србије који је открио ову загонетку.

У ексклузивном разговору за „Политику” др Стефановић подсећа да је до неолита, односно до пре 7.000 пре нове ере, човечанство било на наталитетном минимуму – у неолиту се први пут повећао број људи, а директан доказ те тезе је повећање броја археолошких локалитета.

– Трагајући за одговором зашто је дошло до наглог пораста броја становника, претпоставили смо да је узрок томе промена начина исхране, односно увођење житарица и угљених хидрата. У неолиту су први пут почеле да се гаје биљке и животиње, а мајке које су у мезолиту дојиле децу до треће и четврте године, сада су могле да прекину с дојењем после неколико месеци и пређу на папице и кашице направљене уз помоћ млека и житарица. Скраћење периода дојења позитивно је утицало на фертилитет јер је познато да је могућност зачећа смањена док жена доји дете – објашњава др Софија Стефановић, оцењујући да је неолитска демографска „револуција” пресудно утицала на пораст броја становника на планети и даљи развој цивилизације.

Наша саговорница додаје да су се широм неолитског света на Блиском истоку и у јужној Европи појављивале кашичице брижљиво направљене од животињских костију. Иако су оне привукле пажњу истраживача, они су сматрали да су због својих малих димензија и трагова употребе на њима ови предмети коришћени као алатке.

– С обзиром на то да пројекат „Рађање” гледа праисторијски свет кроз очи мама и беба, помислили смо да су тим кашикама неолитски људи хранили своје бебе, а моћни микроскопи потврдили су нашу претпоставку. Када смо прегледали кашике с археолошких налазишта Старчево и Доња Брањевина, готово на свакој пронашли смо трагове млечних зуба, а на појединим смо открили и трагове неколико зуба у низу, односно читаве угризе. Другим речима, неолитске бебе радиле су исто што раде и данашње: грицкале су своје кашичице. Захваљујући др Бојану Петровићу, професору стоматологије с Универзитета у Новом Саду, дизајнирана је експериментална студија у којој је правим млечним зубима симулирано глоцкање говеђе кости и добијени су идентични трагови као на кашичицама пронађеним у Старчеву – каже наша саговорница.

Она додаје да пројекат „Рађање” тренутно анализира састав кашика, али и зубног каменца деце који у себи крије остатке древне хране, како би прецизирали од чега је кашица била направљена. За сада претпостављају да су кључни састојци били жито и млеко. Осим тога, папице и кашице омогућиле су да се други чланови породице укључе у бригу о бебама и на тај начин помогну мамама. Старо демографско правило које гласи да ће се мама одлучити за рађање већег броја деце ако има помоћ чланова породице, важи од праисторије до данас, закључује наша саговорница. Резултати овог истраживања објављени су у престижном научном часопису „Plos one”, a о открићу српских научника недавно је писао и магазин „Форбс”.

– Треба имати на уму да се „стил живота” жена у неолиту знатно променио, и то набоље. Наиме, у неолиту људи почињу да живе у сталним насељима, куће постају топлије и жене добијају могућност да складиште храну, више нису под стресом да ли ће гладовати и да ли ће имати кров над главом. Све до неолита, жене су се порађале и бринуле о бебама на отвореном простору или у пећинама које нису могле бити загрејане без стварања дима. Сада је кућа представљала нову порођајну арену јер је била загревана, а веза између беба и огњишта била је огромна. Припитомљавање биљака заувек је променило економију човечанства јер су први пут почели производња и складиштење хране. За маме је ово било значајно јер је храна за бебе могла бити доступна у било које доба године, без обзира на временске и друге прилике – наглашава др Софија Стефановић.

Пројекат „Рађање” започет је на Филозофском факултету у Београду 2015. године, да би се у међувремену преселио у институт „Биосенс” при Универзитету у Новом Саду, а следећи пројекат овог археолошког тима јесте испитивање колико су дуго живели праисторијски Европљани и од чега су боловали.

Коментари4
975c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Učiteljica
Hvala Politici na ovom članku. Gde se inače može pročitati o nečem tako ozbiljnom i zanimljivom istovremeno? Zato Politika i jeste Politika. Upotrebiću informacije u nastavi.
Београђанин
Надам се да као учитељица користите ћирилицу када преносите знање својим ђацима.
Мића Панчевац
Није град не село Старчево.
Lazarija
Poštovani, ime lokaliteta je Grad Starčevo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља