субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.02.2020. у 22:00 Борка Голубовић-Требјешанин

Пронашла сам се у глумачком свету

Иза глумице Бојане Ђурашевић су бројне улоге, али и занимљиво искуство у вези са представом „Колевка бајка за времена” која обухвата период од Првог светског рата до доласка на Крф Бојана Ђурашковић
(Фотографије: А. Васиљевић)

Сећам се да сам на првом аплаузу у позоришту плакала. Волим и филм и камеру, али тај осећај када изађеш на сцену и добијеш аплауз у театру, то је за мене вечност. О магији глуме овако нам је пре неки дан надахнуто причала млада Бојана Ђурашковић, префињено лице српске сценске уметности која се кани да ради ауторску представу „Палчица” на сцени београдског Пан театра. Бојана Ђурашковић дипломирала је глуму у класи Мирјане Карановић на Академији уметности у Београду. Још као студенткињу приметили смо је по занимљивом глумачком рукопису у представама „Електра” и „Боливуд” на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, али и по особеној глуми у студентским филмовима „Буре”, „Горко сећање”, „Маске међу нама”, серијама „Зелена патрола”, „Није тешко бити фин” и „Неки чудни људи”, „Војна академија”... У међувремену ова млада глумица представила се позоришној публици у бројним представама за најмлађу публику. И као Ана, Снежана, Марица, Ружно паче, Мала Сирена, Пинокио, Црвенкапа, а телевизијска публика тренутно је гледа у серији „Црвени месец” у којој тумачи лик Надежде.

– Надежда је негативан лик, наговара најбољу другарицу да направи нешто лоше, а у ствари она сама не ради ништа, само иде и гура је напред. Логично, свој лик браним. Занимљив ми је био овај процес и по томе што сам до сада увек радила романтичне јунакиње које, ето пате, али не и злу и искварену девојку – прича за „Политику” Бојана Ђурашковић и додаје:

– Имам 23 године и имам посла. Ако млади глумац хоће да ради за њега ће ангажмана увек бити. Мислим да сам се пронаша у глумачком свету. Наше тело је наш инструмент на коме свакодневно радимо и мислим да млади уметник може да нађе своје место. Ми смо глумци и можемо све.

Иза Бојане Ђурашевић је и занимљиво искуство у вези са представом „Колевка бајка за времена” у којој тумачи лик Љубице, а прича обухвата период од Првог светског рата до доласка на Крф. Представа „Колевка” говори о херојским судбинама троје младих људи, о деци која су се нашла у вртлогу ратних збивања. Прича прати малу породицу, дечака Видоја, његову сестру Љубицу и мајку Косану. Живели су у селу надомак Шапца у скромној али срећној породици, док рат није срушио све. Љубица касније креће у збег, да потражи брата и врати га кући.

– Љубица је особена по много чему. Одрасла је без оца, само са мајком, те је морала да буде храбра и јака као и њен брат, сазрела је преко ноћи када јој је брат отишао у рат. Брижна је, искрена и пожртвована. Не одустаје ни од чега и спремна је све за брата и мајку да уради – прича Бојана Ђурашковић која уједно открива да као тинејџерка није баш волела историју. Ређање података, памћење датума, каже било јој је заморно. Сада када је радила ову представу са историјском тематиком схватила је кроз шта су све дечаци и девојчине пролазиле и њихови родитељи.

Са представом „Аудиција” у режији Мирјане Карановић обилази Србију, а ту си и представе „Сама је тражила”, „Извините колико имате година”, „Чаробна фрула” позоришта Пинокио.

– Поносна сам што је моја дипломска представа „Маслачак и Ретард” Младена Поповића, наставила и после прве изведбе да се игра на сценама „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду и „Пулс театра” у Лазаревцу. Представу је менторисала Мирјана Карановић а играмо је и живимо, колега Димитрије Стајић и ја.

Ипак, све до треће године гимназије Бојана Ђурашковић није желела да оде у глумце, јер је то, како каже, подразумевало да ће мама (глумица Оливера Викторовић) да седи поред ње и да јој говори: немој то овако или онако.

– Разумем, то је брига, са друге стране нисам била сигурна ни да ће она то одобравати. Међутим, негде на средини средње школе сам схватила да на физику, хемију, математику сигурно нећу ићи и одједном сам одлучила да спремим пријемни за глуму. Волим много да путујем, маштам, истражујем. Глума ми је била спој свега тога. Размишљала сам бавићу се собом сваког дана, маштаћу, играћу се, прелазићу из једног у други живот... То је мој посао, то је оно што ме испуњава, не морам да седим у канцеларији, то би ме гушило јер би ми сваки дан био исти – каже наша саговорница.

Коментари1
f7f52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Vratilo
Sasvim slucajno sam imao prilike da krajem prosle godine pogledam "Kolevku bajke za vremena" i talentovanu gospodjicu Djuraskovic u odlicnoj glumackoj podeli. Obavezno moram da spomenem i Aleksandru Djuric, tvorca ovog divnog teksta, rezije i u ulozi majke mlade Ljubice u ovoj toploj prici koju cete poneti kuci na razmisljanje. Pozivam i direktore drama svih gradskih pozorista da 22. februara u 21h na sceni Pan teatra, pogledaju nesto sto ne ocekuju a ne ostavlja prostora za ravnodusnost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља