субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.02.2020. у 18:00 Зоран Миливојевић
ПОГЛЕДИ

„Западнобалканска шесторка” као геополитички циљ Запада

(Д. Лудвиг)

Када је француски председник Макрон јесенас спречио отварање приступних преговора Европске уније са Северном Македонијом и Албанијом, главне критике су се свеле на геополитику. Занемарљив број критичара је помињао владавину права, демократију и демократске институције, стандард и развој тих земаља, већ по правилу опасност од наступа „других” у региону, што је означавало у првом реду Русију и њен „малигни утицај”, затим Кину, Турску, дакле геополитичке интересе и могуће негативне последице на тој основи. Потврдило се да је „западни Балкан”, још необухваћен и интегрисан у пуном смислу у западну сферу утицаја, сада у новим глобалним геополитичким сучељавањима мултиполарног карактера и садржаја, у приоритетима западне геополитичке стратегије. То посебно важи за ЕУ која у „свом” простору деловања тражи начина да новом успешном политиком проширења надомести негативне последице брегзита и унутрашњих изазова. с једне стране, и у новој спољнополитичкој динамици поврати позицију глобалног играча, с друге стране, коју је последњих година изгубила.

Овакву оријентацију је брзо и директно потврдила нова Комисија ЕУ за коју сама председница госпођа Фон дер Лајенова без ограде каже да је „геополитичка комисија”. Нова методологија за приступне преговоре која је експресно сачињена и усвојена одмах по инаугурацији нове Комисије пре два месеца, недвосмислено потврђује нову геополитичку оријентацију ЕУ. Она је у основи на линији Макронових захтева, формулисаних у француском non-paper-у, са у кластерима груписаним поглављима и прецизније разрађеним принципима кредибилности, ефикасности и реверзибилности. Отклања могућност нових резерви Макрона, јер одражава његов генерални кључни  реформски мотив када је реч о будућој стратегији и појединим политикама ЕУ. Отуда треба очекивати  брзо отклањање сметњи за отварање преговора са Северном Македонијом, могуће и Албанијом  (резерве Холандије), а под притиском западних виших геополитичких интереса. Тиме би се остварио сада примарни геополитички циљ Европске уније (и западни) у нашем региону.

Нова методологија има јаку политичку основу. Цео регион третира обједињено и стратешки циљно као „западнобалканску шесторку”. Предвиђа низ политичких механизама који применом меке моћи, јавне дипломатије, сусрета и комуникације врхова и институција ЕУ са политичким елитама и институцијама „шесторке”, треба да омогуће недвосмислено стратешкополитичко опредељење и реализацију интегративног процеса. Почетак представља већ заказан сусрет лидера региона и врха Европске уније 16. овог месеца. у Бриселу. Западни и приступ ЕУ доста подсећа на геополитичку матрицу која је својевремено примењена пријемом Румуније и Бугарске у ЕУ по убрзаној и правно-политички мањкавој процедури, али са важним познатим геополитичким циљевима.

Када је реч о Србији остаје кључно питање Косова и Метохије. Решавање косовског чвора наглашено је у свим наступима нове гарнитуре ЕУ, јер без њега нема реализације циљног геополитичког концепта са обједињеном „западнобалканском шесторком” у којој Србија има централно место и геополитички значај. Питање КиМ је додатно добило на тежини у најновијем одмеравању са Америком која новим ангажманом са изаслаником Беле куће амбасадором Гренелом поново настоје да са позиције глобалне силе арбитрирају у балканским питањима мимо ЕУ и њене „природне надлежности”. КиМ у сваком случају и у наредном периоду са новом методологијом без сумње остаје кључно претходно питање за реализацију стратешког циља Србије – приступање ЕУ.

Пажњу заслужује посебан интерес Немачке да директно и преко специјалног изасланика усмерава и контролише процес привлачења „западнобалканске шесторке” са тежиштем на расплету око КиМ и БиХ. Ради се о два стратешка циља Немачке: потврде позиције регионалне силе и водеће улоге у ЕУ са глобалним амбицијама и потврде стратешког  утицаја у историјски традиционалном за њу интересном простору. Немачка неће потпуно препустити овај регион „другима” (САД, Руска Федерација, Турска) и њено ангажовање ће бити одлучно уз асистенцију и саме канцеларке Меркел. У том смислу председавање ЕУ у другој половини 2020. и чињеница да је канцеларки ово последња година мандата, представљаће важан оквир немачког деловања. Кад је реч о КиМ треба рачунати на раније дефинисан тврд став Немачке о потреби потврде „реалности” на терену, дакле са постојећим границама Србије и признатим „Косовом”.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари4
0f234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Ciljevi evoropske komisije i ciljevi evropskog saveta nisu isti. To se jasno vidi iz Makronovg pristupa problemu prosirenja EZ. Autor cak prosiruje svoju tezu na ''zapadne geostrateske ciljeve''. To podrazumeva i Amere i NATO. Prva razlika izmedju nadlezanosti je da evropska komisija moze da predlaze ali da everopski savet odlucuje o clanstvu. To odlucivanje je bazirano na konsenzusu clanica. To ce reci da svaka clanica ima pravo veta prema svokom kandidatu. ''Isti ciljevi''??? Ili 27 ?
Решетар
У узајамним односима људи уцјене се третирају као врло низак морални чин. Nije isto među državama. Коликим су само уцјенама Србија и српски народ били изложени посљедњих тридесет година! Биједни су велики и јаки који уцјењују мале и слабије! Стил уцјењивања постао је не само легитиман међу онима који итекако држе до "лијепог понашања", на чему праве разлику између "примитивца" и "цивилизованог" човјека, постала је уцјена најбољи начин остваривања интереса према слабијима.
Бранислав Станојловић
"Запад" = 4ти Рајх
Mića Smederevac
Kada je reč o ev.priznavanju Kosova,da li g.Vučić pita EU šta će biti sa zemljama koje nisu priznale Kosovo,ako ga mi priznamo ili ne priznamo.Odgovor na ovo pitanje otkriva prave namere.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља