Од нашег специјалног извештача
Сиднеј – До пре неколико дана пожари, сада поплаве. Имали смо и црвену кишу, лед величине тениске лоптице, урагане, шта је следеће – скакавци и куга?
Овако отприлике почиње сваки разговор у Аустралији ових дана, а оно што се тренутно дешава на овом континенту домаћи медији називају „невременом библијских размера” и „апокалипсом данас”. Аустралија је навикла на екстремне временске услове, као доказ постоји и једна песма написана почетком 1900. године, али чак и најстарији становници Новог Јужног Велса не памте овако брзу смену екстремног времена.
У Сиднеју је вода ушла у многе радње, дрвеће је ишчупано, аутомобили уништени. Друштвеним мрежама круже снимци крова који се срушио у тржном центру и саобраћаја који не функционише, као и људи на улицама који покушавају да прегазе воду до колена. На плажама нема купања, не само зато што је вода хладна, већ и због таласа који достижу висину од пет метара.
Практично једино што није стало у Сиднеју јесу туристичке туре – туристе с кабаницама (јер кишобрани не помажу) ништа не може да заустави у жељи да направе селфи испред Опере или чувеног моста с којег се испаљује незабораван новогодишњи ватромет.
Киша је у читавој земљи прво дочекана с олакшањем, јер иако је већина од више од 100 пожара угашена, пре кише је било још 40 жаришта у Новом Јужном Велсу. Становници ове државе су били суочени и с рестрикцијама воде, што је за већину грађана значило да не могу да пуне каду или перу кола и заливају баште. Биле су дозвољене за употребу само кофе воде уместо воде из црева. Наши домаћини у једном од предграђа Сиднеја су нам љубазно објаснили да можемо да користимо туш али штедљиво, као и да се машина за веш укључује два пута недељно.
То је ниво рестрикције два (од пет) који важи за Сиднеј и околину, мада је било градова који уопште нису имали воду за пиће.
Колико је вода потребна као хлеб насушни ових месеци у Аустралији говори и податак да је ниво воде у брани Варагамба пао на 41 одсто, што такође није забележено годинама уназад. Објашњења ради, одатле се 80 одсто Сиднеја напаја водом. Метеоролози објашњавају да ће, уколико ове кише потрају, до краја месеца брана имати 70 одсто капацитета, што и даље није довољно.
Упркос јакој киши, претходна два дана смо обилазили подручја која су била захваћена ватром и тек изблиза постаје јасно колико је заиста екстремно време у Аустралији, али и колико је природа непобедива. Већина становника је мислила да је дрвеће заувек уништено, али су сада јасно видљиви нови зелени листови који се помаљају из изгорелих и црних стабала еукалиптуса. Објашњено нам је да ће, захваљујући обилној киши, дрвећу бити потребно око четири недеље да поново почне да зелени.
Дуж пута смо могли да приметимо не само изгорело дрвеће, већ и угљенисане аутомобиле, спаљене куће, али и кенгуре који прилазе насељима и путевима у потрази за храном, водом и склоништем.
Основни проблем је управо у дрвећу еукалиптуса, чије лишће је натопљено уљем, тако да је довољан удар грома или висока температура (а био је оборен и температурни рекорд од 49 степени), па да се разбукти ватра која се чак пење уз литице Плавих планина.
Овдашњи становници, власници фарми, за пожаре овако незапамћених размера криве политичаре јер им више није дозвољено да сами очисте шуму око поседа и тако спрече да ватрена стихија захвати куће. Зелени који имају посланике у парламенту то не дозвољавају уз објашњење да се тако уништава околина.
А народ се с овом катастрофом суочава с храбрим осмехом на лицу и речима: „Ми смо Озијевци, преживећемо све, па и ове поплаве, пожаре и политичаре.”
Евакуација из Вухана
Осим несреће на Тајланду и поплава, трећа вест у овдашњим медијима је евакуација аустралијских држављана из Кине. Док куцамо ове редове, авион с 280 Аустралијанаца је полетео из Вухана. Они су тренутно добро и биће тестирани на вирус корона пет пута: једном пре полетања, два пута у току лета, чим слете у Аустралију и још два пута током 14 дана карантина. Последњи објављени подаци у овдашњим медијима су да је у свету од вируса корона оболело 34.878 особа, од којих 15 у Аустралији.
