среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Како је споменик краљу Петру у Сарајеву замењен орлом

среда, 12.02.2020. у 08:21
Краљ Петар Први Карађорђевић (Фотодокументација „Политике”)

У току 1940. године, пре 80 година, у Сарајеву је подигнут велики споменик краљу Петру I Карађорђевићу, у Босни познатом и као Петар Мркоњић, четовођа из Босанскохерцеговачког устанка 1875–1878. године.

На простору испред Саборне цркве, близу Официрског дома, на високом каменом постољу, постављен је метални споменик краља на коњу. Крајем године споменик је покривен даскама и најављено његово скоро свечано откривање. Бан Дринске бановине у Сарајеву припремио је свечане позиве породици Карађорђевића, Краљевском намесништву (кнез Павле, Станковић и Перовић), Влади, бановима осталих осам бановина, представницима војске и другим личностима. Очекивало се масовно окупљање народа три дана – дан пре, на дан откривања споменика и дан после. Све је било предвиђено и припремано да се споменик открије у пролеће 1941. године.

Iсторија је све преокренула. Влада Цветковић–Мачек спремала се да потпише приступање Југославије Тројном пакту, закљученом у Берлину 27. октобра 1940. године, између Немачке, Iталије и Јапана, као пакт Берлин–Рим–Токио. У палати „Белведере”, у Бечу, делегација Југославије потписала је приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године. Iстог дана организоване су демонстрације у Београду, Сарајеву и више других градова, сутрадан су протести били још масовнији, а 27. марта уследила је промена владе и срушено је приступања Пакту.

Две недеље каније, немачке трупе су ушле у Сарајево, а већ 10. априла била је проглашена Независна држава Хрватска. Хитлер јој је наменио подручје које је до капитулације 1918. године држала Аустрија: Босна границом Дрине, са Вишеградом у Србији, и Срем са Земуном, док је Црну Гору и већи део Херцеговине окупирала Iталија.

Неколико дана по уласку окупатора у Сарајево, преко ноћи је нестао споменик краљу Петру, а на том простору подигнут је велики дрвени обелиск, висок око 25 метара и на њему дрвени орао, немачки адлер, окренут ка централној сарајевској пијаци Маркале. Ту је остао све до ослобођења Сарајева, уласком јединица Народноослободилачке војске, 6. априла 1945. године. У шали, Сарајлије су причале да, док је та орлушина пред пијацом, неће се у њој моћи нешто више куповати, што је била тужна истина. Ослободиоци су истог дана уклонили и адлера (орла), па је простор остао без споменика.

Није ми познато да је некада писано о намери Босне да се спомеником у Сарајеву захвали Пету Мркоњићу. У току окупације „Политика” није излазила, а сарајевске новине о томе нису ништа објављивале.

Проф. др Данило Вујичић, Нови Сад  


Коментари5
9b69e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Краљ Петар је имао бројне псеудониме , а тај Мркоњић постао је најпознатији. На планини Ћорковачи где је Петар водио своје чете у устанку био је подигнут споменик ктаљу Петру. Прво што су усташе урадиле 1941. било је рушење тог споменикана на Ћорковачи као и споменика у Б. Крупи ( на територији тог среза Петар је ратовао против Османлија) и бачени су тако да нико никада није сазнап где. Судбина је била таква да су крајеви где је Петар ратовао 1875._ 86., остали сасвим без Срба 1995. године.
neka nova ćirilica
Iсторија је све преокренула. ... између Немачке, Iталије и Јапана, ... Iстог дана
Дејан Цвијетић
Судбина тог споменика је иста као и судбина Југославије - бесмислена прича о три народа... Срби из Србије нису ни требали ослобађати остале јужнословенске народе, већ само Србе и уједињавати се само са прекодринским Србима. Остале је требало препустити својој судбини и никако се не мешати с њима, џаба то што нам је порекло заједничко. Време је све показало, више штете смо од њих имали него користи
Nebojša Joveljić
Izvinjavam se, ime autora spomenika je Vanja RADAUŠ, a ne Radušić.
Nebojša Joveljić
Autor spomenika kralju Petru u Sarajevu je bio čuveni hrvatski kipar Vanja Radušić (1906 - 1975). Skica tog spomenika iz 1938. godine može se lako naći na internetu u Digitalnoj zbirci Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Veoma visok i lijep spomenik kralja Petra na konju. Još nije kasno da se po toj skici izradi novi spomenik i postavi na glavnom trgu u Istočnom Sarajevu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља