субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Жене и парламентарни дијалог

Напредњаци би требало увек да покажу добру вољу за дијалог и компромис, а не само кад процене да им је то у интересу, парламент би нам изгледао другачије, као и политичка сцена
Аутор: Мирјана Чекеревацуторак, 11.02.2020. у 21:00
У Скупштину Србије у наредном сазиву ући ће најмање 40 одсто жена (Фото А. Васиљевић)

Ко није гледао дводневну расправу о изменама изборних закона у Скупштини Србије пропустио је прилику да види како неистомишљеници могу оштро да полемишу без претешких речи, да се у нечему и сложе, али и да су некима лични интереси много важнији од општих, иако се јавно представљају као неустрашиви борци за опште добро. Но, пре свега, сви су могли да виде, да нашем парламенту нису потребни никакви страни тутори да га „демократизују”, нити да пишу правила по којима ће радити они које су грађани ове земље изабрали да их представљају. За све наведено потребна је само добра воља свих актера на политичкој сцени Србије.

Мада је на дневном реду било снижавање изборног цензуса и врло занимљиво и креативно решење, које би требало да спречи злоупотребе статуса странке националне мањине у изборном процесу, у први план избио је предлог да на изборним листама мора бити најмање 40 одсто жена. Шта год да смо чули и у току расправе и после усвајања предлога о женама, оволика пажња резултат је, пре свега, тога што га је поднела опозиционарка Гордана Чомић (ДС), која више од годину дана са делом опозиционара бојкотује рад парламента.

Баш због тога што га је поднела опозиционарка-бојкоташица, а у дневни ред гa уврстила председница парламента Маја Гојковић (СНС), чија смена је бојкоташима, на речима, била „услов свих услова”, за повратак у клупе, иако им то на памет није падало, произвела је разне теорије завере. Тим пре, што Гојковићева то не би урадила да није имала сагласност председника своје странке, али и Србије Александра Вучића. Ниједно од њих двоје то није ни крило, а и зашто би? Ко би уопште могао да скупи потписе неопходне за заказивање ванредног заседања да је Српска напредна странка била против тога. Нема овде никакве завере, већ су се само интереси Гордане Чомић и напредњака поклопили.

Гордана Чомић је 20 година непрекидно посланик у Скупштини Србије и за све те године била је међу највећим и најгласнијим борцима за афирмацију жена у политици – од формирања Женске парламентарне мреже до законског решења о најмање 30 одсто жена на изборним листама. У ситуацији кад су напредњаци почели да прихватају разноразне ствари, које, иначе, Демократска странка док је била на власти, није хтела ни случајно да прихвати, Чомићева је видела прилику да, можда, прогура нешто за шта се свим срцем бори током целе тридесетогодишње политичке каријере. И није погрешила. Напредњаци су предлог са одушевљењем прихватили. Зато што то није могло никако да им штети, а могло је да им донесе политичке поене. Уврстивши у дневни ред опозициони предлог, па још мрских „жутих”, показали су демократичност, уважавање жена и вољу да „све што је добро, ма од кога долазило” прихвате и на делу покажу да се разликују од својих политичких противника који баш ниједан опозициони закон никад нису хтели да ставе на дневни ред редовног заседања, а камоли још да скупе потписе да би се о њему расправљало на ванредној седници.

Чомићева се, као и цео посланички клуб ДС-а, што је јавна тајна, противила бојкоту парламента, али о свађама и превирањима у својој странци по овом, као ни по било ком другом питању није рекла ни реч. Баш као што током целе политичке каријере, кад год је била у мањини у ДС-у, а била је доста пута, нико од ње јавно није могао чути ништа против ДС-а. За разлику од ње, њене садашње колеге из посланичког клуба сваки час јавно и оштро критикују своју странку, причају о њеним вредностима, које су изневерене... Једна од тих вредности је и ово „женско питање”, бар на папиру, али нико од тих није дошао да подржи Чомићеву на седници.

Једно је јавна критика, уз обавезно посипање пепелом по глави у виду реченице да странка греши, али да се поштује одлука већине, а друго је ући у салу, знајући да казна за то може бити искључење. Корисније је, ваљда, за ДС отићи на РТС и тамо у живом програму махати транспарентом – „ТВ Н1”. Чомићева ни о изостанку подршке својих није говорила за медије, а, осим што је током целе дводневне дебате причала о вредностима ДС-а, на седницу је дошла, првог дана у жутом џемперу, а другог је додала и плаву мараму. Оба дана на клупи је држала огромну жуту торбу, дакле, боје своје странке. Поједини напредњаци, који су до неба хвалили већи број жена на листама, нису могли, а да не помену „жуте”, не примећујући ни ове „жуте” детаље на Чомићевој, ни њен смешак.

У овој расправи смо могли да видимо изузетно квалитетне и аргументоване дискусије, пре свега, Гордане Чомић, Маје Гојковић и Вјерице Радете (СРС). Ниједна од њих у политику није ушла у оквиру „женске квоте”, ту су стигле због својих способности. И трају 30 година. Било је још неколико дама из различитих странака са запаженим дискусијама. Нажалост, могли смо да видимо да није све у квотама, будући да смо опет слушали читање реферата на задату тему, без, што би рекли наставници, разумевања суштине.

Полемишући са Вјерицом Радетом, Маја Гојковић је први пут рекла да је желела да буде кандидат СРС-а на председничким изборима, али да јој је речено да то „не може зато што је жена и што нема децу, а никад се није поставило питање ни у тој, ни у некој другој странци, да ли мушкарац који нема децу може да буде председник”. Радета јој је одговорила: „Тврдим, у локалним самоуправама, по овом закону, биће мање жена него сада. Потпуно разумем госпођу Гојковић, што се сетила како је била увређена, јер сам делила њено мишљење, с обзиром на то да смо у истом статусу, када је Томислав Николић рекао да она не може да буде кандидат за председника државе, због њеног личног статуса. Саосећала сам са њом, јер сам се лично осећала погођеном”. Гојковићева је добацила да је Драган Тодоровић то рекао, али је Радета, са осмехом, вртела главом.

Пошто је квота од 40 одсто усвојена уз аплауз, и Чомићева и напредњаци, сви који су сумирали резултат ове седнице, причали су да је баш ова седница показала да је дијалог и могућ и важан. И сви су, наравно, у праву. Било би добро да је Демократска странка када је била на власти показала добру вољу и жељу за дијалогом у парламенту. Да јесте, не би на силу и против воље опозиције донела пословник о раду усред јула, е да би што више ограничила опозицију, нити би радикали, не својом вољом, били највећи хуманитарци, будући да су кажњавани за све и свашта, па и они који у том тренутку нису у сали.

Напредњаци би требало добру вољу за дијалог и компромис да покажу увек, а не само кад процене да им је то у интересу, као на овој седници. А, нису. Да јесу, парламент би нам изгледао много другачије, као и политичка сцена, и не би нам долазили бивши и садашњи европарламентарци да нам објашњавају шта, кад и како треба да ради Скупштина Србије. И још и власт и европарламентарци кажу како ће нам ти из света помоћи да напишемо пословник Народне скупштине. Не треба српском парламенту страни протекторат. Треба му само домаћа добра воља.


Коментари10
ac400
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Segedinac
Prvi put u tzv Skupštini da je usvojen neki predlog koji je predložila opozicija.I da se ne pravimo naivni da je ovo rezultat promišljanja poslanika vladajućih stranaka.To kao i cenzus od 3%je osmislio Gospodin sa Andrićevog venca,a Skupština je protočni bojler za sprovođenje njegovih zamisli.A valjda je jasno i s kojim ciljem.
Милан Панић
"Не треба српском парламенту страни протекторат. Треба му само домаћа добра воља". Романтично и мотивационо али на примеру примене мера у сврху сузбијања огромног загађења увек присутног("посебно искрслог" услед климатских услова ове сезоне) видели смо јасно статус ове земље. Ниједна од мера се не може спровести јер се сукобљава са интересима већинског власника нафтне индустрије / инвеститорима / увозничким лобијем. И тај поражавајући статус земље не може променити ни 110% жена у парламенту.
Београђанин
Да зато што мушаркци баш супер живе у Србији. А да се осврнемо на број самоубиства где је број мушкараца знатно већи.
bla
Kakvo naduvavanje teme, pa toliko ozbiljniji tema za raspravljanje u skupstini, neverovatno. Zemlja se raspada, odose svi, crna Gora gura prst u oko, KiM i da ne govorim. Plate, penzije,kapetan Dragan cami u zatvoru u Hr, totalno zaboravljen od strane ove drzave. Ali je bitno da ima 40 %zena u skupstini, pa sada da li su one stvarno strucne ili ne to je manje vazno. Neverovatno kakva trula skupina ljudi (namerno nisam rekao zemlja).
Nije Bitno
Staviti nekog na bilo koju poziciju samo zbog pola je ne samo glupo vec i neverovatno bolesno, bilo da se radi o muskarcima ili zenama, jedino sto je bitno je kvalifikacija, da li je ta osoba kvalifikovana i sposobna za obavljanje odredjenog posla znaci mnogo vise nego bilo koja trenutna bolest agresivnog feminizma koja muci zapadno drustvo u poslednje vreme.Poseban akcent stavljam na sposobnost osobe da se izbori u sferi svoje struke do mere opste priznatosti na osnovu svojih dela.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља