субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.02.2020. у 12:30 Милош Лазић
БЕЛЕШКА

Шал је био бољи

(Фото Д. Јевремовић)

Пре тридесетак година ветар је у крошњу младог јасена што се скрасио међу грмљем јоргована пред здањем на старој београдској периферији нанео велики женски шал. Тамносмеђе боје, очигледно иштрикан стрпљењем неке доконе старице, уочен је међу огољеним гранама тек ујесен. Нико није покушао да га скине одозго, а толико се чврсто дохватио крошње да га чак ни бритка зимска кошава није однела даље. Напролеће се скрио иза пупољака, а улето отпловио у заборав. Извирио је тек кад је зеленило почело да жути и да се проређује, како би га недуго затим поново сакрио снег. И тако из године у годину.

Власница се није појављивала: можда се одселила и прежалила га, или је отишла путем којим ћемо сви једног дана, ко ће га знати, а у комшилуку су живели старији, честити и богобојажљиви људи који никада не би пожелели туђе, па ни ако их зачикава с гране.

Одавно су из тог краја нестале старе уџерице са авлијама и пратећим веш-моткама које би се могле употребити у случају шала у крошњи дрвета, а није било ни дечака склоних авантурама, ни момака посвећених „екстремним спортовима”. Када су једном крај јасена осванули радници „Зеленила” с дугачким мердевинама, пробудили су наду! Нажалост, испоставило се врло брзо да су наишли сасвим другим послом, а ни проблем није био зелен па им није био у „ресору”. Ето како је тај тамносмеђи шал на јасену остао деценију и по, можда и дуже.

Не зна се ко га је, када и како свукао с дрвета, али тек тада је уочено да је он заправо био украс! Нешто као брош на реверу негдашње периферије. Не због неке истинске лепоте, већ зато што су његов преузвишени трон запоселе две одрпане пластичне кесе. Нашле су се ту као прилично уочљив споменик напретку технологија које ће нам, кад-тад, доћи главе. И немару!

Те кесе су се прво чуле, а тек потом и виделе. Наиме, штрикани шал је на ветру лелујао, а пластичне кесе се отимају и шуште. Станари зграде над јасеном наслушали су их се онолико! Осуђени су да дању гледају кесе, а да ноћу, ако их шуштање не разбуди, сањају шал.

Можда се неком чини да је њихова мука безначајна, такорећи мучица, јер разлагање пластике потраје вишеструко краће него време полураспадања осиромашеног уранијума. Реч је о тричавих тристотинак-четиристо година, или највише десетак генерација... а и дрво би им се много пре тога увелико сасушило и пало.

Помишљали су да се обрате престоничким властима, али не знају ко је надлежан за пластичне кесе у крошњама градских дрвореда. А и да пронађу „адресанта”, па да му приступе с молбом или захтевом за уклањање ђубрета са стабала, вероватно би их прогласили за сумасишавше. Нешто мање сулудо делује им идеја да почну с протесним окупљањима под јасеном на којим би истицали транспарент са шифрованом поруком: „Вратите нам шал!” Верују да би им се у томе прикључили сви који дуже памте, а можда и млади који знају шта је опште и племенито, и настоје да га раздвоје од личног и шићарџијског, мада је такво расуђивање многима још недокучиво!

Коментари9
af5d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
nista novo. jedan od nekadasnjih pisaca je napisao da je srbima drzava skoro uvek bila strana, okupatorska, ili kapitalisticka, nenaklonjena, i da su je dozivljavali ne kao prijatelja, pa je bilo prihvatljivo da se bilo sta drzavno pokrade, makar i kolac iz drzavne ograde. period 2000-2012 je svakako drzavu stavilo naspram gradjana, obicnih, vecine. i to se tesko menja. pogotovo kao je nekom zivot na ivici ili ispod nivoa prosecnih primanja ili ih nema. tu strada i kultura, kad nije sa narodom
Stevo
Koliko god tekst bio lep, nije jedini. Procitao sam mnogo slicnih, i onaj kad je jedan americki Srbin koji je dosao u BG da se venca, ukazao jednom profesoru Univerziteta na mnogo kesa u krosnjaama drveca. A profesor napisao clanak. Nije video kese dok mu ovaj nije rekao. Ali, nikom nije palo na pamet da skine kesu, a to je tako jednostavno. Pa i sal. Bojim se da ce nam kese biti vecna inspiracija.
Jovan P.
Od pre neki dan i ja za svojim dobrim šalom žalim, izgubljen je usput negde, po kući ga nema a ni krošnjama se ne krije .
novcanica od 100 eura u granama jasena
Da se, eto, kojim slucajem novcanica od 100 (a moze, bogami, i ona od 10 eura!) zaplela o grane ovog jasena sa beogradske periferije, ne bi tako spletena i zaustavljena njegovim grancicama tu ostala, ama, ni jedne sekunde, a kamoli jos -da doceka zimu. Biljeska je fino 'strikana' lijepim novinarskim predivom. A, sad, ocekujemo crticu. Ili, jos bolje - reportazu! Zbilja, sta je razlog da je "Politika" potpuno zaboravila na perjanicu novinarstva - reportazu? (Dj.Te.)
Sara
Napokon nesto sto je mnogo zanimljivije od politickih zamaranja.... lepa pricica!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља