среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.02.2020. у 22:13 Ивана Албуновић

Долазе боља времена за српске малинаре

Старе залихе код наших традиционалних купаца су све мање, а потражња за квалитетном малином на глобалном нивоу расте
До обрта на тржишту дошло је због суше и проблема у производњи и током бербе, као и због мањка робе на америчком тржишту (Фото М. Марић)

Произвођачи малина у Чилеу, који је годинама био један од највећих конкурената малинарима из Србије, тренутно за килограм овог воћа добијају рекордно високу цену – највишу у последњих десет година.

Најзаступљенију сорту малине „херитиџ” откупљивачи у овој земљи плаћају 1,74 евра (204 динара). До обрта на тржишту дошло је због суше и проблема у производњи и током бербе, као и због мањка робе на америчком тржишту, па извозници из Чилеа сада добијају два евра за килограм смрзнуте робе типа „гриз” и 2,8 евра за најквалитетнију категорију „роленд”.

– Подаци из других земаља указују да ће у предстојећој сезони доћи до пада производње у земљама препознатљивим на светској мапи традиционалних произвођача овог воћа. То се посебно односи на Пољску, Босну и Херцеговину, Бугарску и друге – каже за „Политику” др Александар Лепосавић из Чачка, један од водећих српских стручњака за јагодасто воће. – Све ово указује да и за наше произвођаче долазе боља времена – истиче наш саговорник и објашњава да се свеукупна ситуација на светском тржишту мења.

Старе залихе код наших традиционалних купаца су све мање, а потражња за квалитетном малином на глобалном нивоу расте.

– Према информацијама од неколико великих купаца из Француске и Немачке, расплет ситуације и скок цена робе из Србије очекује се у наредних десетак дана и то је добра вест за наше произвођаче и извознике – истиче Лепосавић. Каже да ситуација у примарној производњи малине у нашој земљи, нажалост, није добра. Произвођачи су у претходне три године били прилично дестимулисани да улажу у своје засаде. Основни узрок незадовољства била је ниска цена. Велики број произвођача престао је да обрађује засаде, а добар део њих свео је улагања на минимум.

Лепосавић истиче да је негативан стимуланс стизао и преко медија, када су поједини извозници, да би обезбедили нижу цену у откупу, пред 2017. годину пласирали нетачне информације о хиперпродукцији малина у свету и Србији. Такође, и спекулације о проблемима са стандардима у производњи и у хладњачама, као и проблем са мешањем сорти и покушајем преваре страних купаца. Истиче да је највеће подозрење и уцењивачки приступ код наших традиционалних купаца изазвала информација да је у неколико случајева у малини из наше земље утврђено присуство вируса норо. Накнадном провером утврђено је да је та малина била произведена у нашем суседству, а да је реекспортована из наше земље, чиме нам је нанесена огромна штета, јер су купци сматрали да је реч о српској роби.

Према Лепосавићевом мишљењу, ни Национални савет за малину ни Радна група за сагледавање стања у малинарству нису дали очекивани одговор и препоруке на који начин превазићи лоше стање у нашој производњи.

– Србија, као земља у којој се производи најквалитетнија малина на свету, тржишту ускоро неће имати шта да понуди. Зато је више него икада неопходно успоставити фер односе између свих актера у ланцу производње и пласмана малине – каже наш саговорник. Најпре треба да сагледамо стварно стање производње и тачно утврдимо производне површине и принос који се остварује са њих.

 Истиче да нереално звучи званични податак да се у Србији малина производи на 24.000 хектара, јер приноси ни приближно не одговарају таквом стању.

– Морамо да унапредимо маркетинг и на прави начин прикажемо како се малина производи у најпознатијим малинарским подручјима наше земље. Да непрестано указујемо на њен значај у исхрани свих категорија потрошача. А не да то буде воће само за најбогатије. У свету је бројним примерима показано да малина и производи од ње имају изузетан значај у превенцији и лечењу неких од најдеструктивнијих болести савременог човека – каже Александар Лепосавић.

Коментари16
b542d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
na londonskoj berzi 1kg maline vredi 10 dolara.srbijanska malina ne ide na berzu.njom trguju bande iz nemanjine i kosancicevog venca,pljackajuci i srbiju i proizvodaca hladnjace pol.partija napravljene ukradenim parama prdece prazne, cistacice wc u becu rade 30E/h,a u srbiji branje ceo dan je 20evra niti ce ko da bere za te pare niti proizvodac ima racuna da se bavi malinom.prihod u yugi od maline iznosio je milijardu dolara-95% iz srbije.najniza otkupna cena bila je 5dm=300din.a slovenci 8dm
ID
Milane, nije srbijanska, nego srpska. Nema to veze sa pravopisom, jer se tako govorilo oduvek, dok komunisti nisu pojam srpski satanizovali. Onda bi i se i jezik svao srbijanski. Nema hrvatijanske, bosnijanske ,pa onda nema ni srbijanske maline.
Dača
"Zile"-Nije stvar u reeksportu,već o čistoj prevari.Imate par sorti visokog kvaliteta koje se proizvode kod nas i na našem terenu,to je jedan cena.Ista sorta iz npr. Bugarske ima drugu cenu.Imate sortu polka ,pola na,tulamin,glen...Sve druga i treća klasa.E to se uveze,ili samo prošetaju papire pa se proda kao naša roba.Pa onda izadje ministar,te hiperprodukcija te konkurencija ubi bože...Realno, naši rivali su samo Cileanci.
EvGenije
Za srpske malinare, ali i ostale voćare, bolja vremena će doći tek onda kada budu imali na raspolaganju vlastite ili državne hladnjače u koje će moći odlagati svoje proizvode po minimalnim cenama. Ovako su prepušteni kartelima nakupaca kojima moraju prodavati svoje proizvode po ceni koju nakupci odrede. U Ministarstvu poljoprivrede, izgleda mi, sede neki "neuki" ljudi.
Pundravac
Svreceri malina ponovo ubedjuju seljaka samonda bi imali vecu zaradu na njima.Seljak je pametan covek i gajice malinu prema svojoj logici
Žile
Uvek ista priča, proizvođači maline imaju svoju priču, prerađivači imaju svoju. To sve traje zadnjih 40god. koliko sam i sam do pre nekoliko godina bio uključen u problematiku. Malina je berzanski proizvod i proizvođači a i prerađivači nisu bili "milosrdni" jedni prema drugim, sve je zavisilo od ponude i potražnje. Što se reeksporta tiče, Nemačka je najveći reeksporter maline na svetu, zašto i Srbija ne bi to radila? Gde je završio novac dat za zadruge. Da li i jedna hladnjača naprevljena?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља