среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.02.2020. у 13:37 Јована Рабреновић

Вирус корона може да нашкоди српској економији

Расте извоз у Кину, а њихови туристи су сада на првом месту по важности за наш туризам
Процењује се да је епидемија САРС-а из 2003. успорила кинески раст за приближно један проценат (Фото АП/Kin Cheung)

Надамо се да ће се епидемија вируса корона ускоро окончати, јер њено даље ширење може озбиљно да штети Србији. Кина је наш све важнији економски партнер. Осим познатих кинеских инвестиција у Бор и смедеревску железару, раст кинеског удела у нашој економији је у порасту и више није занемарљив, оценио је јуче Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), на представљању фебруарског броја.

– У последње две године изузетно расте робна размена, а посебно је у експанзији наш извоз у Кину. Вредност робног извоза Србије у Кину лане се приближила износу од 300 милиона евра, што је 2,2 пута више у односу на 2018. Притом, прираст извоза од 217 милиона евра чини 17,3 одсто укупног прираста робног извоза Србије у прошлој години. Покривеност увоза робе из Кине нашим извозом на то тржиште тренутно је нешто више од 13 одсто. Током 2018. и годинама раније износио је око четири одсто, па и ниже од тога – рекао је Николић.

Кинески туристи су сада на првом месту по значају за наш туризам. Прошле године имали су 268.000 ноћења, што је за 50 одсто више него 2018. Они су остварили тачно четвртину укупног прираста ноћења свих страних туриста у 2019. Притом се број долазака кинеских туриста у 2019. удвостручио у односу на 2018. Кинези заузимају друго место и по броју ноћења, одмах после туриста из БиХ.

– Процењује се да је епидемија САРС-а из 2003. успорила кинески раст за приближно један проценат. Ефекти актуелне епидемије вируса корона биће сигурно јачи. Најпре, епидемија је ескалирала средином јануара, у сезонски најјачем месецу за потрошњу у Кини, због новогодишњег празновања. Сваки притисак на раст Кине сада ће погодити глобалну економију, која је и без тога под рецесионим притиском, јаче него пре. Кина је 2003. била шеста највећа светска економија, данас је друга, после САД. Главни је покретач глобалног раста и Међународни монетарни фонд процењује да је само Кина заслужна за готово две петине глобалне економске експанзије у 2019. години. Свако озбиљније успоравање економије Кине данас би се директно прелило на светску економију – каже Николић.

Стојан Стаменковић, сарадник МАТ-а, рекао је, кад је реч о индустријској производњи, да је она у децембру међугодишње повећана за 8,3 одсто, колико је повећана и производња прерађивачке индустрије. Нагласио је да висок међугодишњи пораст у децембру није резултат текућег убрзања, већ ниске базе због пада у децембру 2018. због пуног ефекта косовских такса.

У целој 2019. години производња укупне индустрије повећана је за 0,3 одсто, производња прерађивачке индустрије за 0,2 одсто, електропривреде за 0,5 одсто, а рударства за 1,2 одсто.

Бруто инвестиције у основна средства у 2019. години, у односу на претходну годину, оствариле су реалан раст по стопи од 15,9. То је четири пута више од реалне стопе раста БДП-а, тако да се сада може говорити да су укупне инвестиције достигле циљаних 24–25 одсто БДП-а. Зато се сада, кад је достигнут квантитативни циљ, треба посветити квалитативном, оценили су економисти.

Могу се чути замерке да стране директне инвестиције чине велики део свих инвестиција, науштрб домаћих и домаће штедње, што носи ризик да одлив профита страних компанија у неком тренутку буде већи од прилива капитала.

Коментари8
4223f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mile
Ovaj virus je jako opasan... Deluje samo na botove ! Plasim se da ne ostanemo bez njih !
pademinaum
Naskodice Srpskoj ekonomiji samo i jedino ako se zabrane posete trznim centrima !!! Ako je zabrana posete bolnicama, skola je produzila raspust i normalno je da su sledeci na redu trzni centri gde se okuplja veli,ki broj gradjana. Pitanje je samo koliko se svezeg vazduha ubacuje u sistem ventilacije i grejanja trznih centara ili se vrti isti vazduh radi ustede energije?
Miša
...izbegavati neke tržne centre i eto rešenja...
Venecija
Logika je prosta. Korona virus je opasan, većina zemalja ili je obustavilo izdavanje viza ili je potpuno zabranilo ulaz putnika iz Kine ili ima prave mere stacionarnog karantina. Srbija, Bosna i Albanija su jedine zemlje u Evropi za koje u ovom trenutku kineskim državljanima ne treba viza. Rusija je uvela vize posle izbijanja zaraze u Kini. Ovo nije SFRJ da pare od turizma ima u državnu kasu. Privatni džepovi se bogate, a ugroženo je zdravlje.
srpska ekonomija je cudo
njoj moze da naskodi samo ako gastarbajteri prestanu da salju lovu....
Миланм
Процене су тренутне да ће БДП Кине пасти испод 6% што је само недостижна даљина за већину западних држава, губици на вредности берзанских папира кинеских компанија мере се хиљадама милијарди долара али мислим да ће за нас бити много важнији пад индустријске производње у Немачкој који је данас објављен и износи -4% у односу на исти период прошле године јер је наш трговински биланс са Немачком око 5милијарди а са Кином око 200милиона.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља