петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.02.2020. у 20:20 И. Албуновић – Ј. Антељ

Просечан рачун у продавници пет евра

„Лидл” за кратко време направио пометњу и са 23 отворене продавнице по приходима заузео између 10 и 20 одсто тржишта, колико имају и „Делез” и „Меркатор С”
(Фото А. Васиљевић)

Потрошачи у Србији просечно у трговини троше 5,23 евра, показују најновији подаци Комисије за заштиту конкуренције. Анализа малопродаје обухватила је 2017. и 2018. годину и ови подаци се незнатно разликују у односу на претходно двогодишње истраживање, када су грађани у радњама по куповини остављали 455 динара. На годишњем нивоу, према подацима које су комисији доставили трговци, грађани су у 2018. години трошили укупно 604 евра. Иначе, анализа је показала да су трговци обухваћени овим истраживањем у Србији у 2017. години остварили приход од око 300 милијарди динара, односно 358 милијарди у 2018, што је раст од око 19 одсто. Показало се да је током 2018. године код 50 учесника на тржишту дошло до раста прихода, док је код девет њих забележен пад.

Интересантно је и да потрошачи у Србији очигледно још нису навикли да намирнице купују преко интернета, што показују и подаци о онлајн продаји. Наиме, трговци у укупним приходима од онлајн продаје инкасирају мање од један одсто, што је занемарљиво, посебно у поређењу са других тржиштима у Европи, где овај вид продаје непрекидно расте. Кад је реч о структури тржишта у ове две године, и даље највећи број радњи на домаћем тржишту има „Делез”, а следи га, као и годинама уназад, „Меркатор С”, док је на трећем месту „Аман”. Ова три трговца у Србији имају око хиљаду малопродајних објеката.

Међутим, кад је реч о приходима, у 2018. години је дошло до знатног преокрета. Годину дана раније прва три места и по приходима су заузимали „Делез”, „Меркатор С” и „Аман”, с тим што је учешће белгијског ланца било између 20 и 30 одсто, „Меркатора С” од 10 до 20 процената, а „Амана” до пет процената. Доласком „Лидла” статистика се променила, па је треће место заузео немачки ланац, али су се знатно променили и удели, посебно кад је реч о белгијском конкуренту. Сада прва три трговца имају подједнак удео, и то између 10 и 20 одсто. Процењено учешће других трговаца у Србији који су међу првих десет креће се у интервалу од нула до пет процената, а међу њима су од већих ланаца још и „Аман”, „Универекспорт”, „Дис”, „Гомекс”, „Метро кеш енд кери”...

У Србији и даље доминирају мали традиционални објекти, који чине 63 одсто тржишта. Такозвани модерни продајни формати заузимају 37 одсто укупног броја малопродајних радњи, при чему највећи објекти – радње површине веће од две хиљаде метара квадратних – заузимају тек три процента тржишта. Према подацима из 2018. године, девет трговинских компанија је имало више од сто објеката, док је највећи број фирми (45) имао до 50 трговина.

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да је анализом обухваћенo више од 2.500 малопродајних објеката. Како закључују, највећи део малопродајних објеката обухваћених узорком чиниле су традиционалне продавнице, односно објекти површине до 200 квадрата. Када је реч о висини остварених прихода, највише је забележено у објектима површине од 400 до 2.000 метара квадратних, који чине 39 одсто, односно 48 процената укупних прихода обухваћених узорком. Комисија истиче да је анализа тржишне снаге компанија које послују у Србији показала да су се издвојила два трговца – „Делез” и „Меркатор С” – који су у посматраном периоду заузимали прва два места. Али кажу и да је важно истаћи да је током 2018. године забележен улазак „Лидла”, као новог учесника, који је, према проценама и када је реч о висини остварених прихода, са 23 новоотворена објекта остварио тржишно учешће од 10 до 20 процената.

„У савременој малопродаји постоје два тренда, а то су концентрација и модернизација. На нашем тржишту се већ сада може говорити о модернизацији сектора будући да смо добили и новог играча, а то је дисконтни ланац, затим да су се појавиле и продавнице органске хране, али и да се бележи развој електронске трговине”, наводи се у извештају Комисије за заштиту конкуренције.

Коментари12
7eb88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoka
Tacno.
Beli
Potrosi porodica koja posalje jednog clana.Bilo bi dobro da je po clanu porodice.Ali to ce biti za oko 2 godine.
Бинср
Сиротиња, беда и јад..
Milan
Ne dajem više od 9.000 dinara mesečno za hranu, kozmetiku i higijenu. Sam sam sebi uveo limit. Napravim listu i samo to kupim u prodavnici. Račune sam smanjio 20-25% i ništa mi ne manjka.
Sojer
Sve to puta 4
Ozren
Sta fali vodi u Lidlu?
Milos miokovic
... Ozren@nema middle gazirane...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља