петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Известиоци Савета Европе: Зашто је потребан пренос власништва црквене имовине

Из СЕ истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно наслеђе” који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од Српске православне цркве, док је црногорска власт уверавала Венецијанску комисију да пренос имовине неће утицати на употребу имовине коју користи верска заједница, већ би се ове одредбе примењивале само на културно наслеђе
среда, 19.02.2020. у 11:32
Масовни протести грађана Црне Горе против спорног закона о црквама (Фото ЕПА ЕФЕ - Б.П.)

ПОДГОРИЦА - Битан део Нацрта постмониторинг извештаја Савета Европе је и већ усвојени Закон о слободи вероисповести у Црној Гори у којем известиоци кажу да током мониторинга нису добили нека објашњења ни одговоре, као и да нису разумели зашто је потребан пренос власништва црквене имовине, ако он не утиче на њено коришћење.

Известиоци СЕ констатују да им је представљен тадашњи нацрт тог закона с циљем јачања црногорске аутокефалне цркви и истичу да су власти уверавале Венецијанску комисију да пренос имовине неће утицати на употребу имовине коју користи верска заједница, већ би се ове одредбе примењивале само на културно наслеђе.

Из СЕ истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно наслеђе” који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од Српске православне цркве, током њихових разговора о том питању са представницима Венецијанске комисије.

„Колико далеко иде овај концепт, јер није сигурно да ли свака црква или сваки манастир, сами по себи, могу бити квалификовани као 'културна баштина'. До сада нисмо добили одговор. Исто тако, нисмо јасно разумели зашто је потребан пренос власништва, ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране верских заједница, како су црногорске власти уверавале Венецијанску комисију”, наводи се у документу у који су подгоричке Вијести имале увид.

Известиоци СЕ истичу да су чули и занимљив став - с обзиром на то да је већина одредаба овог нацрта закона оцењена позитивним од Венецијанске комисије, ако оне које се односе на власништво и даље буду доживљаване као контроверзне, решење би било да се нацрт закона подели на два одвојена текста, како се не би одлагало поштовање одредаба које се односе на статус вероисповести.

Међутим, истиче се у извештају, то се није десило јер је црногорска влада послала јединствен текст закона, који је Скупштина као такав и усвојила крајем прошле године.

Као разлог за забринутост наведено је стање у медијима у црној Гори, упозорава се у прелиминарном посмониторинг извештају.

„Насиље и претње упућене новинарима дугогодишњи су разлог за забринутост у Црној Гори. Још једна забрињавајућа ствар је чињеница да су се те појаве развиле у контексту који би се могао квалификовати као некажњивост”, упозорава се.

Што се тиче достављања докумената из ВДТ-а Комисији за истраге напада на новинаре у случају новинарке Вијести Оливере Лакић, експерти СЕ истичу да им је речено да је ВДТ чекало девет месеци пре него што је „одговорио на поновљене захтеве Комисије, што је био преседан вредан осуде”.

„У држави у којој 'корупција превладава у многим областима и то је и даље разлог за забринутост', као што је навела Европска комисија, а где се судство доживљава као подложно политичком утицају, слобода медија је од суштинског значаја за унапређење транспарентности”, наводи се у извештају.

Стога, додаје се, ограничени напредак који се види у истрагама напада на новинаре или подршка владе Комисији за праћење напада на новинаре не неутралишу веома негативне трендове који су још увијек на актуелни када су у питању безбедност новинара, независност РТЦГ-а и АЕМ-а или претње на плану приступа информацијама.

„Ово су три кључна питања која су од немерљивог значаја уколико црногорске власти желе да подигну ниво испуњавања својих дужности и обавеза према СЕ”, упозоравају известиоци, пишу Вијести, преноси Танјуг.

У извештају се Црној Гори замера на начину избора Весне Меденице по трећи пут за судију Уставног суда, али и још пет председника основних судова

У прелиминарном документу наводи се да су известиоци последњи пут Црну Гору посетили 2017, а да су председнички избори одржани у априлу 2018. године.

Наводе и да је током и након њихове посете рад Скупштине бојкотовао део опозиције, да се десила афера „Коверат”, изашао нови, критички обојен извештај Европске комисије...

У делу који се тиче избора, у документу стоји да победа на председничким изборима Мила Ђукановића чини „једним од лидера са најдужим стажом у Европи од пада комунизма”, али и да је он уживао „институционалну предност учвршћивану током вишедеценијске власти његове партије”.

Известиоци су пажњу посветили и афери „Коверат”, која се односи на снимак на којем се види како Душко Кнежевић тадашњем градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу даје готово 100.000 евра, намењених за изборну кампању Демократске партије социјалиста.

Представници СЕ сматрају да је афера „можда допринела” томе да ДПС изгуби власт у Општини Тузи, али напомињу и да у Скупштини „није формиран анкетни одбор за испитивање овог случаја”.

„Чини се да Агенција за спречавање корупције има ограничене резултате у скоро свим пољима својих активности, осим када је у питању неспојивост функција и сукоб интереса”, поручују из СЕ.


Коментари9
a5910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Svojina je u svim zapadnim drzavama uredjena u delu gradjanskog prava nazvanog STVARNO pravo. U njemu se koreliraju LICA i STVARI (pokretne i nepokretne) u jedan prema jedan odnosu. To ce reci da se identitet lica i stvari mora utvrditi kako bi se relacija VLASNISTVA mogla dokaziti. Drugi deo gradjanskog zakonika je OBLIGACIONO pravo koje relatira LICA u medjusobne odnose . U tom odnosu samo clanovi relacije imaju prava. Potrazivanja se dakle ne mogu ''oduzeti'' mada se racunaju u imovinu.
slamkamenac
Izgleda da SE prati desavanja, pa su ga otpisali...lep hladan tus!
nikola andric
''Prenos vlasnistva imovine''??? Vlasnistvo se odnosi na svojinu stvari a ta svojina se prenosi na novog vlasnika. Cela imovina prelazi na nasledinike ali to je druga stvar. U imovinu se racunaju i potrazivanja koja vaze samo prema odredjenom licu. Kako moze drzava prisvojiti tudja potrazivanja? Ako ja poklonim mojoj crkvi 1000 evra onda crkva ima potrazivanje prema meni za tih 1000 evra po osnovu ugovora. Kako ce onda Milo od mene da trazi 1000 evra? Po kom pravnom osnovu?
Zoran Markovic
Po kom osnovu? Pa po osnovu "Moze mi se! Ja sam VLAST i ja to tako kazem. Jer hocu da TO bude sada moje!" Zar to nije dovoljan osnov?
Препоручујем 4
Radul
Evropska komisija? Nikad čuo. Šta nisu rešavali tako Brexit?
EvGenije
Zašto se stvari ne nazivaju pravim imenom? Ne radi se ni o kakvom "prenosu", a još manje o "povraćaju" vlasništva. Radi se o oduzimanju vlasništa ili, prostije rečeno, o otimačini. A ako se stvarno radi o kulturnom nasleđu od interesa za državu, postupak je odavno poznat: zabranjuje se menjanje toga što je proglašeno kulturnim nasleđem bez saglasnosti državne ustanove za brigu o kulturnom nasleđu, ali se ne otima od vlasnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља