субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 19.02.2020. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Научни институти забринути за своју аутономију

Четири института Универзитета у Београду поднеће ове недеље иницијативу за оцену уставности Закона о науци, а добили су и подршку колега из две научноистраживачке установе
(Фото А. Васиљевић)

Четири научна института Универзитета у Београду (УБ), која су прошле недеље на конференцији за медије јавно оптужила Министарство просвете да „најгрубље крши” њихову аутономију рада, добила су подршку још две државне, вануниверзитетске истраживачке установе.

То за „Политику” тврди Владан Чокић с Института за медицинска истраживања, додајући да су се њиховој борби за независност у раду и одлучивању придружили земунски Институт за сточарство и научна установа чије име још увек није желео да открије. Институти за нуклеарне науке „Винча”, за филозофију и друштвену теорију, за медицинска истраживања и за мултидисциплинарна истраживања однедавно су удружени у Мрежу академске ангажованости и солидарности (МАСА). Због допуне иницијативе за оцену уставности члана 60 Закона о науци и истраживању, који прописује избор чланова управног одбора института, одложили су њено слање за ову седмицу јер имају нове потписнике. Управо тај члан и представља тачку спорења владе и института, који су се још од 2014. године појединачно борили да га измене. Тада су, појашњава Чокић, због непоштовања мишљења научних већа при избору чланова управних одбора са Института за медицинска истраживања и из „Винче” прослеђене прве појединачне замерке и жалбе Министарству просвете и Агенцији за борбу против корупције. Сада су се научници први пут ујединили око иницијативе за измену прописа који дају примат влади у односу на истраживачка научна већа у избору чланова управних одбора који бирају директоре института.

Оно што истраживачима смета јесте чињеница да поменути члан Закона о науци прописује да влада поставља четири члана УО института, а научна заједница три. У првом научном закону код нас 2001. године та пропорција је била три наспрам три члана, а у наредном из 2005. уведена је размера четири наспрам четири члана. У време када је Божидар Ђелић био министар науке 2010. године мења се овај 60. члан закона и уводи непропорционални број чланова, који је остао до данас.

Како је напоменула Газела Пудар Драшко, са Института за филозофију и друштвену теорију УБ, такав начин избора чланова УО института преписан је и у најновији Закон о науци и истраживањима 2019. Влада Србије је, објашњава она, и у претходних десет година према истом члану закона постављала већински број својих кандидата у управне одборе института, али су у пракси биле устаљене претходне консултације с истраживачима који су запослени на институтима.

– Претходне године први пут се догодило да ми научници са Института за филозофију и друштвену теорију у „Службеном гласнику” видимо да су изабрани неки чланови нашег управног одбора и који су то људи. Код нас је за председника управног одбора изабран Зоран Аврамовић, који својим делима показује да је антиевропски и антидемократски настројен, док је програм и план рада нашег института ослоњен на регионалну и међународну сарадњу која, насупрот његовим ставовима, подразумева заједнички рад с Албанцима и Хрватима – истакла је Газела Пудар Драшко.

Она је појаснила да научници тек сада осећају сву тежину ове диспропорције, која иде у корист владе јер нови закон даје директорима института огромна овлашћења.

– Прешли смо са пројектног на институционално финансирање, што подразумева да директор одлучује о расподели новца неопходног за наш рад, пословна путовања, трибине, док се раније о свему томе договарао са шефовима пројеката – објашњава Газела Пудар Драшко.

Чокић додаје да им смета и што нигде у Закону о науци није прецизирано ко су ти чланови управних одбора које предлаже влада, како их бира и одакле.

– Прецизирано је само каква звања они морају да имају, а могу да доведу људе које желе. Само у 69. члану Статута УБ стоји да Сенат предлаже чланове управних одбора института, али опет из квоте представника које делегира влада – наглашава научник који трага за одговором на питање како то влада бира делегате од којих све више зависи научни рад у Србији.

Иначе, поред 11 института УБ у Србији, према подацима Министарства просвете, постоји укупно 59 таквих научноистраживачких установа.

Коментари15
5b24a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragutin g. ateist
Dobro dosli na zapad, koji ste toliko zeleli. Ko placa taj kontrolise, ne volis, mozes da ides. Ako talasas otisao si, ne dobrovoljno, naravno. Zar moze da bude drugacije, osim ako nije samo finansiran?
dx
Izgleda da se sve više produbljuje jaz između profesionalaca I političara.To nikako nije dobro I uvek vodi u propast. U razvijenim zemljama uglavnom sarađuju. Ne može profesionalac da se ostvari I razvija bez političke podrške I toga je svestan. Političar treba da shvati da će mu I svima nama biti bolje ako sarađuje, ali treba da prevaziđe mentalne probleme tipa sujete, bahatosti... I taman kad to uspe pukne na izborima ili ga bahati unutar njegove partije obezvlaste.
Dejana
Tako je bilo i sa inzenjerskom komorom . Sada, posle svih intervencija i slicnih prepucavanja komora je iskljucena iz saveza komora EU ( jedan od uslova za prikljucenje EU je bas da je u tom savezu ) , strane firme vise ne prilaze vratima komore jer im je jasno da inzenjeri ne upravljaju nacinom izvodjenja radova kod nas a tako ce biti i u ovoj organizaciji. Nekako sve ide na sistem koji je uveden od posle II svetskog rata. Okreni, obrni ali tako meni izgeda, mozda gresim ?
Jovan
Zašto ne pišete da profesori Pravnog i Ekonomskog fakulteta imaju plate 4000 evra, a na institutima 700 evra?
Gustav Floberka
Nauka ima pravo na autonomiju, a to znači i na samostalno finansiranje, bez uplitanja države. Zato predlažem da se prestane sa budžetskim finansiranjem, a te pare da se vrate nazad poreskim obveznicima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља