субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.02.2020. у 21:00 Дејан Алексић

Угоститељски монарси с краја на крај Кнеза

Од некадашње моде давања звучних ројалистичких имена кафанама и хотелима, остали су само трагови у главној пешачкој улици престонице
(Фото А. Васиљевић)

У 19. веку и првим деценијама 20. столећа престонички угоститељи имали су обичај да својим кафанама и хотелима дају имена с монархистичким призвуком. Трагови тих времена сачувани су у најпознатијој београдској улици – Кнез Михаиловој. Чим се закорачи у ову пешачку оазу, уочава се прва од тих тачака – ресторан „Руски цар”. Назван је тако око 1890. године, у част руског императора Александра Другог Николајевича Романова. Деценијама се ту окупљала престоничка елита и угледни гости из иностранства. Од уметника и књижевника, на „аудијенцију” су редовно долазили Михајло Петров, Вељко Петровић и Бранислав Нушић.

Раскош и звучно име ресторана на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца архивирани су после Другог светског рата. „Цар” је детронизован, претворен је у експрес ресторан, а име му је промењено у духу тадашњег братства и јединства – „Загреб”. Луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници и храна служена „на линији”.

Део некадашњег сјаја вратио се деведесетих, када је овај простор Угоститељско предузеће „Стари град” дало у закуп Џеку Самарџији, Србину из Аустралије. Он је преуредио ресторан и вратио му стари назив. Годинама после тога препорођеног „Цара” красила је велика башта која је редовно била крцата.

Тако је било до 2012. када је власништво над овим отменим стециштем преузео међународни ланац „Вапијано”. На ову драстичну промену угоститељског концепта и изгледа ресторана Београђани никако нису могли да се навикну. Није пуно прошло, а нови станар у одајама „Цара” престао је да ради. Када су у току прошле године кренули радови у унутрашњости објекта, некадашњи редовни посетиоци „Цара” уплашили су се да ће убрзо ту угледати неки бутик или коцкарницу.

А онда је изнад улазних врата поново засијао натпис „Руски цар”. Сада је то локал у стилу необичне мешавине модерног и сецесије, али – најважније је да је „Цар” поново на угоститељској мапи.

„Грч­ка кра­љи­ца” је без тро­на ду­гих 13 го­ди­на... (Фото А. Васиљевић)

Повратак на угоститељски престо, на другом крају Кнеза, више од деценију чека и један од најзначајнијих угоститељских објеката у овој улици – кафана „Грчка краљица”. Она никада није спадала међу најотменије, али је увек имала угоститељску намену. У том простору, тридесетих година 19. века, Деспот Стефановић отворио је механу „Деспотов хан”. Не зна се поуздано ко ју је пројектовао, али је неупитна чињеница да је зграда „Грчке краљице” једина преостала на старој регулационој линији Кнез Михаилове и Рајићеве и да је сачувана у облику у којем је настала.

Свој хан Деспот Стефановић продао је породици банкара Јована Куманудија, чији је деда 1829. дошао из Једрена. Поседовао је више некретнина у Београду, међу којима и „Грчку краљицу”, чији је власник касније био његов син Андрија, такође банкар. Уочи Другог светског рата кафана је била у власништву Јованове кћерке Милеве Кумануди. После рата „Грчка краљица” као и „Руски цар” постају друштвена својина. И њој се такође скида круна и даје ново име – „Плави Јадран”. Стари назив враћен је на поновном свечаном отварању „Грчке краљице” 1990.

...а не­ка­да је би­ла оми­ље­но ме­сто Бе­о­гра­ђа­на за пр­ву ју­тар­њу ка­фу (Фотодокументација „Политике”)

Докле год је радила и како год се звала, „Краљици” није мањкало гостију. Многи су баш у „Краљици” највише волели да попију прву кафу, нарочито у посластичарници у десном крилу кафане. Дуго је угоститељска оаза био и подрум „Грчке краљице” у коме је радила дискотека „Звезда” (касније „Метро”). Катанац на „Краљицу” ставили су транзиција и стечај предузећа „Три грозда” које је њоме управљало до затварања. Тако од 2007. до данас ова кафана на ексклузивној локацији тавори и пропада, док око ње ничу модерни фастфудови и кафеи. Пре три године на трен је деловало да ће се у „Краљицу” вратити кафански столови. Авај, само који месец пошто је у пролеће 2017. спољашњост здања освежена, тадашњем закупцу је на врата прибијена опомена о неизмиреним дуговима. Тако и после 13 година од катанчења, „Краљица” из дана у дан и даље пропада.

О монархистичком помодарству београдских угоститеља сведочи и здање на броју 56. На тој адреси, на самом крају Кнез Михаилове, 1869. изграђен је хотел „Српска круна”, најмодернији и најрепрезентативнији хотел у Београду тог времена. Посебна вредност ове зграде, како се наводи у подацима Завода за заштиту споменика културе, јесте то што је сачувана као једини представник првих модерних хотела „европског типа”. Али ову зграду данас многи Београђани поистовећују с Библиотеком града Београда, која је у њој већ дуго смештена.

„Српски краљ” уништен 6. априла 1941.

Још један објекат с ројалистичком одредницом до пре 79 година красио је непосредну близину Улице кнеза Михаила. Био је то хотел „Српски краљ”, на углу Узун-Миркове и Париске. Како је остало забележено у хроникама, овај хотел је у периоду између два светска рата био један од најчувенијих у престоници, једнако лепе унутрашњости и спољашности. У пепео су га претвориле бомбе које су нацистички авиони сручили на град 6. априла 1941. После рата, предратним власницима је тај плац одузет, а упркос спорадичним иницијативама, овај некадашњи украс престонице никада није обновљен.

Коментари1
42488
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
"Три грозда"?!? Коме У СТВАРИ "Грчка Краљица" припада?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља