недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Истраживачи пред Уставним судом бране своју независност

Представници четири научна института истакли су да су управни одбори њихових установа „постали инструменти у рукама владе и Министарства просвете и да директори на чији избор утичу добијају огромна овлашћења”
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 12.02.2020. у 22:55
Представници четири научна института су новинарима говорили о примедбама на закон (Фото Д. Јокић Стаменковић)

Избор руководства у најмање четири државна научна института у протеклих годину дана представља камен спотицања у односима истраживача и представника Министарства просвете. Поједини научници јуче су и отворено осудили зато што просветне власти „најгрубље крше члан 72. Устава, којим се јемчи аутономија универзитета и научних установа”. Ову тврдњу изнео је Владан Чокић са Института за медицинска истраживања, нагласивши да су „управни одбори института постали инструменти у рукама владе и Министарства просвете”, а да директори на чији избор утичу „добијају огромна овлашћења”.

Поменути истраживачи ујединили су се крајем прошле године у Мрежу академске ангажованости и солидарности (МАСА), а после прве конференције за медије, коју су јуче организовали у Београду, послали су Уставном суду иницијативу за оцену уставности Закона о науци и истраживању и затражили измену члана 60, који прописује избор чланова управног одбора института. Како је напоменула Газела Пудар Драшко са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду (УБ), споран начин избора чланова управног одбора института уведен је још с изменама старог закона 2010. године. Прописале су га претходне просветне власти, али запослени у четири од 11 института Универзитета у Београду истичу да сада тек осећају последице у пракси јер су њихови управни одбори изабрали директоре институција по нахођењу владе, а мимо мишљења научних већа истраживачких установа.

Поред Института за нуклеарне науке „Винча”, о чијем се избору руководства прошле године доста говорило у медијима, у питању су, каже Газела Пудар Драшко, институт на којем је она запослена, али и Институт за медицинска истраживања и Институт за мултидисциплинарна истраживања.

– Проблеми потичу од тога што Министарство просвете има могућност да у потпуности контролише управне одборе научних института, што значи да према закону Влада Србије именује четири члана тог одбора који долазе ван института, док се из редова запослених бирају три члана. На тај начин министарство преко већине чланова које именује у управном одбору може да контролише план и програм, постављање директора института као и све активности у оквиру научне заједнице – истакла је Газела Пудар Драшко основу незадовољства научника и додала да се проблем односи не само на државне већ на све истраживачке институције у земљи.

Сузана Блесић са Института за медицинска истраживања УБ подсетила је да се пре законских измена 2010, које су остале и у прошлогодишњем Закону о науци, половина чланова управног одбора института бирала из редова запослених, док је половину одређивала влада. Такав реципроцитет научници траже и сада. Она је нагласила да су сви спољашњи чланови управних одбора такође универзитетски радници и да су гласањем за директоре које не прихватају научна већа прекршили чланове 5, 6, 30 и 32 Кодекса професионалне етике УБ.

Истраживачи су добили и синдикалну подршку ГСПРС „Независност”, чији је председник Томислав Живановић изразио бојазан да наметање директора мимо воље научних већа у четири института води ка уништењу аутономије универзитета какво се у пракси могло видети с такозваним Шешељевим Законом о универзитету из 1998. године.

– У последње време имамо низ случајева тихог гашења аутономије универзитета и широк спектар кршења њихових права све до примера академске нечеститости. Зато смо основали удружење и циљано на површину износимо баш овакве случајеве за које јавност мало зна – појаснио је Јанко Баљак, члан координационог одбора МАСА.

Владан Чокић је додао да су с увођењем институционалног финансирања истраживача од ове године новчана средства опредељена за истраживачки рад под контролом директора института што је, према његовим речима, снажно средство контроле српских научника.

Министарство просвете: аутономија гарантована преко Фонда за науку

Из Министарства просвете су унапред, дан пре одржавања најављене конференције за медије, саопштили да је у оквиру реформе финансирања и организације науке, уз неподељену подршку научне заједнице, после 15 година донет нови законски оквир. Након набрајања предности које су увели за науку и научнике, нагласили су да одредбе из прошлогодишњег Закона о науци и истраживањима у вези с избором директора и управних одбора института нису мењане у односу на Закон о научноистраживачкој делатности из 2005. године.

– За време мандата ове владе, у мрежи од 59 института, именовани су председници и чланови управних одбора 40 института чији је оснивач Република Србије, и изабрано више од 50 директора института, од којих су само три у статусу вршиоца дужности, чиме је мрежа института суштински ојачана, а институционални капацитети и аутономија додатно оснажени. У потпуности је у свим претходним ситуацијама, а преко управних одбора, испоштована законска процедура избора директора, која укључује јавне конкурсе – саопштавају службеници у Министарству просвете.

Суштинска аутономија научноистраживачког рада институција, али и појединаца, према њима, загарантована је успостављањем Фонда за науку у коме се, кажу, креирају научне политике.

– Програми тог фонда предвиђају и подршку иницијативама које долазе из саме академске заједнице. Увођењем институционалног финансирања, елиминисана је неизвесност у раду и омогућено вишегодишње планирање активности. Сигурно финансирање, уз квалитетан законодавни оквир, гарант је стручног, независног и непристрасног рада наших научноистраживачких институција – пише у саопштењу министарства.


Коментари7
a4877
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Соко са Грмије
Мислим да је нормално да институција која финансира има контролу о раду који је финансиран!
Ruža
Zašto Vaš list uporno izbegava da pita, a Mimistarstvk prosvete da odgovori šta će biti sa istraživačima-studentima doktorskih studija kada doktoriraju po novom Zakonu o nauci ?
Zeljko Bgd.
Istrazivaci nece nista uraditi pred /ZA/Ustavnim sudom. To je partijski sud i nema veze sa zakonom, pravom i pravdom. Poznato je kako su birani i ko ih je predlagao. Tuga.
буки
Покушавам да разумем зашто тек сада протестују због закона који је уведен још 2010. Нека ми неко помогне.
Sandra
Zato sto su donosenjem novog zakona o nauci prosle godine i promenom nacina finansiranja, direktori instituta dobili ovlascenja da po svom nahodjenju raspodeljuju novac namenjen istrazivanjima dok su ranije ovim novcem raspolagali sefovi projekata, tako da je sada bitno da li je direktor postavljen po volji istrazivaca instituta, ili po volji spoljasnjih clanova upravnog odbora, tj. vlade.
Препоручујем 20
nikola andric
Srpski paradoksi. Dok na jednoj strani imamo diskusije o slobodi veroispovesti koja omogucavaju veru u Boga, andjele, djavole, svece, crkvena velicanstva, itd. sloboda istrazivnja odnsosno nauke je ostala na nivou Galileja. ''Ipak se okrece'' mu je bila jedina uteha u doba inkvizije. Tako je to u drzavama sa ''zamenicima direktora'', ministra, itd. a to pored ''pomocnika direktora'' , ministra , itd. Ko je onda odgovoran i za sta ni Bog (kako se kaze) ) ne zna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља