среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:27

Брегзит не значи да се Лондон још повлачи из Еулекса

Сви наши безбедносни аранжмани ће бити део процена и разговора које ћемо, у конструктивном и прагматичном духу, водити са нашим европским партнерима, савезницима и пријатељима током целе године, кажу у амбасади Велике Британије за „Политику”
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 16.02.2020. у 22:29
(Фото Еулекс)

Уједињено Краљевство остаје посвећено оснаживању владавине права на Косову и у целом региону западног Балкана. Озбиљно схватамо све своје обавезе када је у питању заједничка европска безбедност, кажу у амбасади Велике Британије за „Политику” одговарајући на питање да ли њихова земља после иступања из Европске уније напушта и Еулекс, Фронтекс и Европолис. У британској амбасади такође кажу и да озбиљно схватају све своје обавезе када је у питању заједничка европска безбедност. „Сви наши безбедносни аранжмани ће бити део процена и разговора које ћемо, у конструктивном и прагматичном духу, водити са нашим европским партнерима, савезницима и пријатељима током целе године”, преносе у амбасади став званичног Лондона.

Ово питање поставио је и Божидар Митровић, професор МНЕПУ универзитета у Москви, који је одговор тражио од британске амбасаде у Русији. Душан Пророковић, начелник Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду и бивши државни секретар у Министарству за КиМ, подсећа да је Еулекс подржан не само од стране 28 држава чланица уније него и од Канаде, Норвешке, Швајцарске, Турске и САД. „Зато има неког простора да Велика Британија буде држава која ће доприносити раду Еулекса. Он је формиран једном одлуком која се ослања на заједничку европску спољну и безбедносну политику тако да и земље које су у некој врсти односа са Европском унијом, рецимо, преговарају, могу да учествују у њеним мисијама. Тако Србија има своје представнике у мисијама ЕУ у Африци”, објашњава Пророковић.

Он, међутим, наглашава и да Британија свој утицај на Косову уопште не темељи на учешћу у Еулексу. „Они имају друге механизме утицаја и утицај на политичке процесе на Косову им не зависи од тога”, сматра Пророковић истичући да је интерес Лондона да се легализује статус Косова који они мисле да треба да буде као и да им се дозволи улазак у УН.

Велика Британија је, подсетимо, уз САД, Француску и Немачку, била међу оним земљама које су се залагале да се у УН прекине са праксом редовних тромесечних извештаја генералног секретара о ситуацији на КиМ који се представљају пред Саветом безбедности (СБ). Образложење је било да је ситуација на Косову добра и да нема потребе да се о томе расправља толико учестало, те је предлагала да се број седница смањи на две годишње. Током председавања СБ, Британија је донела одлуку и да се о Косову говори на затвореним седницама – без присуства Приштине и Београда.

Када је реч о мисији Еулекса, остала је упамћена афера из 2014. године коју је открила управо британска тужитељка Марија Бамије, а коју су њени надређени у Лондону, како је тврдила, покушали да заташкају. Она је, наиме, тврдила да има доказе да су званичници ове мисије узимали мито од косовских политичара због чега је била отпуштена и водила судски спор са министарством спољних послова пошто није желело да испита њене тврдње. Напротив, британски МСП је порицао кривицу, а Лондон донео одлуку да случајеви против Еулекса не могу да се воде на територији Уједињеног Краљевства. Брисел је именовао и специјалног изасланика за истрагу о корупцији, али је он поднео извештај у коме се тврдило да нису нађени докази за оптужбе о корупцији. Британски кадар у Еулексу се, како каже, Пророковић, још показао најмање поткупљивим. Међутим, званичном Лондону не одговарају те приче о корупцији приштинских власти јер желе да се што пре легализује статус Косова, закључује Пророковић.


Коментари1
d1514
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
Stare su to licise... Iako možda Džonson promeni malo ploču prema Balkanu, UK je ostala ostrica NATO u ex-Yu i nastavljaju posao koji je započeo '90. Njihovi tragovi se mogu naći i na KiM, i u CG kao i u BiH. Valjda su pronašli onomad plodno tle da nastave stare kolonijalne pretenzije, i da skinu prasinu sa propagandnog materijala i uputstava za suzbijanja 'malignog ruskog" uticaja na Srbe i ceo Balkan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља