петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.02.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Дуг враћамо дугом

За ову годину предвиђена емисија обвезница од две милијарде евра може бити одложена јер се ради на достизању инвестиционог рејтинга земље
Ниске камате прилика да се повољније отплате стари кредити (Фото Пиксабеј)

Србија се у последње време задужује по рекордно ниским каматама.

Подсећања ради држава је крајем јануара продала 150 милиона евра државних обвезница деноминованих у еврима на рок од 20 година, по стопи приноса од три одсто, а спрема се и емисија дугорочних обвезнице деноминованих у динарима од 100 милијарди динара на рок од 12 година. Тек ће се видети колика ће камaта бити у том случају.

Добра вест је свакако и то што је јавни дуг пао на 48,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), а дужни смо око 24 милијардe евра.

Међутим, дуг у апсолутном износу од тe 24 милијардe евра се не смањује и то годинама. Од 2015. године. Па како то да ниво дуга остаје исти, а да је у релативним износима, мерено према бруто домаћем производу, смањен. И зашто, мерено милијардама евра, нисмо смањили износ јавног дуга када нам је државна каса три године заредом у суфициту, односно има вишка пара у њој.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је удео јавног дуга у БДП-у смањен због реалног раста БДП-а и јачања динара. По та два основа јавни дуг је смањен са око 70 на око 50 одсто БДП-а. По његовом мишљењу актуелно задуживање већим делом намењено је рефинансирању старих дугова, а мањим дефициту ако га буде до краја године.

– Задуживање ради враћања дугова није проблематично и то раде и друге земље поготово када су актуелне камате повољније од старих и треба искористити предност да се стари дуг рефинансира под повољнијим условима. Удео јавног дуга сада није висок и не повећава се, већ стоји на те 24 милијарде евра. А разлог што јавни дуг, упркос суфициту, није смањен наниже мерено милијардама евра је тај што се држава задуживала за капиталне трансакције. На пример, за исплату страних акционара Комерцијалне банке дала је око 250 милиона евра  – каже Арсић.

Он додаје да постоји ризик да се удео јавног дуга у БДП-у повећа уколико се обистине најаве о извршењу великог инвестиционог плана и порасту плата. Прво би то, како он каже, утицало на повећање дефицита у државној каси, а потом и на јавни дуг.

Аналитичари Ерсте банке кажу да нову емисију еврообвезница у вредности до две милијарде евра очекују у другој половини године.

– Након успешног пласмана емисије обвезница од једну милијарду евра средином 2019. године, после којег је уследило поновно отварање тендера за додатних 550 милиона евра, Србија разматра могућност још једне емисије еврообвезница ове године, у вредности до две милијарде евра. С обзиром на то да се пажња владе сада окреће предстојећим парламентарним изборима, не очекујемо активност пре друге половине 2020. године. Поред тога, уколико услови финансирања на међународним тржиштима остану повољни, не бисмо се изненадили уколико би влада одложила емисију еврообвезница за крај ове или почетак следеће године, након нове процене рејтинга земље, пошто се ради на достизању инвестиционог рејтинга – кажу у Ерсте банци.

Инвестициони рејтинг земље омогућио би укључивање нове групе инвеститора, који искључиво улажу у дугове земаља са инвестиционим рејтингом. Последично, то би подразумевало и веће поверење при улагању у Србију, ниже и стабилније нивое приноса, већу ликвидност која прати инструменте за улагање, као и нова дугорочнија издања инструмената државног дуга.

Тренутно су основни финансијски и економски показатељи Србије добри, а глобалне монетарне политике још увек релаксиране, тако да тржишта и даље имају позитиван став према емисијама српских обвезница. Када се ради о приносима у динарима, у последњем кварталу прошле године они су поново пали за још од 20 до 40 базних поена. Крива приноса у еврима такође има слични пад приноса.

 

Коментари29
3d26b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir Djokić
Poslednjih godinu dana smo zaduženi za dodatnih milijardu i dvesta miliona evra. Ako dodamo 500 miliona od koncesije za aerodrom, dolazimo do 2 milijarde evra minusa za godinu dana. Divan rezultat.
Nebojsa
Iako nisam ekonomista mislim da je zaduzivanje previsoko i treba jacati sobstvenu ekonomiju ali to se namerno radi po diktatu mmf-a. Srbija absolutno ne mora da se zaduzuje u to sam ubedjen.
Ivan
Nije dovoljno u odnosu na EU ili USA pokazati lojalnost kroz samo kroz sprovodjenje njihovih politickih zahteve ili preoblikovanju drustva prema zadatom obrascu novog poretka. Morate uzimate kredite i zaduziti kako drzavu tako i stanovnistvo da bi opstali na vlasti. To je mehanizam kojim dugorocno sprovodite svoju politiku bez obzira ko ce predstavljati drzavu u buducnosti.
Barka
Oko za oko, dug za dug, ljubav za ljubav a sir za pare...
Đorđe
Ako sam ja dobro razumeo a jesam, sadašnja vlast nas je dodatno zadužila za 10 milijardi eura. Zašto se toliko zadužuje ako nam sve ide najbolje u Evropi? I ko će to sve da vrati??? Neke buduće generacije?
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, НБС контролише иностране банке то је тачно. Нема развоја привреде уколико је функција НБС само у контроли,депозита, и плаћања пореза зато што иностране банке сваке године имају чист профит у укупном износу након плаћања пореза на добит у износу од 500.милиона еура. Зато свака развијена држава има своју националну банку да би профит остсо у држави ради инвестиција у привреду.Србија је изгубила чист профит зато што нема српску банку од 2003.г.до 2020.г.у износу од 10.милијарди еура.!
Yugocinik
@Дејан.Р.Тошић.. Moj drugi deo komentara je tacan jer nisam ni tvrdio da 100.000 moze da nahrani 1.500.000 ljudi. Ipak na zalost Vasa tvrdnja da 1,5 mil. zaposlenih ne moze da hrani 1,5 mil. penzionera je tacna, ali PIO Fond nije profitabilna firma koja mora da posluje sa dobitkom, isto kao i: vojska, prosveta, zdravstvo.., zato postoji drzava. Dakle nema opravdanja za male penzije ako su velike plate drzavnih uposlenika. Sto se stranih banaka tice, ipak su one pod kontrolom srpske Narodne Banke
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља