недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

И Југославија била под лупом ЦИА и БНД

Као фантомски власници фирме „Крипто АГ”, амерички и немачки обавештајци су продавали компромитовану опрему за шифровање комуникације у више од 120 земаља
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 13.02.2020. у 13:44
Седиште Централне обавештајне агенције у Ленглију (Фото EPA/Dennis Brack/Blackstar)

Дуже од 50 година владе из целог света указивале су поверење фирми „Крипто АГ” из Цуга да им осигура поверљивост комуникација тајних служби, војске и дипломата. Како ексклузивно откривају „Вашингтон пост” и немачки јавни сервис ЗДФ, тајни власници те швајцарске технолошке компаније деценијама су били америчка ЦИА и немачка обавештајна служба БНД.

Операција „Рубикон”, описана као обавештајни подвиг века, до детаља је описана у документима до којих су дошли амерички и немачки новинари. Из њих се сазнаје да је од шездесетих година прошлог века наовамо више од 120 земаља користило опрему ове швајцарске фирме. Наведене су поименице њих 62, укључујући Југославију. Највећи корисници технологије за шифровање комуникације били су Саудијска Арабија и Иран.

Ни ЦИА ни БНД нису хтели да коментаришу медијске наводе.

Интервјуисани амерички и немачки званичници не оспоравају аутентичност докумената. Некадашњи немачки министар надлежан за обавештајну службу Бернд Шмидбауер потврдио је ову обавештајну операцију, рекавши да је сигурно допринела да свет буде безбеднији.

Први велики успех „Крипто АГ” био је уговор за машине за кодирање комуникације америчке војске у време Другог светског рата. Касније се списак клијената проширио на много земаља, укључујући Иран, војне хунте у Латинској Америци, ривале у нуклеарном наоружању Индију и Пакистан, па чак и на Ватикан. Како наводи „Вашингтон пост”, нико од њих није знао да иза свега стоје амерички и немачки обавештајци, који су од 1970. године у најстроже чуваном тајном партнерству, манипулишући сопственим производом, долазили до најповерљивијих података како непријатеља, тако и савезника.

Детаљна прича о операцији „Рубикон” показује како је у САД растао апетит за надгледање целог света, што је 2013. разоткрио Едвард Сноуден. Такође има везе и с актуелним сумњама према компанијама као што су руски „Касперски” и кинески „Хуавеј”, јер су амерички обавештајци радили управо оно за шта сада сумњиче ривале.

Немачки и амерички новинари имали су увид у детаљан опис учешћа ЦИА и БНД у аранжману који се описује као једна од најбоље чуваних тајни хладног рата. Помињу се имена агената који су руководили програмом и директора компаније који су га спроводили. Описано је како је до сарадње дошло, како су САД и њени савезници годинама користили лаковерност других земаља, на њима зарађивали и крали им тајне. Описани су и први сукоби који су довели до окончања и повлачења немачке стране деведесетих година.

Амерички лист пише да је операција под шифром „Лексикон”, а касније „Рубикон”, једна од најрискантнијих у историји ЦИА. Стране владе су добро плаћале САД и Немачкој, а те две земље и још неке имале су приступ њиховим највећима тајнама. Још најмање четири земље, Израел, Шведска, Швајцарска и Уједињено Краљевство, или су знале за операцију или су им САД и Западна Немачка давале кроз њу прикупљене обавештајне податке, наводи „Вашингтон пост”.

Из докумената се види да су ЦИА и сестрински НСА од седамдесетих година контролисали скоро целокупно пословање швајцарске фирме и са немачким партнерима доносили кадровске одлуке, пројектовали технологију, саботирали алгоритме и циљали клијентелу. Захваљујући томе могли су да прислушкују комуникацију иранског руководства за време талачке кризе у америчкој амбасади у Техерану 1979. и прослеђивали су комуникацију аргентинске морнарице Великој Британији у рату око Фолкландских острва. Документи показују да су БНД и ЦИА веома рано били информисани о свргавању некадашњег председника Чилеа Салвадора Аљендеа и о кршењу људских права војне власти у Аргентини. Ухватили су и либијске званичнике како један другом честитају када је 1986. бомбардована дискотека у Берлину.

Мана операције је била то што главни ривали СССР и Кина никада нису били купци швајцарске опреме за шифровање. Испоставило се да је њихова сумњичавост била оправдана. Ипак, историја ЦИА показује да су амерички шпијуни много сазнали из комуникације трећих земаља са Москвом и Пекингом.

Није да све ове године није било сумњи и компромитујућих открића, али је ово први пут да се откривају праве размере веза ЦИА с компанијом и немачким партнерима. Роналд Реган је неким несмотреним изјавама после напада на дискотеку у Берлину пробудио сумњу код Либијаца. Затим, почетком деведесетих у Ирану је ухапшен продавац компаније „Крипто” који није знао да продаје „избушену” опрему. Негде у то време БНД је закључио да је ризик превелики и повукао се из операције, а ЦИА је откупила његов део и наставила до 2018, када је продала све, рекли су садашњи и бивши званичници.

Исте године је компанија ликвидирана, а од имовине и запослених формиране су две нове. „Сајван” ради само за швајцарску владу и њен директор је исти који је био током две деценије везе с ЦИА. Он није хтео да коментарише открића и рекао је да сада не сарађују ни са једном обавештајном агенцијом. Други наследник, „Крипто интернешнел”, преузео је бренд и међународно пословање, а његов директор каже да никада нису имали било какве везе са ЦИА или БНД и да се осећа крајње изневерено, као и сви радници и клијенти, ако је објављена прича тачна.

Два извештаја о истој операцији, један написан у ЦИА, други у БНД, откривају и споречкања партнера око новца, контроле и етичких граница. Немци су често били згрожени с каквим полетом амерички шпијуни надзиру савезнике, али су обе стране сматрале да је операција превазишла сва очекивања по успешности.

Из папира се види да је у неким тренуцима „Крипто” обезбеђивао 40 одсто свих дипломатских депеша и других докумената страних влада које су аналитичари НСА потом декодирали у потрази за обавештајно вредним подацима.

Све време су се од посла сливали милиони долара, које су партнери делили и улагали у нове операције.

Швајцарска влада је прекјуче најавила да покреће истрагу о везама „Крипто АГ” са ЦИА и БНД, а почетком месеца је одузета извозна дозвола „Крипто интернешнел”. „Вашингтон пост” оцењује да су швајцарски званичници морали знати за везу њихове фирме с америчким и немачким службама, али да су предузели нешто тек када су сазнали да ће новинари објавити сазнања.

Гледано из угла мозгова операције, „Рубикон” је у документима представљен као тријумф шпијунаже који је Америци донео предност у хладном рату, држао на оку бројне ауторитарне режиме и штитио интересе САД и савезника. Не поставља се питање шта је Вашингтон за то време знао о земљама које су спремале атентате и етничко чишћење и да ли је нешто предузео да то спречи или је ћутао да не би реметио драгоцени извор података.


Коментари7
1808f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Прича је веома "натегнута" и пре личи на добар сценарио за неки филм из времена хладноратовске шпијунаже. Мислим да је добар део материјала измишљен и лепо упакован у "бајку". Као филмови из серијала "Рамбо" где главни лик убија читаве дивизије Северновијетнамаца, а после "зауставља" совјетске дивизије у Афганистану. Снимљени су после америчког пораза у Вијетнаму. Да се нација "осоколи". А овакве ствари увек испливају на површину у моменту када Америма светски утицај (и углед) крену низбрдо.
Братимир
Илија Чворовић је био у праву. И данас ЦИА, БНД и МИ све прислушкују.
Radmila Mišić
Iako se u američkim filmovima sovjetski agenti prikazuju kao kruti i ideološki zaslepljeni formalisti, ispade da jedino Sovjeti i Kinezi nisu bili naivni. A mi smo, sa naprednim modelom samoupravljanja progutali i udicu sa mamcem.
Dragan Pik-lon
Ta saradnja CIA-e i BND-ea se narocito intezivirala za vreme Klintona i Toni Blera.Kada je bilo potrebno da se pronadju veci nacisti od Hitlerovih.Da bi se zabasurilo senlucenje Klintona u Ovalnom Kabinetu i da bi Bler dobio svojih pet minuta protiv Sadama Huseina i njegovohg oruzja za "masovno" unistenje.Na drugosj strani imamo Nemce koji su posle pada berlinskog zida dobili svojih 5 minuta(Genser) da uniste Jugoslaviju,citajte-srpske zemlje.Resto znaju i vrapci...!
Petar Milic
Pa sta je toliko cudno To im je posao Sta ce Politici ovoliki clanak ajde da su napisali 5-6 redova ajde de a ovako bez veze

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља