недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Плагиране докторате више нико не помиње

После проглашења „неакадемског понашања при изради дисертације доктора наука Синише Малог” на УБ помињало се још девет пријављених и ко зна колико још сумњивих докторских радова
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 13.02.2020. у 22:55
По један примерак сваког одбрањеног доктората већ деценијама бива смештен на полице Универзитетске библиотеке (Фото И. Милутиновић)

Без обзира на то што је подигла највише прашине у медијском, академском и јавном животу Србије, истина о плагираним докторским радовима нити почиње, нити се завршава како је то саопштено „неакадемским понашањем при изради дисертације доктора наука Синише Малог, министра финансија”. Уколико оно до краја и коначно остане неакадемско – јер је Мали, због процедуралних пропуста, у међувремену поднео жалбу Управном суду, који питање плагирања у докторском раду може можда поново да врати на Универзитет у Београду. Многобројни представници академске заједнице и Српске академије наука и уметности годинама раније упозоравали су на поприлично раширену појаву плагирања не само уџбеника већ и доктората, апелујући на набавку софтвера „ајтентикејт” (iThenticate) који показује у којој мери је неко дело оригинално.

Београдски универзитет се претплатио на тај програм, а да ће лиценцу имати и у 2020. години на једној од седница Сената обећао је проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете. Ректорка проф. др Иванка Поповић по окончању случаја „Мали”, бар што се тиче универзитетског већања, истакла је да је у процедури провера још девет или десет могуће плагираних радова. У међувремену је у јавности на ову појаву подсетио и социолог проф. др Владимир Вулетић, указавши да већи проблем од плагираног доктората министра финансија представљају плагиране докторске дисертације универзитетских професора који образују неке нове, потенцијалне докторе наука.

Један од разлога што се доскоро о овој појави и није баш много говорило лежи у чињеници да до 22. јуна 2016. нису ни постојале процедуре за утврђивање плагијата на највећем универзитету у земљи. Тог дана је на Сенату УБ усвојен Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, а проф. др Владимир Бумбаширевић, тадашњи ректор УБ, истакао је да ће „сви поступци који су у току бити третирани по овом правилнику”. Бумбаширевић нам, међутим, није одговорио на питање колико је тада било „сумњивих” докторских дисертација. Сенат је тог дана усвојио и Кодекс професионалне етике УБ и Правилник о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику УБ. Четврти документ, потребан за поништење плагираних докторских радова, Правилник о поступку поништавања дипломе, усвојен је месец дана пре „академске пресуде” Синиши Малом, 11. септембра 2019. У међувремену 2017. године донет је и Закон о високом образовању који у члану 127 регулише поништење дипломе доктора наука.

Значи, ту је софтвер, ту су коначно и правни акти, па ту је и искуство с мањкавостима за које се посумња да су намерно или ненамерно почињене приликом одлучивања о докторату Малог. Остаје још да се убрза и чује одлука о бар девет пријављених и ко зна колико још не пријављених „лабавих” докторских радова само на Београдском универзитету. А само од једног саговорника „Политике”, чије је име познато редакцији, чули смо да је последњих година по наруџбини за друге особе написао три докторске дисертације по цени од око 1.000 евра и да он није једини који се за новац бави овим „бизнисом”. Тако да сам није стигао да напише свој рад и да докторира.


Коментари42
ddc34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Možda je moguće napisati doktorat za 1000 €, ali za privatne i slične fakultete, plagirati-prepisati tuđi doktorat, kao što je bio slučaj za doktorat Siniše Malog. Rad na ozbiljnim doktoratima nije nikad kraći od tri godine sa celodnevnim angažovanjem. 1000 € su dve prosečne plate u Srbiji, za to vreme se ne može napisati ozbiljan naučni rad za časopis, a ne ceo doktorat.
Akki
Pa upravo Sinisa je sa drzavnog fakulteta
Препоручујем 1
Matija Soskic
Resavska skola je uvek bila popularna u Srbiji, pa se plagijatori ne kaznjavaju.
Gaga
Drugi slučajevi nisu zanimljivi jer nemaju političku upotrebnu vrednost.
Sofija
Vi novinari treba da pisete o takvim temama,da se ne zaborave!Pisite i onom dekanu i rektoru Medicinskog faksa u KG i o njegovom sinu ,da vidimo kako se to zavrsilo i da li je neko kaznjen!
Nikola
Ko se seca izjave Sinise Malog "Najradije bih pocepao taj doktorat, napisaću još jedan"? Tome treba dodati da je pre FON-a Ekonomski fakultet odbio slicnu tezu Sinisi Malom? Ko se tako lako odrice i tako lako pocinje iz pocetka, ako je vec "napisao" doktorat? Ko medju post-diplomcima to moze sebi da priusti, da ne govorimo o ljudima koji obavljaju drzavne funkcije i imaju porodicu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља