петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:48

Зашто нас не воле

Аутор: Владимир Првуловићчетвртак, 20.02.2020. у 18:00

На питање зашто српског тенисера Новака Ђоковића, после седам титула на Отвореном првенству Аустралије, западни навијачи не воле, Сања из Осла, добро позиционирана на том истом Западу, мени, фрустрираном, каже: „Ни Ђоковића, ни нас, нико неће волети, ако ми не волимо сами себе”. Озбиљно ме је продрмала. Да ли је могуће да Новака, који је дотле освојио седам победничких трофеја (сада већ и осми), воле мање од младог, успаљеног и потенцијалног победника Доминика Тима? Зашто звижде Новаку, кад сервира у одсудним гемовима? Зашто звижде Новаку, када је освојио Мелбурн више пута и од његовог оснивача и хероја Рода Лејвера, који такође не воли Новака? Шта смо им то, Новак и ми Срби, нажао учинили?

Да ли знају Аустралијанци који звижде Новаку у „Род Лејвер арени” да је империјална Енглеска – чији су самоуправни доминион (читај колонија), уз Канаду и Нови Зеланд била и њихова земља – послала младе, неискусне аустралијске добровољце у  рат против крвожедне Османске империје, у чувену операцију на Галипољу надомак Цариграда, где су изгинули као никада нико у историји? Крваве борбе су почеле 25. априла 1915, искрцавањем трупа Антанте, а завршене 9. јануара 1916, потпуним крахом и повлачењем инвазионих снага. Највеће губитке су доживеле недовољно спремне трупе Аустралије и Новог Зеланда. Од укупно упућених 568.000 војника Антанте, углавном из Ирске, Аустралије и Новог Зеланда, на ратишту је погинуло 220.000, углавном добровољаца и припадника тзв. нередовне војске! Осим недовољне припреме војника, разлози за овај страшан пораз биле су бројне грешке команданата ове операције.

Зашто звижде Новаку, када је освојио Мелбурн више пута и од његовог оснивача и хероја Рода Лејвера, који такође не воли Новака? Шта смо им то, Новак и ми Срби, нажао учинили

Нисмо их ми Срби послали на Галипоље, па да им смета и „Марш на Дрину”, ми смо уз тај марш бранили своју егзистенцију. Послала их је њихова империјална Енглеска, која је тада, на почетку Великог рата, имала више симпатија за Османску Турску, него за побуњене, како су говорили, „нецивилизоване” Србе, који су се јуначки борили за своју слободу у наметнутом аустроугарском рату.

Зашто за ту глупу одлуку не осуђују Енглезе, који су их, као топовско месо, послали на турску гиљотину, него звижде Србији која је ту империју уништила у балканским и Првом светском рату? Знају ли ишта о историји или очекују да им Доналд Т. данас помогне да буду победници историје? Тешко, али да ли ишта разумеју? Желе ли да им се, уместо „Марша на Дрину”, победничке успомене на српску победу на Церу 1914, свира „Радецки марш” аустроугарских освајача независне Србије?

Коме  нормалном би пало на памет да замера Французима што су, за химну слободе и свих француских република, узели победоносни марш Марсејаца, композитора и текстописца Клода Жозефа Руж д'Лила? У једној од најлепших химни, насталој 1792, узвикује се „Хајдемо, децо рода мог, славе је наше свануо дан ... за мач браћо, за мач у бојни ред, напред, напред, нек скотска крв залива свали гред!” (превод песника Лазе Костића из 1870). Да ли се на те поруке звижди или победоносно кличе? У каквом свету то данас живимо? Као да ће да нас потамани нека нова епидемија званих вируса корона. Ако и та епидемија није, како се спекулише, поклон Запада за зауздавање економске супремације Кине у данашњем свету....

Пошто тај свет, и поред свих победа и пријатељских гестова, не успевамо да променимо и приближимо му се, мораћемо да и даље напорно радимо и побеђујемо, макар на спортским пољима. Навијаче који ће нас подржавати тражићемо међу нашим исељеницима, којима су тријумфи наших спортиста, младих научника, математичара и физичара, па и појединих уметника, мелем за душу у отуђеном и далеком свету. Не смемо посустати, упркос свим звиждуцима. Али, прво, морамо научити да више волимо и ценимо сами себе. Без тога нас нико неће стварно поштовати. На једној српској  навијачкој застави у Мелбурну је писало: „Србија је вечна, док су јој деца верна”!
* Аутор је редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари40
89804
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

El Mussa The Kesseџija
Za ovo treba imati stomak....Naivni i dobrodušni Australijanci se biju protiv krvožednih Turaka...na Galipolju kod Carigrada .
Nele
Zapad nas krivi za WWI. Gavrilo Princip je na nagovor “Crne ruke” ubio njima dragog Ferdinanda. Odatle se jos vuce animozitet prema nama.
Marija 2 Stupatic
g-dine Prvulovicu, Amerika i Britanija su najtalentovaniji narodi u manipuliranju svojih, i to rade vec dugo, i radice sve dok im ta manipulacija treba za njihove interese! Nas Srbe na podnose i rade protiv nas takodje vec dugo, jer smo JEDINI narod na Balkanu, koji ODBIJA da budu njihove kolonijalne SLUGE, kao svi ostali bivsi Jugosloveni! Za Britaniju je 100% "normalno" da jos uvek kolonijalizuje i zahteva sluzenje sve za njihove interese, a ameri su to odlicno od njih naucili. To je ISTINA!
Čika Dragan
Ne znam da li je kralj Milutin, kako to brojni komentatori ističu, dominantni uzrok zvižduka Noletu. Deo razloga treba tražiti u "neteniskom" navijanju, a i u koreografij Noletovih simpatizera na ova dva turnira u Australiji. Sigurno da je i istorija dala svoj doprinos: Srbi su u poslednjih 200 godina ratovali protiv tri velike imperije i sve tri su u tim događajima propale. Zbog toga nas, kao i danas, smatraju "remetilačkim faktorom", jer veliki nikad nisu volili da im mali remete planove.
Mikan
Ljudi nisu dobro razumeli ovaj članak. Profesor nas krepi i podiže samopuzdanje kroz primere uspeha iz istorije koji su provereni. U tenisu nema istorijske distance.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља