среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Игра као расплесана критика друштва

У представи „Чипка”, на 17. БФИ, желимо да представимо начин како један балетски ансамбл може да преживи кроз заједништво, хуманост и солидарност, каже Маша Колар
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 11.02.2020. у 21:21
(Фото: ХНК Ријека)

Машу Колар памтимо не само као сјајну загребачку играчицу, већ и као кореографа. У престоничком Народном позоришту је са Београђанином Зораном Марковићем својевремено поставила балет „Интервал”, за Битеф денс компанију „Отела”, а самостално је на истој сцени урадила „Дон Жуана”. Видели смо пре неколико сезона на Београдском фестивалу игре њен „Болеро” у извођењу ХНК из Загреба.

Ове године на 17. БФИ стиже 2. априла у Мадленијанум, са кореографијом „Чипка” и ансамблом ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, где је на функцији директорке балета од 2017. године. Маша Колар завршила је загребачку школу савремене игре Ане Малетић, похађала је Краљевску академију за игру у Брижу и дипломирала савремену игру у престоници Хрватске. Каријеру ту и почиње у казалишту „Комедија”, а наставља 1992. године у Немачкој, у Дрездену, потом у компанији Штефана Тоса у Килу и Атербалету у Италији. Понела је престижну награду Мери Вигман за посебна извођачка достигнућа у кореографијама Џона Нојмајера, Штефана Тоса и Маца Ека.

– Нужно је у мом послу одмерити снаге на интернационалном тржишту. Не мислим ту на такмичарски, већ на сараднички начин, који плесну уметност схвата као пулсирајућу и расплесану критику друштва. Важно је бити у дијалогу с међународном публиком, а најлепши начин за то је гостовање на фестивалима, попут БФИ. Драго ми је што сам препозната и позвана други пут на ваш фестивал са представом „Чипка” и то на невиђено. Најављен програм БФИ за 2020. поново је надмашио сва моја очекивања. Када би ми животне околности дозволиле променила бих циљано, током априла, своје пребивалиште и боравила у Београду – каже Маша Колар, директорка Ријечког балета у разговору за „Политику”.

Наша саговорница је позната по маштовитим играчким бравурама, у које уноси максимум умећа и карактеристичну духовитост. Упитана који моменти су пресудили да се окрене кореографији одговара:

– Лепота плесне уметности је у томе што постоји вечита несигурност како и куда даље. Играчки посао има рок трајања и пресудно је усмерити се даље. Код мене је та модулација трајала декаду. Био је то интензиван период симултаног бављења педагогијом, активног играња и кореографисања. Менаџерски и продукцијски ангажман дошао је тек с преузимањем управљања Ријечким балетом.

Део каријере и приватног живота Маше Колар обележило је партнерство са Зораном Марковићем, са којим је остварила сјајне представе. Објашњава нам у чему је била тајна њиховог сјајног уметничког допуњавања:

– Каријера и живот су подложни метаморфозама. Ми сецирамо, мењамо и надопуњујемо партнерства и тако обликујемо садашњост. Много дугујем прошлим партнерствима, она су била темпераментна и необуздана акција реакција мисли и идеја, чији трагови су у мени још постојани. Период који сте споменули био је обележен искреном вером, потребом и љубављу за оно што радимо. Били смо довољно млади да се уверимо како се ум и тело, све емоције и сва накупљена енергија морају „отплесати”, према том рецепту креирали смо свој рад.

Публику често одушевљавају теме које Маша Колар бира, а односе се на положај човека у данашњем свету или на мушко-женске односе. И сама настоји да сагледа какве све поруке шаље јавности:

– Фасцинантно је осећање слободе стварања на одабрану тему. Игра, без обзира на то да ли идеју црпи из драмског текста или неког другог садржаја не остаје у служби тих извора, већ раствара свој властити простор. Процес претакања у медиј игре највећа је занимљивост кореографа. Тешко ми је одолети ансамблу Ријечког балета који је изнедрио специфичне особености, а оне су окосница мог тренутног ауторског пројекта „Чипка” који ћете видети у Београду. Публици се допада наш тврдоглав покушај да се кроз кореографска дела надовезујемо на раније радове, на нов начин. Овај константан покушај је моја животна филозофија. У „Чипки” која евоцира уметност преживљавања, публици на БФИ желимо пренети оно што нас тренутно заокупља, а то је начин како један балетски ансамбл ове регије може преживети, кроз играчко заједништво, хуманост и солидарност.

Упитана шта Ријечки балет обавезно мора имати на репертоару и какви су планови Маша Колар одговара:

– Савремени човек дресиран је да рационално промишља о изазовима, док балетску уметност видим више као позив на интуицију у доношењу одлука. На репертоару у Ријеци ће се и даље задржати „Орашар” у кореографији Маура де Кандије, потом „Аполо и Пулчинела” Ђованија ди Палме и Мартена Шеа. На програму ћемо имати и узбудљив рукопис Грка Андониса Фонијадакиса који ће у оквиру Ријека 2020. европска престоница културе, за наш балет креирати целовечерњи комад под називом „Пламтећа вода”.


Коментари0
ac3d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља