среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:16

Нови црни лабуд светске економије

Епидемија је пореметила глобалне ланце снабдевања, посебно у технолошкој, аутомобилској и текстилној индустрији
Аутор: Јелена Кавајауторак, 18.02.2020. у 20:20
Мерење температуре на улазу у државне установе на Тајланду (Фото EPA/Diego Azubel)

Најважнији конгрес у индустрији мобилне телефоније требало је да почне за неколико дана (22. фебруара) у Барселони уз специјалне мере предострожности због новог вируса корона, без руковања партнера и уз редовно мерење телесне температуре. Међутим, организатори су након повлачења „Амазона”, „Фејсбука” и још неких великих играча донели одлуку да откажу скуп. Да је одржан, у сајамским халама где се обично представљају нови производи сигурно би лебдео облак неизвесности око тога да ли ће сви ти мобилни телефони и кациге за виртуелну реалност стићи у продавнице кад је планирано, јер су људи који их праве у карантину, а контејнери с готовом робом блокирани у лукама.

Ковид 19, како је СЗО назвао вирус, нови је црни лабуд у светској економији, што је појам који се користи за неоубичајене, непредвидиве догађаје који имају потенцијал да дубоко поремете свет финансија и привреде. Економисти се још не усуђују да дају прецизне процене штете и одустали су од поређења с епидемијом САРС-а из 2003. године због тога што Кина сада има много већу улогу у глобалној економији, а и вирус се брже шири. Кинеска спољна размена је данас пет пута већа него пре 17 година, број туриста који путују у иностранство шест пута већи, док се кинески удео у глобалној економији учетворостручио.

Процене штете иду од 90 до 270 милијарди долара, зависно од тога кад ће епидемија утихнути. Прогнозиран је пад економског раста Кине за један одсто у првом тромесечју, можда и целе године, а глобалног за 0,03 процента. Немачка је у петак саопштила да је у последњем кварталу 2019. имала нулти раст и да јој због епидемије и велике зависности од Кине прети рецесија.

Кинеске власти су растрзане између настојања да ограниче ширење заразе и да не наштете превише економији која је већ успорила. Око 300 милиона радника који не раде у родним местима и даље су у њима иако су прошли празници, током којих су допутовали натраг кући.

Фабрике из шире регије Вухана важан су део глобалног ланца снабдевања у аутомобилској, фармацеутској, модној, а понајвише у индустрији потрошачке електронике. Највећи део производа, од мобилних телефона до ЛЦД телевизора, или се производи у Кини или зависи од делова који одатле долазе. Пет великих фабрика за ЛЦД панеле је у Вухану, епицентру епидемије, а аналитичари предвиђају да ће у њима производни капацитети бити преполовљени у фебруару. Без екрана из Кине не могу ни „Самсунг”, ни „Гугл” ни „Сони” иако су последњих година пребацили производњу у друге земље с нижим трошковима, попут Вијетнама и Индије.

„Епл” је тесно везан за две фабрике тајванског „Фокскона” у Кини, које су до даљег затворене. Процењује се да сваки застој од седам дана за 10 одсто смањује планирани број испоручених „ајфона”.

Према проценама аналитичара тржишта, испорука смартфона у Кини могла би да буде преполовљена у првом тромесечју у односу на претходно. Сигурни су да ће у продавницама почети да се примећују последице затварања фабрика, само је питање када.

Ситуација тешко пада и индустрији текстила, јер чак и оне компаније које шију у другим земљама зависе од кинеских материјала и позамантерије. Профитираће турске фирме, од којих су неке већ склопиле послове вредне две милијарде долара.

Јужнокорејски „Хјундаи” је био принуђен да обустави производњу аутомобила у домаћим фабрикама због несташице делова које увози из Кине. „Теслина” фабрика у Шангају недељама је била затворена, а „Тојота” је поново одложила отварање свог новог погона. Ако се криза настави и у марту, процене су да ће произвођачи аутомобила укупно имати мањак од 1,7 милиона возила.

Ефекте ће осетити и оне земље којима је Кина велико извозно тржиште, јер ће због епидемије пасти потражња за њиховим производима. Ових дана су се неке кинеске компаније позвале на вишу силу због немогућности да купе робу. Француски „Тотал” је први који је одбио да прихвати то оправдање једном купцу течног гаса.

Питање је такође шта ће бити ако Пекинг не буде могао да увезе онолико робе колико је обећао САД у првој фази трговинског споразума.

Неки послови се не губе због затворених фабрика и радника у карантину, већ због отвореног расизма који се ових дана шири према Кинезима и Азијцима, чак и тамо где вирус није стигао. Чувене римске посластичарнице истакле су натписе да не примају муштерије из Кине. Једна италијанска Кинескиња, која десет година није путовала у домовину, пожалила се да нико није хтео да јој уђе у пиљарницу док није ставила маску и рукавице. Поједине туристичке агенције су отказале аранжмане Кинезима да се остали гости не би у њиховом друштву осећали небезбедно.

Као што у свима који личе на муслимане ксенофоби виде потенцијалног терористу, тако у Азијцима виде могућег носиоца вируса. У Паризу су једну тинејџерку вијетнамског порекла напали у градском превозу и рекли јој да треба да иде „кући” (у Азију) јер ће их све заразити. У Канади су вршњаци терали предшколца кинеског порекла да се тестира на вирус корона. Натписи „Не примамо Кинезе” никли су и у радњама у Азији, посебно у Јужној Кореји и Јапану, где има више потврђених случајева.

Стигматизацији су допринели медији који пишу о кинеском, то јест вуханском вирусу. На друштвеним мрежама се потпирује презир према „прљавим” прехрамбеним навикама Кинеза, који једу све и свашта. Масовно се делио снимак Кинескиње која једе супу од слепог миша, иако се открило да је снимљен пре три године, и то не у Кини, него на пацифичком острву Палу.


Коментари2
e4690
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Kad se vetrovi stišaju i kad se sabere ko je najveći dobitnik pronaćemo krivca za epidemiju.
Aca
Samo dokaz vise da globalizacija i nije tako dobra stvar kako su nam popovali globalisti. Jedino me jos cudi da kako do sada nisu za virus okrivili klimatske promene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља