понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:49
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О „СТАРОМ САЈМИШТУ”

Први пут дефинисан геноцид над српским народом

Верујем да ће се у овом друштву брзо породити свест о неопходности закона о забрани негирања геноцида у такозваној НДХ, каже министар Владан Вукосављевић
Аутор: Мирјана Чекеревацсреда, 19.02.2020. у 20:20
Посланици на једној од седница Скупштине Србије (Фото А. Васиљевић)

Оснивањем меморијалног центра „Старо сајмиште” чуваћемо успомену на жртве у прошлости и подсећати да се страдања не смеју поновити, а доношењем закона обезбедићемо прикупљање података, обрађивање и обезбеђивање тих података на јединствен начин на једном месту, рекао је јуче Владан Вукосављевић, министар културе, представљајући овај акт у Скупштини Србије. Сви посланици, власти и опозиције, поздравили су овај законски предлог.

Образлажући Предлог закона о меморијалном центру „Старо сајмиште”, министар Вукосављевић је рекао да се законом оснива ова установа културе, која ће бити посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора Јеврејски логор Земун и Прихватног логора Земун. Према речима министра, обављене су широке консултације, а у току израде закона узета су у обзир европска искуства, имајући у виду правне системе европских земаља по којима су образовани меморијални центри, као што су Државни музеј Аушвиц-Биркенау у Пољској, чији је оснивач Република Пољска.

Бојан Торбица (ПС) казао је да је простор Старог сајмишта један од ретких преосталих простора у овом делу Европе који није достојно обележен, као други логори смрти, а има страшну поруку за Србију и српски народ. Додао је: „Оснивање меморијалног центра ’Старо сајмиште’ има велики значај због процеса историјског ревизионизма који је последњих деценија присутан не само у нашем региону већ и у значајном делу Европе и света.”

Констатујући да је ово предлог о коме не треба да буде разлика, Ђорђе Вукадиновић (НС–ПЗСС) подржао је са, како је рекао, задовољством формирање меморијалног центра, „могу само да изразим жаљење што то није учињено раније, али боље икад него никад”. Истакао је да закон није лош, да нека решења могу бити боља, али „кључно је то да се на овај начин даје допринос култури сећања, што је јако важно, посебно у контексту актуелних тензија и процеса у савременом свету, који не можемо игнорисати, а које се састоје у тенденцијама ревизионизма и покушаја релативизације онога што се дешавало у Другом светском рату, пре свега мислимо на геноцид над Јеврејима, али и другим народима”.

Додао је да изградњу меморијалног центра види не само у контексту културе сећања већ као уграђивање у национални идентитет, на начин на који то до сада није чињено – кроз образовање и наставне планове. Питао је министра Вукосављевића да ли је „предвиђена организационо-структурна релација меморијалног центра ’Старо сајмиште’ с Музејом геноцида, за који добар део јавности не зна ни да постоји”.

Министар Вукосављевић му је одговорио да не зна зашто раније није донет овакав закон јер не зна на шта је тачно мислио, али „слажем се с вама да је требало овакав закон донети раније”. Додао је: „Овим законом се први пут у једном законском тексту дефинише геноцид над српским народом, што је био вишедеценијски пропуст. Тако је наведено да је геноцид над српским народом извршила Независна држава Хрватска, нацистичка Немачка и њени савезници током Другог светског рата на простору Краљевине Југославије. Надам се и верујем да ће се у овом друштву брзо породити свест о неопходности доношења закона о забрани негирања геноцида у такозваној НДХ.” Додао је да је недавним изменама Закона о култури дефинисана култура сећања „за чију примену је надлежан Музеј геноцида” и изнео уверење да ће у сарадњи меморијалног центра „Старо сајмиште” и Музеја геноцида, на чијем проширењу и кадровском јачању треба радити, створити услови и за научноистраживачки рад и за свеобухватнији приступ.

Немања Шаровић (СРС) казао је да је добро донети закон, али да је „доношење овог закона последица притисака јеврејске стране, да тога није било, ко зна кад би овај закон био донет”. Казао је да су напредњаци „2016. године обећали изградњу оваквог центра до 2018, а данас је 2020. година”. Рекао је да задатак свих, без обзира на страначку припадност, треба да буде да се говори о злочину над српским народом и ко га је починио, „није срамота бити жртва, али је срамота ћутати о томе”.

Подсетио је на страдање Срба у последњим ратовима на простору бивше СФРЈ и истакао: „Идентификовано је 3.567 лица која су починила злочин над Србима у Сарајеву, нико не одговара. Па ако ћуте они и њихови ментори, зашто ви ћутите, зашто се то питање не покреће?” Шаровић је замерио и једном од дискутаната што је рекао да „жртве немају националност, жртве су само жртве”, истакавши да „изгледа само српске жртве немају националност, све остале имају и и те како се о њима говори”. Миланка Јевтовић Вукојичић (СНС) одговорила му је да СНС не ћути о злочинима над Србима, да је председник Србије иницирао обележавање злочина над Србима и у „Олуји” и НАТО бомбардовању... Полемика радикала и напредњака на ову тему је потрајала.


Коментари22
784ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Казна за негирање геноцида у првој НДХ
Касно смо се сетили да осудимо геноцид у првој НДХ (1941-1945). То је требало дефинисати као геноцид и казнити починиоце 1945-1946. То није урађено, и сада имамо ово што имамо. НДХ је повампирена, и шта сада? Треба ли да судимо сваком Хрвату који уђе на територију Србије? Јер они практично сви негирају геноцид над Србима у првој НДХ. Треба ли да судимо њиховим спонзорима из САД и ЕУ? Нема од тога ништа. Морамо да платимо казну за своје комунистичке заблуде, које неки и данас продају.
Student
Za svojih 23 godine zivota slusam stalno jedno te isto. Genocid, zlocini, otcepljenje, kompromisi, bratski i neprijateljski narodi, slavna i (novokomponovana) srpska istorija , zavera Zapada protiv nas , patrioti i petokolonasi, neispunjena obecanja (naravno krivi su drugi)...Dosta mi je svega. Unistene su nam generacije zbog pogresne politike 90.ih i sada ocekujemo da nas spasu ti isti nesposobnjakovici.Jos koji mesec i ja odoh...
Za studenta
Pa i mi ostali i duplo stariji slušamo to isto i još mnogo toga drugog. Lako je vama mladima da kažete "kako vam je sve to dosadno", ne udubljujete se i ne verujete svojoj istoriji ni svom narodu, nego vam je najlakše da pobegne na taj isti zapad koji nam je prouzrokovao ovakvu situaciju kod kuće.Učinite vi mladi nešto ovde kod kuće, vodite zemlju i politiku, preuzmite stvari u svoje ruke. Ali pre svega morate imati poštovanja prema istoriji ovog naroda i znati šta je sve pretrpeo.
Препоручујем 2
Леон Давидович
@ Мики Шта су погрешили деведесетих? Погрешили су грдно, зато што нису поразили непријатеља док су то још могли.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Roko
Sve ovo sto nam se dogadja je rezultat nase nonsalatnosti i neznanja da stitimo svoje interese. Zrtve u I sv ratu poklonili smo stvarajuci novu drzavu u kojoj smo izgubili svoj identitet i naciju i sve ulozili u bratsvo i jedinstvo koje od drugih nikada nije shvaceno jer je ta drzava za njih bila samo prolazna tvorevina. Potpuni poraz doziveli smo po zavrsetku II sv rata kada o zrtvama nije smelo govoriti da se drugi nebi naljutili. O svemu su odlucivali drugi .
Милован Рафаиловић
Предлажем да се томе дода да је у току Првог св. рата Аустроугарска са савезницима усмртила више од четвртине српског становништва. Тада је нарочито Мачва била погођена. Аустријски савезници су везивали жене око пласта сена који би онда запалили. Ако то није био геноцид, онда не знам шта је. А ми добро знамо ко су били њихови савезници.
Леон Давидович
@Милован Овде није јасно шта се подразумева под савезницима. Савезници Аустро- Угарске на ратишту у Србији били су Немачка и Бугарске. Нема других. Овде се дакле ради да у Мачви злочине врше припадници Аустро_Угарске војске . То дакле нису никакви савезници већ војници исте државе само припадници различитих нација. Опште је познато припадници којих народа су се нарочито истакли у злочинима. Све у свему Аустро-Угарска, Немачка и Бугарска биле су тада агресор и злочинци над Србима.
Препоручујем 11
Саша Микић
У току Првог светског рата јесте Мачва настрадала и то превише, али не сме се заборавити ни Топлица, као и остали делови Србије које су окупирали Бугари. Тада су почињени ужасни злочини, а нарочито после Топличког устанка 1917. Као да то није било доста, па су Бугари све то поновили током Другог светског рата. Не сме се заборавити да су, током Другог светског рата, у Шапцу и Засавици били логори који су служили да се истребе Јевреји, Срби, Роми и остали ''неподобни елементи''.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
Саша Микић
@Петар Н. Сремац и Тика земунац Свидело се то вама или не, али Земун је, по окупацији и деоби Југославије, територијално припао НДХ иако је још од 1934 године постао званично део Београда. Као што сам већ рекао један од Мозерових је био градоначелник, али поред немачке Фелджандармерије усташе су спроводиле своју власт наравно колико су им Немци дозвољавали. Због тога је један део бораца из Земуна био у логору Сајмиште и стрељани су у Јајинцима, а други део завршио у Јасеновцу и Старој Градишки.
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
С. Микић, мислио сам да не одговорим на ваш коментар јер он управао потврђује оно што су Тика и Петар нагласили а то је да је Срем био под окупацијом. Али тврдња да су неки борци страдали у женском логору Ст. Градишка је доказ да ви мало знате о исторји Земуна. У Ст. Градишки је уморено страшном смрћу око 60 девојака, још девојчица, из Земуна и околине - ученица Земунске гимназије. На табли у Гимназији погрешно пише да су "жртве фашизма" јер се крило да су жртве усташких зликоваца.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља