Оснивањем меморијалног центра „Старо сајмиште” чуваћемо успомену на жртве у прошлости и подсећати да се страдања не смеју поновити, а доношењем закона обезбедићемо прикупљање података, обрађивање и обезбеђивање тих података на јединствен начин на једном месту, рекао је јуче Владан Вукосављевић, министар културе, представљајући овај акт у Скупштини Србије. Сви посланици, власти и опозиције, поздравили су овај законски предлог.

Образлажући Предлог закона о меморијалном центру „Старо сајмиште”, министар Вукосављевић је рекао да се законом оснива ова установа културе, која ће бити посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора Јеврејски логор Земун и Прихватног логора Земун. Према речима министра, обављене су широке консултације, а у току израде закона узета су у обзир европска искуства, имајући у виду правне системе европских земаља по којима су образовани меморијални центри, као што су Државни музеј Аушвиц-Биркенау у Пољској, чији је оснивач Република Пољска.

Бојан Торбица (ПС) казао је да је простор Старог сајмишта један од ретких преосталих простора у овом делу Европе који није достојно обележен, као други логори смрти, а има страшну поруку за Србију и српски народ. Додао је: „Оснивање меморијалног центра ’Старо сајмиште’ има велики значај због процеса историјског ревизионизма који је последњих деценија присутан не само у нашем региону већ и у значајном делу Европе и света.”

Констатујући да је ово предлог о коме не треба да буде разлика, Ђорђе Вукадиновић (НС–ПЗСС) подржао је са, како је рекао, задовољством формирање меморијалног центра, „могу само да изразим жаљење што то није учињено раније, али боље икад него никад”. Истакао је да закон није лош, да нека решења могу бити боља, али „кључно је то да се на овај начин даје допринос култури сећања, што је јако важно, посебно у контексту актуелних тензија и процеса у савременом свету, који не можемо игнорисати, а које се састоје у тенденцијама ревизионизма и покушаја релативизације онога што се дешавало у Другом светском рату, пре свега мислимо на геноцид над Јеврејима, али и другим народима”.

Додао је да изградњу меморијалног центра види не само у контексту културе сећања већ као уграђивање у национални идентитет, на начин на који то до сада није чињено – кроз образовање и наставне планове. Питао је министра Вукосављевића да ли је „предвиђена организационо-структурна релација меморијалног центра ’Старо сајмиште’ с Музејом геноцида, за који добар део јавности не зна ни да постоји”.

Министар Вукосављевић му је одговорио да не зна зашто раније није донет овакав закон јер не зна на шта је тачно мислио, али „слажем се с вама да је требало овакав закон донети раније”. Додао је: „Овим законом се први пут у једном законском тексту дефинише геноцид над српским народом, што је био вишедеценијски пропуст. Тако је наведено да је геноцид над српским народом извршила Независна држава Хрватска, нацистичка Немачка и њени савезници током Другог светског рата на простору Краљевине Југославије. Надам се и верујем да ће се у овом друштву брзо породити свест о неопходности доношења закона о забрани негирања геноцида у такозваној НДХ.” Додао је да је недавним изменама Закона о култури дефинисана култура сећања „за чију примену је надлежан Музеј геноцида” и изнео уверење да ће у сарадњи меморијалног центра „Старо сајмиште” и Музеја геноцида, на чијем проширењу и кадровском јачању треба радити, створити услови и за научноистраживачки рад и за свеобухватнији приступ.

Немања Шаровић (СРС) казао је да је добро донети закон, али да је „доношење овог закона последица притисака јеврејске стране, да тога није било, ко зна кад би овај закон био донет”. Казао је да су напредњаци „2016. године обећали изградњу оваквог центра до 2018, а данас је 2020. година”. Рекао је да задатак свих, без обзира на страначку припадност, треба да буде да се говори о злочину над српским народом и ко га је починио, „није срамота бити жртва, али је срамота ћутати о томе”.

Подсетио је на страдање Срба у последњим ратовима на простору бивше СФРЈ и истакао: „Идентификовано је 3.567 лица која су починила злочин над Србима у Сарајеву, нико не одговара. Па ако ћуте они и њихови ментори, зашто ви ћутите, зашто се то питање не покреће?” Шаровић је замерио и једном од дискутаната што је рекао да „жртве немају националност, жртве су само жртве”, истакавши да „изгледа само српске жртве немају националност, све остале имају и и те како се о њима говори”. Миланка Јевтовић Вукојичић (СНС) одговорила му је да СНС не ћути о злочинима над Србима, да је председник Србије иницирао обележавање злочина над Србима и у „Олуји” и НАТО бомбардовању... Полемика радикала и напредњака на ову тему је потрајала.