среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:00

Владина црта изван свих путева

У издању Галерије „Рима” објављена је финална, шеста студија вишетомног пројекта „Величковић – цртежи”, која акцентује део његовог опуса на папиру и картону, омеђеног двема годинама – 2005. и 2019. „Тела”, 2013. „Картон”, 2005–2019.
понедељак, 10.02.2020. у 20:00
„Тела”, 2013. (Фото Ж. Вијатовић), Владимир Величковић (Фотографије из монографије)

Вишетомни пројекат Галерије „Рима” под називом „Величковић – цртежи”, у којем је свака од књига, у ствари, поглавље посвећено једној од деценија рада Владе Величковића, нашег прошле године изненада преминулог сликара и академика, окончан је издавањем финалне, шесте студије, која акцентује део његовог импозантног опуса цртежа и радова на папиру и картону, омеђеног двема годинама – 2005. и 2019.

У овом издању, луксузном као што су и сва остала из исте едиције, које је из штампе изашло кајем прошле године и у којем са налази обиље квалитетних репродукција из бројних колекција, мање из земље, више из иностранства, о упечатљивости, снази и жустрини Величковићевих дела пишу Марк Ле Бот, Анри Мишо, Андре Велтер, Мишел Битор, Мишел Онфре, Данијел Абади, Бернар Ноел и Жерар Мордија.

Заједнички именитељ свих њихових мисли могла би да буде заокупљеност Владином готово непресушном радном и стваралачком енергијом, док њихови згуснути, појединачни и лични, есејистички, али и лирски погледи (писани различитим поводима) на његову уметност, веродостојно доприносе свеукупном сагледавању ликовног, што не рећи и карактерног, завештања нашег великог уметника.

Ле Бот наглашава сликареву алегорију људске судбине, упућивање на рађање и на смрт, на сексуалност, на анималност, или и на сазнања, подсећајући на призоре приказане на делима и на антропометрију и анатомију као симболична средства или опсесивни мизансцен Величковићевог сликарства. Мишо се изражава у стиху и о Владином рукопису каже да је попут шамара који прекида сва објашњавања, додајући да је то „Црта изван свих путева, сигурна у свој пут, који се ни са којим другим не би могао побркати”, а Велтер, такође у облику риме насловљене са „Палимпсест страхова”, наводи да „Величковић само кроз силажење слика. Величковић само косину судбине следи. И њене обележене путеве. Баждарене. Отворене. Који су само путокази за једно одредиште. Један једини бездан. Једно једино ништавило. Где бег постаје прах ноћи”.

Реминисценцију на покрет, вазда присутан и вишезначан на делима овог нашег представника „егзистенцијалистичке фигурације” доноси Биторов текст „Пуном брзином”, у којем се кроз бежање, шкљоцање, копање, отварање, падање, треперење и цепање и још многе друге појмове истиче овај сегмент уметниковог виђења света, док Онфре из призме погледа, као основног перцептивног алата при спознаји сликарских дела, али и мириса, на који нас упућује као на сарадника у том науму, наглашава Величковићеву препознатљиву граматику гавранова, жичаних ограда усред географског ништавила, вешала, скела, ружичастих жаришта, разбукталих пламенова, пустих предела, изгореле земље, лешева без главе, пацова који беже, паса…

Наслов „Величковић, лепота ужаса” открива Абадијев доживљај Владине поетике, који, помињући многе велике сликаре, говори о универзалном, али и ауторовом личном „осветљавању остатака света пепела и очаја”, што се може пратити и посредством линије, одсуства и присуства боје или фигура. Ноел се, између осталог, усредсређује на Величковићев дијалог са Гриневалдом и у тексту „Поставка за тајну вечеру” бави се како насиљем, свеприсутним на Величковићевим радовима, тако и неопходним суочавањем са њим, али и драматиком односа уметника и посматрача и ризиком који та комуникација собом носи.

Истим делом опуса бави се и Мордија, који кроз редове уобличене под насловом „Nevermore”, а који почињу стиховима Едгара Алана Поа „Рече гавран: Никад више!”, поручује да Владино дело испитује време и историју, питајући се може ли се рећи да „можда постоји само једна слика још од оне пећинске па све до Величковићеве и оних које ће доћи после ње” чије је постојање за сваког уметника као откривање Грала... Дело Владимира Величковића сведочи о томе до које се мере ова потрага за основном сликом спроводи у мукама, у болу, у сукобу, сматра Мордија.


Коментари0
110ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља