субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 18.02.2020. у 12:55 Биљана Баковић

Србе оптужују за Сребреницу, а геноцид у НДХ не помињу

Мала и самоникла удружења, као што је то и Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст у Лондону, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи, истиче директорка Драгана Томашевић
Са изложбе „Анатомија заборава” (Фото Представништво РС у Вашингтону)

Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили „геноцид” у Сребреници. У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. године.

Притом се, наравно, не помиње ни операција „Олуја”, ни погром у Братунцу и Подрињу, каже за „Политику” Драгана Томашевић, директорка лондонске Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст (ЈХМФ), која је 7. фебруара у главном граду Велике Британије организовала обележавање Дана сећања на српске жртве усташког злочина у НДХ.

Прошле године је одржала предавање о геноциду над српским народом у америчком конгресу, 2017. у британском парламенту, а тренутно у фондацији разматрају предлог да говоре и у немачком Бундестагу. У изјави за медије после Дана сећања на српске жртве усташког злочина у НДХ, међутим, Томашевићева је приметила да је на Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону српски народ приказан искључиво у светлу починитеља, а не и жртве геноцида.

„Нико не може да оспори да се ратни злочин над муслиманским мушкарцима у Сребреници десио. Али ратних злочина је током одбрамбено-отаџбинског рата било на све три стране и ако би новонасталу дефиницију геноцида Хашког трибунала применили доследно, а не политички, онда би дошли до закључка да су све три зараћене стране починиле акт геноцида”, каже она и објашњава да је и српској дијаспори све теже да се носи са овим видом дискриминације и све веће србофобије на Западу.

На питање у чему се та дискриминација огледа, Томашевићава одговара: „У  медијима. У школској лектири. У вестима. Прошле године је новинар Канала 4 Србе назвао фашистима. Од шестог разреда основне школе, на пример, моја деца ће да уче из историјских читанки да им је сопствени деда починио геноцид у Сребреници, иако тамо никада није ни био, те да сами потичу од геноцидног народа. У филмовима смо, поред Руса, једино и искључиво окарактерисани као ’лоши момци’. Како то обичан британски народ доживљава и схвата, оставићу читаоцима да закључе. Али наше државе на овакве ствари остају, бар наизглед, и неме и глуве. Потребно је дакле, јаче присуство и наше стране.”

Проблем је, како истиче, што у матицама (у Србији и Републици Српској) не постоји институционално и стратешки организована политика за неговање, очување и ширење културе сећања на сопствену историју, што доводи до све јачег присуства не само ревизионизма, већ и дисторзије историјских чињеница. Мала и самоникла удружења, као што је њена фондација, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи.


Драгана Томашевић (Фото архива ЈХМФ)

„Српске земље, нажалост, не баве се озбиљним институционалним неговањем културе сећања, нити истраживањем, архивирањем и очувањем артефаката и докумената овог периода, као што то раде израелски Јад Вашем и јерменски Национални институт. Наше земље немају чак ни организацију као што је, на пример, Добротворна организација за очување Дана сећања на жртве Холокауста у Лондону, коју је основала држава Велика Британија и која окупља све мање организације, удружује, потпомаже и подржава активности у оквиру Дана сећања”, истиче Томашевићева и износи свој предлог:

„С обзиром на то да ’мало’ каскамо за остатком света, а будући да су Јевреји и Јермени направили једну јако солидну конструкцију за очување културе сећања, можемо једноставно да прекопирамо ту матрицу, јер знамо да је ефикасна, проверена и да ’ради’. За почетак, држава (било која) могла би основати институцију за прикупљање, архивирање, приказивање, истраживање и едуковање, а која би била на државном буџету и независна од било које владајуће странке и политичке власти.”

Како додаје, политика не би смела да се уплиће у ову причу, којој треба приступити мултидисциплинарно упркос мишљењу које  покушава да нам се наметне да је треба препустити историчарима. Да би се направила стратегија културе сећања и образовала не само наша будућа покољења већ и остатак света, потребна је армија људи из различитих стручних поља, сматра Драгана Томашевић.

Делује ипак да су разна српска удружења и клубови у Енглеској све видљивији. Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст, на пример, сваке године организује Дан сећања, на који долазе стране дипломате из различитих земаља, као и британски политичари. У Лондону је парох Горан Спаић организовао молебан у знак подршке Српској православној цркви и верницима у Црној Гори, коме су се прикључили бројни лондонски Срби.

Томашевићева указује да постоје српско-британска удружења која се заиста труде да промене преовлађујуће јавно мњење и да покажу српски народ у другом светлу, али – немају подршку британских „мејнстрим” медија. Због тога већина њих делује на локалном нивоу.

Фебруар – српски месец у Великој Британији

Тема овогодишњег Дана сећања на српске жртве усташког злочина у НДХ била је „Удружимо се” (против заборава), јер Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст, као и сваке године, прати тему о Холокаусту Добротворне организације за сећање на Холокауст (ХМДТ).

„Одлучили смо, због тога, да Дан сећања на српске жртве обележимо 7. фебруара, на дан најмасовнијег једнодневног покоља током Другог светског рата на територији НДХ, када је више од 2.300 жена, деце и стараца изгубило живот на сопственим кућним праговима. Реч је о покољу у селима Шарговац, Дракулић, Мотике, Рудник, Раковац и основној школи у Шарговцу. Операција је трајала мање од девет сати, а предводио је фратар Мирослав Филиповић”, истиче Драгана Томашевић и додаје да се ова комеморација одржава у оквиру „Српског месеца” у Великој Британији.

Манифестацију организује Округли сто српских организација већ дванаесту годину и то је највећи фестивал наше културе у дијаспори, који обухвата више од 30 културних, религиозних, историјских, едукативних садржаја у 10 градова у Великој Британији. „Српски месец је изузетна прилика да се Србија и Срби промовишу у најбољем светлу британској јавности, осликавајући позитиван допринос наше заједнице у британском друштву”, истиче Томашевићева.

Анатомија заборава

Драгана Томашевић је 21. новембра прошле године у америчком Конгресу одржала предавање на тему „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”. Спремала се шест месеци да би у тридесет минута говора сажела векове српске историје и страдања, почевши од Косовског боја, до данас.

У заједничкој акцији са Српским народним савезом из Питсбурга и још неколико институција из Републике Српске, истовремено је у Рејбурн фоајеу Конгреса постављена тродневна изложба „Анатомија заборава”, посвећена систему логора смрти Јасеновац и страдању Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској.

 

 

Коментари48
b8131
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DC
Selektivno Sećanje je bolest koja je hara Velikom Britanijom već decenijama ako ne i vekovima. Englezi svesno i sistematski ubrizgavaju virus te bolesti sa vrlo jasnom namerom da unište sve što im smeta...englezi=genocid!?!
Лука Поповић
Ко жели да зна истину сазнаће,ко не жели неће. Лаж ће увек да се истиче,као на билборду јер она има сврху,а истина је нема,она је само то,истина.
marko markovic
Kakve veze ima Srebrenica sa Jasenovcem, osim da su stratišta nedužnih ljudi od strane fašističkih režima (ekstremnih desničara Hrvata ili Srba) koji na žalost i danas imaju svoje zaštitnike i sljedbenike, što ni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji nije kazneno djelo, ni zakonom zabranjeno, na žalost... Krivi smo i mi, Hrvati i Srbi, koji šutnjom, i pasivnošću takve pojave posredno podržavamo, čak i protivno osobnim uvjerenjima ...
Nick
U New Yorku postoji organizacija Jasenovac Research Institute koji ima istu smisao kao Londonska organizacija. Dr. Gideon Greif uspjesno saradjuje sa njima!
Petar,Zagreb.
Muradine brate đe si našo tu vagu za merenje. Dao si sebi misiju. I to je problem. Zašto se ne spominješ našeg dobrog književnika Ćamila Sijarića. U njegovom romanu oko njega su duhovi njegovih predaka,stari Rašani Raški,nikakav Sanđak. Eto tu je problem vażeš vagom,danas jedno,sutra drugo,a.koji ti je san,svi znamo brate,pusto tursko. Nećeš biti ono što jesi kao Amir,svaka mu čast i onda vrludaš brate Muradine, reka bi jedan pokojni sa ovih strana- po povijesnoj zbiljnosti. A,brate Muradine?
Muradin Rebronja
Brate Petre, ja sam ugostitelj i dajem ono što imam, znanje i iskustvo. Nisam književnik ali sam priredio kompletan program za reformu školstva u toj oblasti, na svim nivoima, kao i reformu turizma da bude u funkciji prehrane stanovništva i turista bezbednom, zdravom, ukusnom i profitabilnom hranom. Moja misija je borba protiv siromaštva kroz obrazovanje i obuku za jednu od najboljih i najtraženijih profesija, ugostitelja. Želim da Sandžak bude centar znanja iz te oblasti za ceo Zapadni Balkan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља