понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Шта је ново у предложеној методологији проширења ЕУ

Аутор: Др Мирјана Дреновак Ивановићнедеља, 23.02.2020. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Околности са којима се суочила Европска унија – неусвајање Устава Европе 2005. године, утицај светске економске кризе и отварање питања сувереног дуга појединих држава чланица, искуства са проширењима у периоду од 2004. до 2013, недавни излазак Велике Британије –у великој мери су утицале на промену методологије вођења преговора о чланству у ЕУ. Након паузе у проширењу, која је имала за циљ да се утврди шта су до сада постигле државе чланице, и истицања да у периоду до 2019. године питање проширења неће бити у фокусу ЕУ, кредибилна перспектива проширења за појачан ангажман ЕУ на западном Балкану из фебруара 2018.  указује на нови тренутак у примени политике интеграција ЕУ. У складу са перспективом проширења, пријем нових чланица, након испуњења свих критеријума за чланство, може се очекивати од 2025. године. Новопонуђена методологија треба да доведе до таквог исхода.

Основне критеријуме за чланство у ЕУ сврставамо у три категорије. Прву категорију чине критеријуми за чланство у ЕУ утврђени на Самиту у Копенхагену 1993. године који указују на могућност државе да се кандидује за чланство ако има стабилне институције које јамче демократију, владавину права, људска права и поштовање и заштиту мањина, затим ако има функционалну тржишну економију и капацитет да се избори са конкуренцијом и тржишним снагама у ЕУ и, коначно, способност преузимања делотворног спровођења обавеза чланства, што укључује придржавање циљева политичке, економске и монетарне уније. Ове политичке, економске и законодавне обавезе су, у оквиру Процеса стабилизације и придруживања, за земље западног Балкана додатно разрађене Закључцима Савета из априла 1997. године и допуњене нужношћу испуњавања обавеза преузетих међународним уговорима, што представља другу категорију критеријума за чланство. Трећу категорију критеријума за чланство чине посебни услови за сваку државу кандидата који се утврђују у току приступних преговора.

Прва промена у приступу преговорима која долази од Европске комисије примењена била је у току преговора о чланству са Хрватском. Реч је о увођењу мерила за отварање и затварање поглавља. Следећа новина се односи на увођење „клаузуле свеукупне равнотеже”. Ако напредак у оквиру поглавља 23 и 24 буде у значајном заостатку у односу на целокупан напредак преговора Комисија може на сопствену иницијативу или на захтев трећине држава чланица предложити да се остала поглавља не отварају за преговоре или да се већ отворена не затварају. Док су се раније отварали преговори најпре о поглављима која су мање захтевна, па затим она са захтевнијим темама, у преговорима са Србијом и Црном Гором уведена је методологија у складу са којом се прво отварају поглавља 23 и 24  – она се затварају тек на крају и остају отворена све време трајања преговора, а сваки застој у преговорима о њима води застоју у преговорима о другим поглављима, без обзира на степен напретка у посебним поглављима. Враћање преговора на почетак је предвиђено и постојећом методологијом.

Државе чланице ЕУ су и до сада имале прилику да кроз Комитет за проширење Савета Европске уније (ЦОЕЛА) управљају преговорима разматрајући одлуку о томе да ли да се упути позив за отварање преговора у одређеном поглављу или не. Заседања тог тела су у случају поглавља о животној средини и климатским променама трајала су готово осам месеци. Ни утицај држава чланица на процес преговора, који према оснивачким уговорима њима и припада, није нов.

Шта је ново у предложеној методологији? Нов је приступ проширењу који га чини динамичнијим и извеснијим, уз јасно показану политичку вољу обе стране Тридесет пет делова правних тековина ЕУ сада су сврстане у шест области које боље повезују одређена питања. Тако би се, на пример, поглавље о животној средини и климатским променама могло наћи заједно са поглављима која се односе на енергетику (Поглавље 15), транспорт (14) и трансевропске мреже (21) у кластеру. Како су у овој групи три сачињене преговарачке позиције, отварање целог кластера, као и могућност да се преговори заврше за годину дана, уместо досадашњих шест до осам година што је показала пракса, можда убрзају преговоре. Много важније, интензиван период преговарања би могао да буде праћен динамичнијим усаглашавањем са правним тековинама.

Иза методологије се назире потреба да се преговори убрзају и покажу или да је држава кандидат спремна за интензивне промене или да те спремности нема. У првом случају, интеграција се наставља кроз различите нивое укључивања држава кандидата, као посматрача, у доношење одлука о програмима и политикама ЕУ, укључујући и приступ фондовима. Ипак, финансијски подстицаји који су део економског плана за западни Балкан још увек нису представљени. У другом случају, изостаје аргументација да је процес дуг и да ће са одлагањем доћи до реформе, те постаје јасно да кредибилности са обе стране нема. Ново је и то што се владе држава чланица обавезују да својим грађанима активно указују на значај ближег повезивања са западним Балканом, а владе држава кандидата да у отвореном дијалогу са грађанима указују на аргументацију за опредељење ка чланству у ЕУ.

Усвоји ли се крајем марта предложена методологија, то ће бити сигнал да међу државама чланицама поново постоји консензус о политици интеграција. 

Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари7
0aa6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Михаиловић
Србија не испуњава ни један услов, и све више се удаљава од ЕУ. Правна држава не функционише, правна сигурност грађана не постоји, највише те терорише сама држава, обмањује и пљачка, тржишна конкуренција са светом је нестала чак и у цртаним филмовима, све се што вреди продаје, белосветски и домаћи мангупи у Србији немају никакву конкуренцију а српска конкуренција на светском тржишту је само у корупцији и извозу кадрова, а предњачимо у причању бајки, рекетирању породиља и пензионера и непотизму.
tja
Ozbiljan, informativan i kompletan clanak o novoj metodologiji za prijem novih clanica u EU. Retko se pojavljuju ovako dobri clanci u Politici. Valjda zbog toga sto su retki autori koji imaju dovoljno znanja o temi o kojoj pisu i kojima je stalo da kazu javnosti sve sto je vazno znati. I koji ne kite svoje clanke praznim patriotskim frazama. Zadovoljstvo je citati ovakve clanke. Nadam se da ce biti vise clanaka ove autorke u Politici.
JorgeLB
Profesorica je teorijski točno posložila proceduru. Financijski okvir će zasigurno biti manji nego li do sada. Za slijedeći proračun se važe svaki euro. Srbiji ostaje riješiti problem političke volje. Nema nikakvog opravdanja da se za šest godina zatvore samo dva poglavlja. Vjerojatno je taj raskorak između riječi i djela potaknuo EU na novu proceduru.
zmago
Da su nasi politicari hteli da udjemo u EU mi bismo vec bili punopravni clanovi.Ali posto ulazak u EU trazi da se oni odreknu svojih privilegija i da prestanu uticu na odluke suda i kontrolu tuzijastva,da svedu korupciju na mimimum.I da se vodi socijalna politika i donose odluke u interesu gradjana. Ali nezele politicari i kapitalisti jer njima neodgovara vladavina prava.Zato je realno ocekivati da uz pomoc Rusije postanemo punopravni clanovi Otomanske Imperije.
nikola andric
Ja se trudim da argumentiram ne da ''navijam'' za bilo koga autora u Politici. Ipak zelim da pohvalim ovaj objektivni i nijansirani pokusaj objasnjnja vrlo kompleksnog evropskog labirinta. Jedina zamerka bi bila zanemarivanje razlika izmedju evropske komisije, parlamenta i evropskog saveta. Po nasoj narodnoj ''tu se ne zna ko pije ali se zna ko placa''. Parlament nije demokratska ustanova posto Francuska i Nemacka imaju vecinu. Ambicije komisije nisu ambicije saveta. Kad se kaze EZ sta se kaze?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља