среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:16

Повратак домаће робе на КиМ неће бити брз и лак

Увођењем царина на производе из централне Србије највише је погођена прехрамбена индустрија. – Мађарска, Грчка и Бугарска повећале извоз у јужну српску покрајину за око 80 одсто
Аутор: Маријана Авакумовићсубота, 15.02.2020. у 22:06
(Фото EPA/Valdrin Xhemaj)

Укидање такса на робу из централне Србије још је у магли и то има смисла само ако не буду замењене новим баријерама на Косову. Уколико се укину таксе, а уведу реципрочне мере, које најављује Албин Курти, то би значило да смо укинули једну, а поставили три нове баријере, каже за „Политику” Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација.

– И ако таксе буду укинуте, повратак наших привредника неће бити брз и лак. Биће потребно неколико месеци. Њихово место на тржишту су заузели други. Мађарска, Грчка и Бугарска су повећале извоз на Косово за око 80 одсто, Словенија за 60 одсто, а Македонија за око 50 одсто – истиче Љајић.

Министар указује и на још један велики проблем, а то је кампања која се на Косову води против српских производа. Након одлуке о таксама уследила је и она да на рафовима мора да буде истакнута застава земље из које роба долази, што је у великој мери ограничило и зауставило продају робе на тржишту Косова.

Због свега тога наша привреда дневно губи милион евра. Притом је највише погођена прехрамбена индустрија, коју су са тржишта истиснули други произвођачи и њен повратак ће бити најтежи. Пре новембра 2018. године, када су уведене таксе, на Косову је пословало 1.500 наших произвођача и трговаца.

Љајић сматра да би се, уколико таксе буду укинуте, најбрже вратили произвођачи пшенице и брашна, јер је пшеница тренутно на Косову скупља за 10-20 евра по тони. Слично је и са брашном. Према речима нашег саговорника, од целокупне производње пшенице у Србији, пре увођења такса 17 одсто је пласирано на Косову, а од целокупне производње брашна 12 процената.

Уколико таксе буду укинутe, најбрже би се вратили произвођачи пшенице и брашна, jер је пшеница тренутно на Косову скупља за 10-20 евра по тони. Слично је и са брашном

Нису само прехрамбени произвођачи из Србије на губитку. НИС је пре увођења такса од 100 одсто пласирао на тржиште Косова деривате у вредности од 57 милиона евра. Железара из Смедерева челик у вредности од девет милиона евра...

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, каже за „Политику” да од првих дана увођења активно заговарају укидање такса. Као представници привреде покренули су ово питање код највиших представника Европске уније, у Јурочејмберсу и са представницима Сједињених Америчких Држава.

– Резултат овог нашег ангажовања су и недвосмислене изјаве о потреби укидања такса које долазе из Европске уније и америчке администрације, укључујући специјалног изасланика америчког председника за преговоре Србије и Косова Ричарда Гренела, чију иницијативу за успостављање авионског и железничког саобраћаја, као и за успостављање предуслова за интензивнију економску сарадњу, подржавамо.

Таксе су умногоме нарушиле односе поверења између две стране и створиле атмосферу да сарадња српских и косовских привредника није пожељна. Међутим, наши подаци говоре о високо успостављеном степену поверења између пословних људи. Наиме, велики број, пре свега малих и средњих предузећа, која су међусобно пословала радила су то и без постојања дугорочних уговора, а мали број судских спорова нам говори да постоји успостављен однос поверења да ће послови бити реализовани – каже Чадеж.

(Фото А. Васиљевић)

Према његовим речима, да би се у потпуности обезбедио позитиван амбијент за привреднике, поред укидања такса биће потребно решавати и преостала отворена питања, међу којима су: декларисање производа, признавање докумената, усаглашавања ветеринарских сертификата (месо и месне прерађевине, као и млеко и млечни производи), укидање нецаринских баријера, на пример такса на брашно и блоковску робу...

– Укидање такса, најава изградње ауто-пута, успостављање авионског и железничког саобраћаја су повољни предуслови за подстицање економских потенцијала и несметану сарадњу између пословних заједница. Реализација ових иницијатива директно ће утицати на унапређење слободе кретања, допринети поверењу и подстаћи економску сарадњу, што ће се одразити на економски раст и развој. Постоји обострани интерес за укидање такса, јер су и наши и косовски привредници традиционално добри партнери, о чему сведочи и чињеница да комуникација између њих није прекидана – наводи Чадеж.

Према његовим речима, штета за привреду Србије због примене такса, закључно са децембром 2019, износи више од 425 милиона евра, и то мерено само нереализованим испорукама. Износ штете био би још већи, ако би се урачунало да је, пре увођења такса, очекивани годишњи раст нашег пласмана на косовском тржишту био осам одсто. Такође, немерљива штета је нарушено поверење у услове пословања и предвидљив пословни амбијент, и биће потребно доста времена и напора да се то поверење у потпуности врати.

Драгољуб Вукадиновић, председник групе „Металац”, каже да ће сачекати да таксе буду укинуте и да, ако се то деси, нема разлога да се не врате на косовско тржиште, јер су у Приштини имали коректне партнере. На Косово су пре увођења такса пласирали робу у вредности од око милион евра. Углавном посуђе, у вредности од 400 милиона евра, бојлере исте вредности и још неке производе.

– Нисмо седели и кукали. После увођења такса нашли смо друга тржишта. Увек постоји неко други ко хоће да купи робу. Наша роба је специфична и кабаста и не трпи дуг транспорт. Боље нам је да је продајемо на ближим дестинацијама и зато ћемо је опет пласирати на Косову ако укину таксе – каже Вукадиновић.


Коментари14
a5358
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Njegoš
koga je to strah Ameriku pogledati..????
nikola andric
To su verovatno ''politicke igre'' kako bi se zadrzali evorpski fondovi i pomoc evropske banke. Ko veruje da je srpska ekonomija zavisna od Kosova i njenih uvoznih tarifa? Osim toga kad se gubi promet sa drzavom A trazi se druga drzava B za prodaju sopstvenih proizvoda. Najvaznija za srpsku ekonomiju je jos uvek Nemacka.Paradoks ''velike Albanije'' je da bi svi Kosovari i Albanci najradje ziveli u Nemackoj.
Nik
Veliki napredak? U čemu? Što su Srbi sa takozvane Srpske liste položili zakletvu u čijoj vladi? Svojoj Srpskoj ili okupatosko zločinačkoj Kurtijevoj? Samim tim su priznali vladu i državu Republjika Kosove a ti tu vidiš napredak?
Средоје
У овој ситуацији је тешко било шта рећи а да буде "паметно"... Прогутали смо до сада много "жаба", када је Космет у питању, а да нема виднијег напретка. Шиптари и спонзори играју на "карту" силе, а ми на "карту" међународног права. Докле ће да траје ова "игра покера" са безброј "блефова"? За кога "ради време"? Штета од такси није мала и није једина за Србију. Размена "тамте за кукурику" није прихватљива за Србе и Србију. То мора бити јасно Куртију и спонзорима, јер су "дотерали цара до дувара"!
Из мог угла
Треба свести привредну сарању са Албанцима на Косову на разумну меру, да немају уцењивачки капацитет, а са свим околним државама максимално појачати , пре свега саБиХ, Мађарском, Румунијим и Бугарском. Позитиван и стабилан привредни амбијент на КИМ је далека будућност .Несигуран привредни партнер свакако није стратешко решење а тактички потези, показало се, превише су рискантни.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља