субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Судан спрема бившег „диктатора” за Хаг

Прелазна државна управа најавила испоручивање Омара ел Башира због наводног геноцида у Дарфуру
Аутор: Тања Вујићпетак, 14.02.2020. у 20:00
Омар ел Башир каже да неће сарађивати с „политичким судом који му смешта Запад” (Фото: ЕПА ЕФЕ М.А.)

Омар ел Башир (76), бивши председник Судана (од 1989. до 2019) , виђен је ових дана за Хаг. Та одлука је донета пуних 11 година након што је Међународни кривични суд (МКС) издао налог за његово хапшење због оптужби да је одговоран за „злочине против човечности, ратне злочине и геноцид” у Дарфура. Током побуне, у том региону је, према наводима суда, побијено преко 300.000 цивила, док је 2,7 милиона људи насилно расељено. Све оптужбе Хага Башир енергично демантује од почетка.

Башир, први светски лидер против кога је МКС издао налог за хапшење док је још био на власти, свргнут је прошлог пролећа, након вишемесечних народних протеста против „диктатора”, који је некада највећом и нафтоносном државом Африке деценијама руководио чврстом песницом, да би је економски довео готово до просјачког штапа. Одлуку о испоручивању Башира МКС-у, након вишегодишњег избегавања „хашке правде” уз помоћ домаћег безбедњачког апарата и низа утицајних и пријатељских страних држава, донео је ове седмице Суверени (прелазни) савет Судана (11 чланова, неки цивили, остали из редова армије).

„Сви против којих је МКС издао налог за хапшење треба да буду упућени на суђење”, поручио је Мухамед ел Таиши, члан Сувереног савета, тела које је, након лањског доласка „арапског пролећа” у Судан и надгорњавања око политичког профила које оно треба да има, добило трогодишњи прелазни мандат да формира нову власт.

Таиши није Башира том приликом поименце споменуо, али се зна да су на хашком списку за хапшење због недела у Дарфуру четворица званичника бившег режима с председником који је државом управљао преко 30 година на челу. Испоручивање Башира Хагу било је први од четири услова побуњеника у Дарфуру, који одскора настављају оружану борбу за већу аутономију, можда и отцепљење региона на стратешкој граници према нафтним пољима Либије и Египта.

Тренутак у којем је Суверени савет Судана одлучио да пошаље Башира МКС-у изненадио је посматраче. Колико прошле седмице, генерал Абдел Фатах ел Бурхан, шеф Сувереног савета Судана, састао се с израелским лидером Бенјамином Нетанијахуом у Кампали, главном граду Уганде. Сусрет суданског лидера с израелским премијером, незамислив у време Башира, генерал Бурхан је објаснио потребом да земља изађе из вишедеценијске скрајнутости на међународној арени, сиђе са америчке листе држава које спонзоришу тероризам (на њој се налази од 1993. године) и уђе у нову рунду преговора с Међународним монетарним фондом и Светском банком (уз отпис 65 милијарди долара дуга).

За повратак на међународну сцену, неопходно је намирити поједине рачуне из прошлости, проценио је званични Картум. Тим поводом, почетком фебруара, представници Сувереног савета Судана потписали су непрецизирано финансијско поравнање са породицама жртава бомбашког напада на амерички ратни брод „Коул” 2000. године у јеменској луци Аден, када је погинуло 17 америчких морнара, а десетине су повређене. Вашингтон је тада оптужио Баширов Картум да стоји иза напада у Адену. Иза тог поравнања, на које се чека годинама, уследио је договор да представници Картума током овог месеца дођу у Вашингтон на разговоре са Мајком Помпеом, америчким шефом дипломатије.

У међувремену, да ли ће Башир стварно бити изручен Хагу или ће му можда за „ратне злочине”, „злочине против човечности” и „геноцид” у Дарфуру бити суђено у Судану – за сада је неизвесно.

Башир, тренутно у затвору у Картуму због оптужби за корупцију, на вест да му се ипак коначно спрема Хаг, најавио је да са тим „политичким судом који му смешта Запад” неће сарађивати.

Као и у случају налога за хапшење Башира из МКС-а, који је својевремено оштро поделио свет, и овог пута Суданци и међународна заједница оштро су подељени око могућих последица тог чина Сувереног савета.

„Башир би могао да одлучи да ипак сарађује са МКС-ом да се освети генералима који су прошлог пролећа допринели његовом паду. Са друге стране, његово испоручење Хагу могло би да распали старе политичке, верске и оружане суревњивости у стратешкој држави на Црвеном мору. Суђењем у Картуму могао би се избећи најгори сценарио”, упозоравају посматрачи у региону.


Коментари1
306dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Овоме ће судити што је убио 17 амерички морнара а онима који су побили милионе људи у Вијетнаму и још у десетини других земаља неће бити никад суђено.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља