четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 18.02.2020. у 07:57 Бранко Пејовић

Без традиције нема најбоље пршуте

Митар Марић прави најбољи специјалитет од говеђег меса (Фото С. Јовичић)

Мачкат – За најбољу пршуту потребно је домаће квалитетно месо, добро буково дрво за сушење, традиција и посебан златиборски ваздух. И то уз месец дана сушења меса. Као што су наши преци овде радили вековима.

Овако је на 20. „Пршутијади” у Мачкату, отвореној на Светог Трифуна, која трајала током викенда, за наш лист свој проверени рецепт описивао Митар Марић (39), произвођач сувомеснатих производа из овог подзлатиборског краја. Његова говеђа пршута, водећи производ за месарско „мајсторско писмо”, проглашена је најбољом на овом јубиларном сајму. Контролу квалитета и оцену изложених производа – а учествује 21 произвођач – обављао је „Југоинспект”.

Марићу је ово првенац за говеђу пршуту на „Пршутијади”, прошле године је био први са свињском пршутом и овчијом стељом.

– У породици сам четврта генерација која се бави овом производњом, умеће преносимо с колена на колено. Развио сам посао, имам нову кланицу и сушару, робу продајем на Златибору, Тари, Дивчибарама... Жеља ми је и да две моје ћерке, које су сада мале, овај породични посао наставе кад одрасту – рече нам победник, док су се око њега тискали посетиоци да пробају и купе најбољу пршуту.

Мада међу учесницима има произвођача из више околних села, становници Мачката су, судећи по ставу оцењивача, показали да су без премца у овом послу. Тако су из овог села, поред Марића, и остали овогодишњи победници: најбољу свињску пршуту изложио је Радомир Шопаловић, сланину Драгољуб Шопаловић, домаћу кобасицу Ружица Стојановић, а овчију стељу Душан Стојановић. Посебна захвалница припала је Обраду Шопаловићу за заслуге у установљавању ове манифестације пре две деценије.

Ову „Пршутијаду” отворио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић захваливши произвођачима што чувају традиционалну производњу, уз наду да ће ускоро доћи дан када ће бити заштићено њено географско порекло и брендирани ови производи врхунског квалитета зарад удруженог изласка малих произвођача и на страно тржиште.

А пример одличног извоза и могућности да се успе Мачкаћанима даје овдашња компанија „Златиборац”, која ревијално учествује и на овој „Пршутијади” обележавајући 135 година традиције породице Стојановић (која је власник „Златиборца”) у тој производњи .

По речима генералног директора компаније Душана Кнежевића, „Златиборац” своје производе сада извози у десет држава, како у ЕУ, тако и у евроазијске земље, с тим што се управо приближава и тржишту Уједињених Арапских Емирата. У последњих шест година ова компанија значајно је повећала обим посла, а тиме и број запослених са 360 на 850.

И на овој „Пршутијади” под сајамском шатром у црквеној порти има мноштво посетилаца који пробају, разгледају и купују месне производе са крцатих дрвених тезги. Килограм говеђе пршуте овде се током сајма продаје за 1.800 динара, свињске за 1.500, сланина је 900, кобасица 800 динара.

Пригодан културно-уметнички програм започели су млади трубачи песмом „Златиборе, мој зелени боре”, а народном игром обележили млади фолклорци с Космета, из КУД-а „Крива Река” из Косовске Каменице.

Коментари6
40e7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Читам и не верујем шта читам, " и то уз месец дана сушења меса ". Срећом овде нико не продаје српску шунку, било сушену било димљену, тако да остајем код шунке из Парме или Ст. Данијела, Италија или Серано из Шпаније којих има исто тако неколико врсти, све су познате за сушење од најмање 12 месеци-24, а неке и више. Законски је одређено најмање 12 месеци.
Mustafa Aga
Ako moze neko da mi objasni shta je ovchija stelja...???
Muradin Rebronja
Kad sa ovce skinu koske i onda to meso osuše na uobičajen način. Dimljenje je jedan od najstarijih načina da se meso konzervira za kasniju upotrebu, najčešce preko zime.
ВлаДо
Да се не лажемо,ко год дође на Златибор приметиће огромне количине сувог меса а поља тзв.сувате празне и без стоке.По сеоским шталама у просеку две три краве.Истовремено пратимо светске вести и видимо у Бразилу огромне непрегледне фарме стоке на отвореном простор у уз природну храну и најефикаснију најјефтинију и најздравију прои зводњу говедине.Како онда неко може да нам прича да је то месо из Мачката домаће.
Mustafa Aga
U prvoj rechenici ovoga chlanka pored ostalih potrpshtina za dobro suvo meso pominje se kao posebno zlatiborski vazduh...To u prevodu znachi da bez obzira odakle se teletina donese...Jednom kada to meso "udahne" zlatiborski vazduh...To meso automatski postaje bolje neko japanski kobe beef...
Lemi
a bez domaceg mesa moze, naravno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља